Намера, како је у Пекингу називају Иницијатива Појаса и Пута, коју је предложио кинески председник Ши Ђинпинг, јесте изградња трговинске и инфраструктурне мреже која би дуж древних трговинских рута повезала Азију са Европом и Африком.

Кина очекује продубљивање билатералног стратешког партнерства и интегрисање Иницијативе Појаса и Пута са српском стратегијом реиндустријализације, промовисањем кључних пројеката о сарадњи у областима енергетике, финансија, телекомуникација и пољопривреде, указао је у четвртак председник Ши током разговора у Пекингу са српским премијером Александром Вучићем. „Један од приоритета сарадње ‘16+1' је оснаживање регионалне транспортне инфраструкуре у синергији са Иницијативом Појаса и Пута“, изјавио је претходно током самита у источном кинеском граду Суђоу, домаћин, премијер Ли Кећијанг.

У временима када се светски привредни импулси са Запада селе на Далеки исток и друга подручја света, од изузетног је значаја пажљиво пратити и анализирати сва дешавања у међународној заједници и ширити видике грађана и у Србији. Један од потенцијално најзачајнијих концепата у светској политици 21. века је управо Иницијатива Појаса и Пута, главна темна управо објављене књиге „Србија на Путу свиле“ новинара Бранка Жујовића који већ шест година у Пекингу ради у српској секцији Кинеског међународног радија (CRI).

Са Кином се мења и свет

Жујовић у 12 одељака књиге који је издала београдска Нова Српска Политичка Мисао, износи прегршт историјских, социјалних, а пре свега економских података о до сада највећем и најамбициознијем подухвату НР Кине за 21 век, везама Србије са том земљом, али и, у актуелном косовском контексту, односу званичног Пекинга према својој отцепљеној провиници Тајвану. Посебно привлачи ауторово залагање да јавности Србије представи користи по нашу земљу од Новог Пута свиле.

За изградњу нових трговачких путева широм Централне Азије до Европе је председник Ши у септембру 2013. објавио иницијативу “Економски појас Пут свиле” (СРЕБ). Следећег месеца је обелоданио Поморски пут свиле (МСР) за 21. век, повезивању лука на кинеској обали са осталим азијским земљама, источном Африком, Блиским Истоком и Медитераном. У НР Кини се комбинација тих подухвата назива “Један појас један пут” (ОБОР), или Иницијатива Појаса и Пута.

Жујовић наводи да је у ауторском тексту у београдској Политици крајем 2014, кинески амбасадор у Србији Ли Манчанг навео је да је циљ обе иницијативе унапређивање повезаности три континента и допринос усклађивању стратегија развоја земаља на маршрути Појаса и Пута. Тако би био искориштен трговински потенцијал региона, промовисани улагања и потрошња, креирани тражња и могућности за запослење, постакнута сарадња међу народима и културна размена, као и заједничко учење међу људима релевантних земаља, да се разумеју, верују и поштују једни друге и да живе у хармонији, миру и благостању, указао је амбасадор Ли.

ОБОР у овом тренутку укључује бар 62 земље и 4,4 милијарде људи. У том подручју настаје око 40 одсто глобалног укупног друштвеног прозвода (БДП) и оно поседује 75 процената познатих резерви енергената. Обим економских активности у Евроазијском подручју чини 55 одсто свих у свету, а узајамна трговина у том региону представља 60 одсто у међународној привреди. Председник Ши верује да би државе које учествују у ОБОР могле да остваре 2.5 билиона долара вредну трговину током наредних 10 година.
За сада улагања НР Кине у велике инфраструктурне објекте чине основу ОБОР, који је, иначе, отворен за све земље света. У Пекингу је формиран Фонд Пута свиле вредан 40 милијарди долара, а на располагању ће бити и средства из недавно основане Азијске банке за инфраструктурна улагања (АИИБ), чији је планирани капитал 100 милијарди долара. Кинеска развојна банка је објавила да ће уложити више од 890 милијарди долара у преко 900 пројеката у земљама укљученим у ОБОР.

У савременој ери се са Кином која је друга највећа економија на свету и у којој живи готово сваки пети становник наше планете, неизбежно мења и човечанство. Уколико само половина подручја ОБОР – чији су становништво, БДП или трговина два или 2,5 пута већи него кинески – понови оно што је НР Кина остварила у протеклих 40-так година, човечанство ће убудуће бити много другачије место, поручују економисти.

Европа и Азија су упућена једна на другу

Кина, према Жујовићу, са ОБОР тражи глобални простор за наставак економског раста и стасавање у оно што у Пекингу називају имућним друштвом. Јефтине производе (“Маде ин Цхина ”) замењују производи и услуге високих технологија, те значајне додатне вредности (“Маде бy Цхина ”). ОБОР, се, такође сматра не само темељем спољне политике Кине у садашњој фази, већ и одређивањем будуће улоге те земље у међународној заједници.

Колико су изградња ОБОР важна за Кину, говори податак да је у 2014. вредност трговинске размене те са земљама дуж Путева свиле 21. века износила седам билиона јуана (1,13 билиона долара), 25 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене. У првом тромесечју 2015. та вредност је износила 236 милијарди долара, односно 26 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене. Ове земље у укупном кинеском извозу учествују са 28 одсто.

У време писања Жујовићеве књиге, Кина је била укључена у 70 заједничких зона сарадње са земљама које су заинтересоване за овај формат сарадње. Реч је о пројектима попут индустријских паркова који су до сада привукли инвестиције у вредности од око осам милијарди долара. Очекује се да ће до краја ове године укупна вредност улагања у тим зонама достићи 20 милијарди долара и омогућити отварање 200.000 радних места.
Жујовић истиче како су, упркос разликама, Европа и Азија данас упућене једна на другу више него икада. “ Запад који се о Кину знатно огрешио, нарочито током 19. и делимично 20. века, данас јој нуди технологије (до душе све ређе), знање и луксузне робе, док су привредна иницијатива, улагања и раст на кинеској страни,” пише аутор. Тако је премијер Ли крајем јуна ове године у Бриселу, говорио о синергију иницијативе за ОБОР са инвестиционим планом од 315 милијарди евра који је објавио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Кинеско присуство у Источном Медитерану је делоторно

Жујовић не сумња да би се свако повећање присуства Кине у области источног Медитерана или Европе уопште, повољно одразило на привреде земаља региона. Кина је очигледно проценила да је 16 земаља централне и источне Европе, од којих Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и Албанија нису у Европској унији, посвећено реструктурирању привреде, тражњи за инфраструктурним улагањима и извозним амбицијама.
Кинески премијер Ли Кећијанг на самиту у Букурешту 2013, излажући 12 принципа сарадње, истакао је да је реч о земљама које су приближно на кинеском нивоу развоја, да деле упоредиве националне приходе и имају комплементарне економије. Па ипак, овај регион остварује тек десети део размене Кине са ЕУ, иако заузима широк простор и има велики број становника.

Из ових података лако се може закључити да простор за ширење сарадње постоји.
Од земаља централне и источне Европе, у размени са Кином у укупном билансу предњачи Словачка, која остварује благи суфицит уз уравнотежен спољнотрговински биланс. Пољска, Чешка и Румунија имају такође обимну размену, чак обимнију него Словачка, али уз велики дефицит.
Земље бивше Југославије, уз прибалтичке земље и Албанију, према кинеским подацима, на зачељу ове листе. Србија у Кину извози погонске машине, дрво, плуту, пластичне сировине, текстилних влакана и отпадака. Док се улагања Кине у Србију одвијају скоро искључиво у инфраструктурном сектору, уз кредитне аранжмане.

Србија и Нови Пут свиле

Жујовић скреће пажњу да је у Србији до сада привредна сарадња са НР Кином сагледавана углавном кроз инфраструктурна улагања. Србија је у Кини и Русији пронашла солвентне партнере који могу да задовоље финансирање њених најхитнијих инфраструктурних и развојних потреба, с обзиром на то да капитал из еврозоне све теже или никако не пристиже, нарочито од почетка светске економске кризе 2008. године.

Са друге стране, кинески пројекти у Србији, попут моста Земун Борча су постали у извесном смислу препоруке за европско тржиште које карактерише знатна инфраструктурна тражња. Због тога је било најављено да ће Београд бити проглашен за центар кинеских инфраструктурних инвестиција у ЗЦИЕ.

Жујовић се у више махова у књизи пита где је у формату „16+1“ Србија која покушава да пронађе место у сложеним геополитичким и економским интеграцијама? Он нуди и одговоре.

По аутору, Балкан и Србија, а нарочито Моравско-вардарски правац, природан су европски продужетак Пута свиле, најподеснија копнена веза Егејског мора и централне Европе. Овај правац је од највеће важности за развој кинеских привредних иницијатива и трговине из луке Пиреј, једне од завршних тачака Поморског пута свиле. Део роба из Пиреја се већ превози железницама кроз долину Мораве, даље и Подунавља ка Мађарској, Чешкој… “То је велика шанса за Србију, која управо у сарадњи са Кином, а добрим делом због потенцијала луке Пиреј, планира да обнови железнички правац Београд–Будимпешта,” наводи аутор.

За све поменуте инфраструктурне пројекте, Србија је до сада подизала кредите по углавном повољним условима код кинеских банака. У међувремену је стопа њене задужености, у односу на БДП, одавно прегазила законом дозвољену границу. Због тога ће Србија, по Жујовићу, морати да прибегне активнијој и иновативнијој сарадњи са НР Кином.
Аутор упозорава да се друге ЗЦИЕ својски труде да привуку и кинеске инвестиције у индустрију, пољопривреду и друге привредне гране, те да поправе извоз у најмногољудију земљу на свету чија је средња класа све богатија. Током наредних десет година Кина ће у иностранству пласирати 1,25 билиона долара.

Истовремено, Кина ће током наредних пет година увести робу у вредности од фантастичних десет билиона долара. Гигантско кинеско тржиште постаје развојна шанса за централни и источни део Европе.

Кина као шанса за српску полјопривреду, туризам

Премијер Ли је у више махова позвао Србију и остале ЗЦИЕ да извозе прехрамбене, пољопривредне и млечне производе у Кину. У ауторском тексту у београдској Политици у децембру 2014,, премијер Ли је истакао да ЗЦИЕ производе висококвалитетне месне и млечне производе и вино. По њему, кинески урбани темпо живота повећаће тражњу за говедином, јагњетином, сиром, вином и другим прехрамбеним производима, па ће централна и источна Европа постати, како је навео, важан извозник пољопривредних производа за Кину.

Због свега тога би могућност извоза пољопривредних и прехрамбених производа из земаља централне и источне Европе у Кину могла бити једна од најзначајнијих тема разговора званичника из Пекинга и главних градова ЗЦИЕ. Србија треба да има амбиције да своје квалитетне пољопривредне и друге прехрамбене производе извози, нарочито у Кину где они имају знатну цену, истиче, поред осталих сугестија, Жујовић.
По Жујовићу не треба заборавити ни туризам. Број кинеских туриста у иностранству је у 2014. достигао 116,6 милиона. Пројекције су да ће њихов број у свету 2019. изнети 174 милиона те да ће потрошити 264 милијарде долара.

Још 2012 је, у земљама ЗЦИЕ боравило чак 320.000 кинеских туриста. Но Србију и друге земље Балкана, сразмерно, посетило мало кинеских гостију, приметио је Жујовић.

Руководство Кине настоји да успостави и продуби сарадњу са ЗЦИЕ у оквиру Иницијативе Појаса и Пута. Да би се то разумело у Србији, Жујовићева књига је вредна читања.

Извор: Кућа добрих вести