Кућа Добрих Вести

Login

Сарадња Србије и Индије у пољопривреди и ИТ-у

Оцените овај чланак
(2 гласова)

amasdorkacohanБЕОГРАД - Право је време за даље развијање односа између Србије и Индије, нарочито на економском плану, после недавних разговора премијера Александра Вучића и Нарендре Модија.

 

То је oцена званичника две државе са Другог пословног форума Индија-Србија одржаног у Београду.

 

Посета премијера Вучића Индији у јануару била је историјска јер је прва на том нивоу из Србије, и прва после 30 година из времена некадашње Југославије, указала је амбасадорка Индије Нариндер Чохан, домаћин скупа. “После те прекретничке посете, забележили смо најмање седам значајних пробоја, исказано је интересовање за пословање, у веома смо поодмаклој фази разговора о тим предлозима и резултате ћете видети ускоро,” казала је амбасадорка Чохан.

 

Надовезао се државни секретар у министарству спољних послова Небојша Стевановић оценом да су “сада велика времена за развој економске сарадње између две државе,” које још од позних 1940-тих традиционално имају добре политичке везе. „Двојица премијера су констатовала да постоји доста простора за размену роба и услуга између привреда две државе како би за пет до седам година била достигнута вредност од милијарду долара“, истакао је државни секретар Стевановић. Он сматра „да ћемо веома брзо видети јасан успон у размени у области привреде.“

                            nekogovoiri

 

 

Амбасадорка Чохан је навела да је основа за сарадњу између две државе добро постављена низом докумената. Између Србије и Индије постоје Уговор о обостраној промоцији и заштити инвестиција; конвенција о избегавању двоструког опорезивања; споразуми у области трговине; туризма; услуга у ваздушном саобраћају; о сарадњи у пољопривреди; науци и технологији.

 

Србија и Индија су закључили, такође, Меморандум о разумевању (МоУ) о информатичким технологијама (ИТ) и електроници; укинуте су визе за носиоце дипломатских и службених пасоша; постоји обука за дипломатско особље; као и институтионални механизми попут консултација министарстава спољних послова и Мешовити комитет за економску сарадњу.

 

Амбасадорка је подсетила да је оснивачки састанак пословног форума Индија-Србија одржан 27. јуна 2016. у Београду. Тада је нагласак био на утврђивању уских грла са којима се суочава пословна заједница, као и на омогућавању побољшања услова за несметане трговинске односе. Сектори као што су ИКТ, пољопривреда, биотехнологија, текстил, филмска индустрија, фармацеутска индустрија, препознати су да имају непосредни потенцијал за побољшање билатералне трговине.

 

Током тог састанка је изражена заједничка забринутост због разлика у царинама на увоз из Индије у поређењу на увоз из европских и других тржишта, нарочито Турске, са којима Србија има трговинске споразуме. Постоје и тешкоће у регистрацији индијских фармацеутских производа директно у Србији. 

 

Широко ИТ поље за сарадњу...

 

Амбасадорка Индије је посебно указала да је ИТ сектор веома погодан за сарадњу. Наиме, сектор услуга са којим је ИТ повезан представља 50 одсто индијског, а преко 60 одсто српског укупног домаћег производа (БДП).    

  

Амбасадорка је детаљније говорила о МоУ о сарадњи у области ИТ и електронике. МОУ има за циљ успостављање сарадње између институција две државе, као и да подстакне безе и размену између приватних субјеката, институција које унапређују знање, органа управе и других јавних и приватних организација у Индији и Србији. Две државе ће истражити могућности сарадње у истраживању и развоју (R&D) и иновација кроз заједничке пројекте, као и кроз организовање изложби из области технике, радионица, семинара, посета стручњака и тренинга.

 

У Њу Делхију је 9. децембра 2016. одржан састанак на техничком нивоу новоосноване Радне групе у оквиру МОУ о ИТ и електроници. Разматран је радни план за примену модалитета МОУ, као и извори којима би била побољшана сарадња у области ИТ и електронике. Ускоро ће уследити путем видео конференције састанак Заједничке радне групе (JWG) да би били размотрени детаљан дневни ред и пројектни задаци. 

 

Државни секретар Стевановић је навео да је ИТ сектор једно од извесних подручја сарадње. Србија има 1.400 компанија у ИТ сектору од којих је 400 у области софтвера. Могућности које у том погледу може да пружи Србија већ су препознале и највеће светске компаније попут Мајкрософта, указао је Стевановић.

 

Амбасадорка Чохан и Стевановић су истакли значај ИТ парка у Инђији за развој будуће сарадње две државе у том сектору. „Ради се о ‘најинтелигентнијем пројекту’ насталом у Србији, уз помоћ индијске компаније,“ приметила је амбасадорка.  

 

Стевановић је, пак, подседио да је индијска Ембаси група уложила 25 милиона долара пре неколико година у пројекат ИТ града у Инђији. “Знам да ће Ембаси група ићи са даљим улагањима у изградњу индустријског парка у  Инђији,“ навео је Стевановић.

                     okruglisto-indija     

У децембру је делегација из Србије, такође, присуствовала 29. Бизнис форуму у Индији где је имала конструктивне састанке са представницима Министарства за ИТ и електронику, навео је помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић. Тада су јасно дефинисане области сарадње и следећи кораци у њој, истакао је помоћник министра Савић. По њему, постојећи МоУ у области ИТ је „окидач“ за сваки облик сарадње у овој делатности.

 

Савић је даље изнео да су Србија и Индија су на истом путу када се говори о дигитализацији друштва, економије и државне управе. Премијер Моди је покренуо програм „Дигитална Индија,“ а Србија ради исто, увођење електронског потписа за све, електронског идентитета и дигитализацију јавног сервиса (електзронску управу). Формирана је радна група чији ће чланови сарађивати у области ИТ и у плану је организовање видео-конференције или мешовите комисије на којима ће се разговарати о конкретним активностима, изнео је Савић.

 

Савић је казао да су се после Бизнис форума у Индији, тамошње компаније, лидери у ИТ сектору, јавиле Министарству и партнерима у Србији ради успостављања сарадње. Будући да ИТ брише географске удаљености и државне границе, а у обе земље постоји одговарајућа инфраструктура у областима аутоиндустрије и пољопривреде, очекивање у Београду је да ће бити вишеструко увећани контакти између компанија у две земље, рекао је помоћник министра.

 

По Савићу, добро је и што се индијским ИТ компанијама пружа могућност наступа на тржиште једне европске државе, као што је Србија. У Србији је ИТ сектор стратешки позициониран, расте по просечној годишњој стопи од 15 до 25 одсто, али као и у Европи се осећа недостатак ИТ стручњака. У Европи ће до 2020. недостајати 900.000 ИТ стручњака и то је шанса за интензивирање сарадње са Индијом, мишљења је Савић.

 

Са друге стране, Индија има циљ да до 2018. припреми за светско дигитално тржиште пет милиона програмера. Компанија Гугл у овој и наредној години кроз програме образовања припрема два милиона стручњака само за програм Android SDK апликације који имају сви корисници смартфона.

 

Индијско-српска сарадња у пољопривреди

 

Први састанак Индијско-српске заједничке комисије о пољопривреди одржан је 15. новембра прошле године путем видео конференције. Главна питања која су покренута су била извоз тропског воћа у Србију; увоз махунарки, соје и семеног уља у Индију; размена истраживача, научника и стручњака; повезивање између института, заједнички семинари, радионице, симпозијуми и размена информација, нарочито ИКТ, у развоју пољопривреде; извоз из Индије пољопривредних машина као што су камиони, трактори, комбајни, итд.

 

Успостављена је сарадња између одговарајућих ветеринарских и фитосанитарних служби двеју земаља. Привредне коморе су предузеле проактивне кораке за примену развојних могућности. Постоји Подкомитет стручњака који треба да размотри питања приступа тржиштима две државе. Индији је понуђен статус земље партнера на Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду.

 

Државни секретар Стефановић је такође говорио о заинтересованости индијских компанија за пољопривредну производњу у Србији. Индија је прави пример када „ученик претекне учитеља,“ казао је Стевановић наводећи да су у тој земљи 1950-тих и 1960-их година у развоју агроиндустрије узимали у обзир и искуства ондашње Југославије. Сада у Индији поједине компаније прозводе годишње преко 80.000 трактора, а Србија је далеко испод те бројке.

 

Представница Министарства пољопривреде Александра Чуповић  је изнела да су током видео конференције између тог Министарства и надлежних служби Републике Индије разматрана, поред осталих, питања усаглашавања и боља институционалне сарадње Управе за ветерину и Управе за заштиту биља са надлежним индијским органима како би били усаглашени сертификати и потребне дозволе за извоз, односно увоз. Чуповић је изнела да већ постоји значјно интересовање међу српским компанијама за извоз смрзнутог воћа и поврћа.

 

Проблеми

 

Инжењер Владимир Миклић из новосадског Института за ратарство и повртарство је подсетио да су са партнерима из Индије од 1990-тих имали низ активности, као и да је покренута заједничка компанија за укрштање семенских врсти кукуруза, сунцокрета, уљарица... „Највећи проблем је било добијање извозних дозвола за Индију и прибављање акредитива за увоз из те земље,“ казао је инг. Миклић. По њему, семенски сектор остаје једна од могућности за сарадњу.

 

Директор Развојне агенције Србије (РАС) Жељко Сертић је указао да су у прошлости постојали купци из Индије „веома заинтересовани за ИМТ, али због огромног броја нерешених питања из прошлости те компаније“ договор није постигнут. „Огромна имовина није уписана на име ИМТ, стечајни поступак је у току, па сада улазимо у завршну фазу у којој ће мо видети како да обновимо сарадњу“ изнео је он. По Сертићу, „поред жеље да се повежете са неким, морате да решите огроман број правно-административних проблема који, у случају појединих великих предузећа захтевају доста времена“.       

 

Представник индијске фирме ТАФЕ Камах Ахуђа је изнео да постоји сарадња још од 1960-тих, када је ИМТ производио 40.000 трактора, а ТАФЕ преко 10.000. Сада ТАФЕ израђује годишње 180.000 трактора.

У периоду између 1969. и 1992. вредност привредне сарадње ТАФЕ и ИМТ је изнела преко 250 милиона долара. То би, по данашњим ценама и узимајући у обзир инфлацију, представљало пола милијарде долара.

 

По Ахуђи, ТАФЕ је и даље заинтересован за сарадњу са српском привредом. Водимо разговоре у влади Србије, надамо се да ћемо постићи споразум о сарадњи и у коначници евентуално преузети неко постојење, казао је представник ТАФЕ у Србији.

 

Директорка фирме Блу Бел Ана Мирковић је изнела да у области текстила опстајавају проблеми као и пре годину дана када је одржан први Форум. „Дажбине на текстилну робу из Индије су знатно више од оних из ЕУ или Турске, што потоње чини знатно конкурентнијим. Упркос томе и неповољној привредној ситуацији у Србији, наставља се увоз индијског текстила и снабдевање трговинских ланаца,“ закључила је директорка Мирковић.

 

Предраг Ристић, директор фирме PharMillennium Consulting d.o.o. говорио је о специфичности индиско-српских односу у фармацеутској индустрији. По Ристићу, размена у области фармацеуских производа између Србије и Индије, по подацима Републичког завода за статистику (РЗС), вреди 40 милиона долара годишње, али незванично, међусобна трговина у овој области је много већа.

 

Наиме, сходно медијима, у Србији годишње буде увежено фармацеуских производа за око 800 милиона годишње. Даље, највећи светски произвођачи и извозници, такође, увозе из Индије сировине за своје производе. „Долази се до закључка да је индиректни извоз индијске фармацеутске индустрије у Србију много већи, а самим тим и потенцијал за директну међусобну трговину“, закључио је директор Ристић.

 

(Наставља се)


Последњи пут измењено недеља, 02 април 2017 20:24
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија