Пружање конкретне подршке старијим људима у обављању свакодневних активности, као што је куповина намирница, од суштинског је значаја за смањење усамљености, показало је ново истраживање Популационог фонда Уједињених нација и Универзитетског колеџа у Лондону.
Истраживање је спроведено средином 2021. године међу особама старости од 65 до 85 година у шест земаља и територија источне Европе.
"Усамљеност представља велики ризик за физичко и ментално здравље старијих људи и подрива напоре у промоцији здравог и активног старења", рекла је Ђулија Валезе, директорка УНФПА за источну Европу и централну Азију.
"Ово истраживање нам помаже да боље разумемо факторе ризика за усамљеност и пронађемо начине како бисмо смањили учесталост усамљености у старијој доби. Пандемија КОВИД-19 је усмерила пажњу на проблеме са којима се суочавају многи старији људи, али и пружила прилику за суочавање са усамљеношц́у и напредак у стварању друштава за све генерације", додала је Валезе.
У источној Европи становништво убрзано стари због продуженог животног века, ниске стопе фертилитета и високе стопе миграција. У овом контексту, кључно је да се људима осигура добро здравље у старости, као и активно учествовање у друштвеним активностима. Међутим, према истраживању, осам од десет старијих људи, односно 79%, сматра да је умерено или изузетно усамљено.
"Закључак да је недостатак конкретне подршке значајан фактор ризика за усамљеност јасан је показатељ потребе за будуће укључивање у решавање изазова усамљености међу старијим особама. Праћење ових показатеља може дати прави смер подршци здравом старењу људи у региону", рекла је Тара Кек, професорка на Универзитетском колеџу у Лондону, која је водила истраживање.
Истраживање открива да, поред недостатка конкретне подршке, фактори ризика за усамљеност укључују и недостатак друштвених контаката, недостатак особе са којом би се проводило пријатно време и низак ниво социјалног самопоуздања.
С друге стране, истраживање је показало одређену повезаност између нивоа емоционалне подршке и усамљености. Неколико других фактора ризика је само благо повезано са усамљеношћу: самачки живот, генерални ниво срец́е, обраћање за помоћ у вези са менталним здрављем, потешкоц́е са слухом, недостатак позитивне друштвене подршке и осећаја блискости.
Бројне друге демографске мере такође нису биле повезане са усамљеношц́у: брачни статус, род, живот у урбаним или руралним срединама, задовољство финансијском ситуацијом, свеукупно здравствено стање, приступ и коришц́ење интернета, врсте друштвених активности пре или током пандемије КОВИД-19.
Фактори ризика варирају у зависности од земље и територије, иако су нивои усамљености били слични у свих шест земаља и територија покривених истраживањем.
Истраживање препоручује усвајање националних политика које штите права и достојанство старијих особа, са нагласком на здравље и добробит, и наглашава потребу за програмским променама, како на локалном, тако и на националном нивоу, како би се обезбедила конкретна подршка старијим особама.
Промене могу укључивати медицинске кућне посете, волонтере/ке у заједници за пружање свакодневне подршке, телефонску или виртуелну медицинску и социјалну подршку. Развијање циљаних групних активности, у дневним центрима или сличним просторима за здраво и активно старење, може бити један од ефикасних начина за стварање и ширење друштвених мрежа старијих људи и пружање конкретне подршке заједници.
Извор: Еуроактив
