Проблем је у томе што високи притисак често нема никакве симптоме, због чега га лекари с разлогом називају „тихим убицом“, упозорава кардиолог др Брајан Кејс.

Иако су лекови важан део терапије, свакодневне навике такође имају велики утицај, а поподне се показује као кључно време за мале промене које могу донети велику корист, преноси Index.hr.

„Поподне је период када се стрес, умор и лошији избори у исхрани најчешће нагомилавају, због чега тада расте и ризик од скокова крвног притиска“, објашњава др Кејс за „Eating Well“.

Додаје да управо доследне, једноставне навике могу дугорочно направити велику разлику.

„Пацијенти који активно учествују у бризи о свом здрављу, прате притисак и на време реагују, значајно побољшавају здравље срца“, истиче.

У наставку је пет поподневних навика које кардиолози посебно препоручују.

Покрените се, макар накратко

Било да је реч о брзој шетњи око зграде, лаганом истезању или пењању уз степенице, свако кретање користи вашем крвном притиску. Поподне је за то идеално јер је тада стрес често на врхунцу.

Кардиолог др Тарак Рамбхатла објашњава да лагана аеробна активност помаже опуштању крвних судова и побољшава циркулацију. „Осим физичке користи, кретање пружа и ментални предах од радних обавеза, што додатно помаже у снижавању притиска“, каже.

Превентивни кардиолог др Стивен Фентон додаје да кратка, структурисана активност може снизити систолни притисак за 5 до 8 mm Hg и задржати тај ефекат неколико сати.

Бирајте паметан поподневни оброк

Исхрана здрава за срце, попут DASH дијете, један је од темеља контроле крвног притиска. Она се заснива на намирницама богатим влакнима и калијумом, као и здравим мастима, уз ограничен унос соли.

„Поподневни оброк је савршена прилика да бирате паметно“, каже др Рамбхатла. Воће, јогурт, орашасти плодови или поврће помажу у стабилизацији притиска и спречавају нагле скокове натријума. Такви избори, додаје, смањују задржавање течности и укоченост крвних судова, што је чест проблем код прерађене хране.

Одвојте пет минута за дисање

Стрес је један од најчешћих окидача повишеног притиска, али добра вест је да се може ублажити врло једноставно.

„Дубоко дисање, кратка пауза или свесно успоравање могу смирити нервни систем и снизити крвни притисак“, објашњава др Кејс.

Др Рамбхатла додаје да већ пет минута спорог, контролисаног дисања активира парасимпатички нервни систем, успорава рад срца и смањује стресне скокове притиска.

Истраживања показују да овакве вежбе могу снизити систолни притисак за око седам, а дијастолни за три mm Hg.

Попијте чашу воде или биљног чаја

Дехидратација може неповољно утицати и на крвни притисак. Истраживања показују да особе са повишеним притиском често имају мањи удео воде у телу.

Др Фентон препоручује једноставно решење: чашу воде или незаслађеног биљног чаја. „Добра хидратација подржава здравље крвних судова и помаже да се спречи пораст притиска касније током дана“, истиче.

Прескочите поподневни кофеин

Поподневна кафа може деловати примамљиво, али код особа са повишеним притиском често доноси више штете него користи. Кофеин може привремено повисити и систолни и дијастолни притисак и отежати вечерње опуштање.

„Избегавање кофеина поподне помаже да притисак остане стабилнији и побољшава квалитет сна“, каже др Кејс.

Ако не можете без топлог напитка, боља опција су безкофеинска кафа или биљни чајеви.

Поподне је за многе најстреснији део дана, нарочито уз пословне обавезе и породичне задатке. Ако већ имате проблема са крвним притиском, управо тада вреди стати и увести мале промене. Кратка шетња, здрав оброк, неколико минута дисања или замена кафе водом могу имати велики ефекат.

„Ове навике су једноставне и лако се уклапају у свакодневни живот, због чега су и ефикасне“, закључује др Кејс и додаје да контрола крвног притиска није само питање данашњих вредности, већ улагање у здравље срца и спречавање будућих компликација.

Извор: N1