Кућа Добрих Вести

Login

ДИДС 2019: Све на клик до 2030. године?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

didss3dfdfdfdfО брзини и перспективи дигитализације, бројим предностима, али и изазовима које процеси дигиталне трансформације стављају пред предузећа и појединце, разговарало се током конференције ДИДС 2019.

 

„Дан интернет домена Србије“ (ДИДС) одржан је 5. мартапо десети, јубиларни пут. Скоро три стотине и педесет посетилаца у београдском хотелу „Метропол Палас“, као и они који су пренос конференције пратили преко интернета, имало је прилику да се упозна са процесом и вишеструким значајем дигиталне трансформације која је у Србији већ почела. Као и претходних година и овај, јубиларни ДИДС, организовала је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

 

Десети ДИДС свечано је отворио Владимир Манић, директор РНИДС-а.

 

„Дигитална трансформација је постала неодвојиви део наше свакодневице. Присутна је у свакодневном животу, али и у пословању, у приватном и државном сектору, а интернет је један од кључних фактора те трансформације. Наша Фондација је свесна значаја дигиталне трансформације па се зато и десети, јубиларни, ДИДС бави управо овом темом.“

 

Трансформација државних сервиса

 

Да ли је реално очекивати да ћемо у блиској будућности све послове за које нам је данас неопходно стајање у редовима и јако пуно папира моћи да завршимо онлајн? Да ли можемо очекивати да сви наши подаци буду повезани у једном регистру и да нас само клик дели од тога да завршимо све оно за шта данас стојимо пред шалтерима у пореској управи, општини или катастру. Да ли је све ово машта или наша реалност до 2030. године?

 

О овим темама у оквиру првог панела говорили су Светлана Јовановић, виша саветница при Кабинету председнице Владе Србије у Јединици за имплементацију стратешких пројеката, електронских сервиса и развој е-Управе,Душко Сивчевић, помоћник начелника у Сектору за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије Министарства унутрашњих послова и Слободан Марковић, технички саветник за дигиталну управу у Програму Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

 

„Неке од тема које су поменуте већ су потпуно или делимично наша свакодневица. Централни регистар становништва је нешто на чему се тренутно ради и изузетно је важно и значајно средити га. Овај регистар ће бити полазна тачка, а касније ћемо и друге државне установе повезивати. Све то би требало да се заврши у наредних годину дана, а након тога идемо даље. На пример, већ сада на једном порталу можете да видите све своје пореске обавезе. Ова промена се догодила у самој администрацији, свест службеника се мења и то је, сложићете се, изузетно значајан корак напред“, истакла је Светлана Јовановић.

 

Незаобилазно питање било је и колико смо ми као појединци спремни за ове промене. „Потребна је озбиљна промена свих нас. Примера ради, на порталу е-Управа већ око годину дана постоји могућност да само једним кликом затражите да вас држава обавести када вам нешто од докумената истиче. До сада је свега 155 људи то и затражило“, рекао је Душко Сивчевић.

 

„Био бих срећан када би електронска документа била подразумевана. Ми данас имамо електронску документацију коју касније одштампамо, како би она била заведена, печатирана, итд. Ако говоримо о томе где се видимо 2030. године, када је интернет и дигитална трансформација у питању, трансформација се можда догоди и раније, али је потребан континуитет у раду који постоји сада, а који није постојао до пре две године. Воља Владе за дигиталном трансформацијом огледа се и у томе да је пре годину дана отворена и канцеларија за ИТ, а да је закон о Е-управи до усвајања доспео за само 9 месеци“, рекао је Слободан Марковић.

 

Дигитална трансформација у привреди и безбедност података

 

Дигитална трансформација у привреди и безбедност података биле су неке од тема другог панела. Посебна пажња поклоњена је фирмама које запошљавају велики број радника и окренуте су великом броју корисника, али дат је и одличан пример када је породични бизнис у питању.

 

„Процес дигиталне трансформације у фирми из које долазим пошао је од коришћења дигитал-а за потребе ЦРМ-а да бисмо, након успеха на том пољу, дошли до стадијума коришћења вештачке интелигенције у одређеним сегментима пословања наше компаније. Дигитална трансформација има своје позитивне стране, али је важно бити свестан и потенцијалних опасности – како пословно тако и приватно. Неопходно је позабавити се безбедношћу и заштитом“, истакла је Илијана Ваван, генерална директорка компаније Касперски Лаб за Европу.

 

„Сосијете женерал банка годинама је имала класичан приступ банкарству – експозитура, запослени, гомила папира… Ипак, када смо почели да губимо клијенте, схватили смо да нешто морамо да променимо. Побољшали смо прво наш систем, а онда смо морали да се позабавимо и едукацијом наших корисника како би онлајн систем заживео у потпуности“, рекао је Александар Благојевић, менаџер дигиталне експозитуре и подршке клијентима, у Сосијете Женерал банци Србија.

 

Роланд Хајднер, директор финансија у компанији А1 Дигитал, нагласио је повезаност дигитализације са давањем вредности у пословању и то не само у појединим секторима већ у свим сегментима привреде.

 

Дигитална трансформација је важна како за велике, тако и за мале привреднике. О пословању у овим оквирима говорио је Драган Сајић, власник и уредник портала garden.rs.

 

„Током више од 25 година постојања пролазили смо кроз различите фазе пословања. Поред самог посла производње важно је било и да пратимо промене у дигиталној сфери. Све је данас брзо, све се мења. На пример, ако вас после првог позива људи не добију, одмах зову следећег ко је иза вас на Гуглу. Ми смо пример тога да не морате бити у главном граду да бисте успели. Данас знамо да нам је, поред производње, јако важно да искористимо интернет на прави начин и да преко њега промовишемо наше услуге“.

 

Регистрација са проширеним сетом ћириличних слова

 

Поред тога што је 5. март важан као дан одржавања јубиларне, десете ДИДС конференције, значајан је и по томе што је тачно у подне почела и слободна регистрација IDN назива у оквиру .РС домена, али и регистрација назива са проширеним сетом ћириличких слова у оквиру .србдомена. IDN (Internationalized Domain Names) је термин који се користи за називе интернет домена који су написани на националном језику и писму и управо су они, односно њихов утицај на интернет и његово коришћење, били тема трећег блока. Стога је и назив блока био„Трансформација у корист нација“.

 

Леонид Тодоров, директор Удружења националних регистара Азијско-пацифичког региона (АPTLD), на самом почетку свог излагања запитао се да ли вишејезичност, која сада постоји и код нас, заиста подстиче повећање различитости на интернету?

 

„Лингвистика је веома шаролика тема. Постоје језици који немају писмо и који се као такви не могу записати па самим ти ни употребити на интернету. Са друге стране, постоје и земље у којима се користе писма која нису латиница и језици који имају изузетно велики број корисника, као на пример руски и кинески. Потребно је едуковати кориснике, а отварање простора за коришћење нових језика даје могућност избора“.

 

„Могућност коришћења интернета на језику и писму који није енглески је велики помак на чему се радило деценију уназад. ИДН подржава различитости, али је важно и да се могућности које он нуди примењују. Србија је на добром путу када је ИДН у питању“, рекао је Ђовани Сепиа, директор за спољне односе ЕУРид-а, регистра интернет домена највишег нивоа Европске уније (.еu и .ею).

 

Дејан Масликовић,помоћник министра у Министарству културе и информисања, истакао је значај очувања српског језика и ћириличког писма, а самим тим и очување културног идентитета.

 

„Борба за употребу матерњег језика на интернету је веома важна, посебно за генерације које тек долазе. Употреба матерњег језика и писма је кључна за очување националног идентитета.

 

Са тим у вези покренута је и широка активност Министарства културе и кампања ‘Негујмо српски језик’ која у једном сегменту сугерише што већу употребу ћириличког писма у јавној сфери. Наше министарство је одржало низ радионица и семинара у установама културе које су заправо локални центри деловања када је култура у питању. Радили смо и на томе да њихове интернет презентације буду на ћириличком писму, али и на .србдоменима.“

 

Милан Пантелић, менаџер продаје и продајне мреже за подручје бивше Југославије и Албаније, Рено Нисан Србија д.о.о. говорио је о позитивним искуствима када је употреба ћирилице у питању.

 

„Конкуренција, када је поправка аутомобила у питању, је огромна. Размишљали смо како да се издвојимо од конкуренције и одлучили смо да то учинимо тако што ћемо да користимо ћириличко писмо. Реакције су одличне и надам се да ће примера као што је наш бити све више.“Дигитална трансформација је већ почела. Остаје да оно што нам је технологија омогућила и искористимо.

 

Извор: ITresenja.com


Последњи пут измењено четвртак, 07 март 2019 21:42

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија