Кућа Добрих Вести

Login

Добре вести са Дигитал2016: Медијско тржиште се опоравља

Оцените овај чланак
(3 гласова)

digitaliza34345656Добра вест за маркетинг агенције али и корпорације стиже са конференције Дигитал2016 која се одржава у Београду:

 

Медијско тржиште се полако опоравља, планирају се већи буџети за оглашавање за 2017. годину, томе је допринео опоравак привреде, благи раст БДП-а, али и чињеница да оглашавање у Србији пре свега мобилни маркетинг није достигао свој зенит, оцена је учесника са конференције коју организује Колор прес група, а која је настављена и данас низом интересантних панела.

 

 

 

 

Свакако, постоје бројни пословни изазови које треба решити, промене у савременој технологији дешавају се свакодневно. Телекомуникационе компаније, што је опсервација скоро свих учесника традиционално панела телекомуникационих лидера морају да се ухвате у коштац са бројним сервисима који преузимају њихове услуге, као што је на пример – Вајбер. Није никакав проблем што су добили конкурента на тржишту, по питању телекомуникације, али би било лепо да та компанија има обавезе према држави као и сви други учесници на телекомуникационом тржишту, оцена је учесника, традициналног панела телекомуникационих лидера попут Предрага Ћулибрк из Телекома Србија, Ранко Јелаче из Телеком Словеније, Дејана Турка из ВИП-а, Ивице Мудринића из Дојче Телекома.

 

Питање контроле и регулативе интернета и садржаја се такође наметнуло као примат. Да се ова област не може оставити стихијском деловању и да је само питање тренутка када ће и Европска унија морати да повуче неке кораке. Сличан тон преовладавао је и панелом о заштити ауторских права у региону где је оцењено да је та заштита на Балкану још увек у повоју, те да на њој треба значајно порадити, иако има неких помака.

 

 

Када је у питању само тржиште, порука оглашивачима је свакако да ако желе да допру до публике, потрошача или своје циљне групе, морају под бројем један бити изузетно креативни. На креативност и даље отпада 75 одсто успеха на тржишту, а тек након тога следе други елементи попут фреквенције и рича. На скупу је приказан низ рекламних филмова како то раде велики брендови попут Nike. Како се брзо живи и веома брзо реагује, разумљива је и препорука да видео-материјалом који пласирате морате да заинтригирате публику у првих десет секунди. У случају да то не урадите, реклама вам неће бити гледана или ће бити укључена апликација "bloched the ad"

 

 anketaaaa

Људске потребе треба да буду срж маркетинга

 

Телевизија јесте и даље лидер по конзумацији реклама али и гледање видео садржаја преко You tube је већ сада у "мртвој трци".

 

Подаци ИПСОС Стратеџика рецимо указују да да млади мање гледају телевизију, али брже реагују. Пензионери више седе у својој фотељи и гледају сапунице, али након тога не одлазе у радњу да купе оно што су видели. Или, што је најгоре, не сећају се уопште да су нешто одгледали, јер брже заборављају.

 

Задатак који је пред маректиншким маговима је свакако како повећати видљивост на друштвеним мрежама, јер подаци који су изнети забрињавају. Свега 4,2 одсто људи који су на Инстаграму реагује на оглас, 0,7 одсто фејсбуковаца серује свој бренд а 0,03 њих серује пост свог бренда. Препорука је да треба порадити на садржају (content). „Дајте им информацију“, поручују стратези и статистичари ИПСОС-а.

 

На мобилним телефонима је слична ситуација, око 25 одсто корисника користи апликацију за блокаду реклама, а 80 одсто њих кликне на "block the ad" а да није прошло ни пет секунди. Интернет је још увек на нивоу од 11%, а највише је буџета на телевизији.

 

Ако се има у виду податак који је вероватно шокирао бројне присутне је да просечан корисник мобилног апарата, 150 пута дневно извади и погледа шта има на свом мобилном апарату, онда порука да су видео-садржаји на нету сада ИН добија на значају. Садржај свакако треба прилагодити конзументу и његовим потребама. Како то раде савремени брендови најбоље се види из видеа познатог бренда БМW. Само изгуглајте видео „БМW 360 степени“ и биће вам све јасно: видео показује да су иновације и оригиналност и даље оно што се тражи:

 

 

 

Трендови у свету показују да је и даље велика посвећеност публике ТВ-у и дигиталним комуникацијама. Тако на пример американци потроше дневно око 5,6 сати на нету, око 4,6 сати на ТВ-у. У Америци се на пример сваког минута пласира око 400 сати видео садрзаја на нету.

 

Када је реч о телевизији и даље су сапунице број један место где би требало пласирати рекламу а затим следи ријалити и вести, док су на крају листе музички, историјски и спортски садржаји.

 

Још један од занимљивих панела у поподневном делу конференције био је панел „Who Kill The Reality Star"W?“ на коме је било речи о ријалитима али и о томе који ће се тв формати гледати у 2017.

 

На том панелу учествовали су продуценти Марко Дачић са ФОX-а, Игор Стоименов са Б92, Маринела Квапил, из продукцијске куће Адреналин, Дарко Поповић, ТВ Пинк и Ведран Вереш из Universal McCann из Загреба.

 

Можда се многима неће свидети информација коју су они сви потврдили а то је да ће ријалити опстати још дуго година у Србији. Он ће доживети своје еволутивне промене али неће никада престати да постоји. Зашто је то тако, можда је најбољи одговор дао Игор Стоименов који је рекао да је „ријалити срж саме телевизије“.Према његовим речима ријалитија има и у филмовима и у серијама, политичким и информативним емисијама, те је погрешно уско га посматрати као део само једног конкретнот ТВ формата-а.

 

Ријалити је изгубио на квалитету у односу на раније, јер се преноси само узиво без режирања, услед мањих будџета и то је чињеница на коју су такође указали учесници панела.

 digitalllll111

На поједине констатације учесника о опстанку ријалитија реаговала је и публика те је једно од питања било да ли неко од њих осећа одговорност за пласиране садржаје. Већина панелиста је имала само један одговор: то није наш посао, већ посао РРА. Ово је тржиште и конкуренција и свако се бори за свој део колача.

 

Са овог панела свакако је добра вест да се у већем обиму снимају играни садржаји и серије, те да ће тога много више бити у 2017.

 

Кооперације продукција на Балкану су све учесталије те је и то један од путева којим могу да се премосте мали национални буџети за снимање серија.

 

Дигитал2016 - дан други: „Ко пали а ко гаси пожаре на твитеру?


Другог дана конференције ДИГИТАЛ2016 у доброј атмосфери настављена је сесија добрих и интересантних панела те је тако јутро „отворио“ панел о улози традиционалних нових медија у председничким изборима у САД, а затим је уследио више него интересантан панел „Како на друштвеним мрежама гасимо пожаре и палимо ватре у срцима купаца и гласача“.
Учесници овог панела су били Иван Агбаба, Мирјана Владисављевић, Борис Милићевић, Мирјана Мимица Радојевић и Драган Варагић. Екипа – мала али одабрана.


Иван Агбаба је у маркетингу домаћих увозних и интернационалних фирми од 2001 године, првенствено у сегменту директне комуникације са потрошачима. Развио је сопствену БТЛ агенцију, а дугогодишња организација догађаја како за брендове, фирме, онлајн дешавања, кандидидовала га је да учествује у овом панелу.

 

 

tvitervargaere343434

 

Мирјана Владисаљевић је добро позната у онлајн домаћој зајендици. Између осталог једна је од оснивача портала Adria Daily и организатор Balkan tube Festa и неко ко је учествовао у обликовању дигитала код нас.
Борис Милићевић је политичар, новинар и геј активиста. Политичким активизмом се бави од 1996. године а сада је члан Главног одбора Социјалистичке партије Србије.


Мирјана Мимица Радојевић је блогерка, од 2007. Присутна на домаћој блог сцени. Нјен блог mahlat.rs, који спада у категорију личних блогова и бави се животним, социјалним и политчким темама међу најчитанијим је блоговима у региону. Веома је активна на друштвеним мрежама.


Све њих је „упрегла“ у разјашњавању феномена на лајни Татјана Војтеховски као модератор. Од тога да ли је кампања о хлебу „Тонус“ покренута намерно или не, ко је од политичара најбољи твитераш па до тога како је примљена у јавности кампања одласка твитераша у Турску у циљу рекламирања те дестинације, каква је улога ботова и да ли су потенцијално опасни...учесници панела су покушали да расветле са више страна.


Већина учесника се, рецимо сложила у томе да је афера у вези „Тонус“ хлеба подметнута на твитеру, а закључак који се могао наметнути публици, која их је слушала је да је кампања иако негативна на твитеру, довела до тога да тај хлеб постане препознатљив од стране купаца, а да се чак његова продаја није смањила, већ се повећала.


На овом примеру се огледа сва моћ друштвених мрежа, јер кампања је покренута на твитеру, твитераши су се поделили на за и против, на крају је завршила у мејнстрим медијима и дошла до најудаљенијег села у Србији.
Подсећања ради, произвођачи хлеба „Тонус“ су након покренуте кампања од стране Татјане Веховец, уреднице блога Mooshema.com били кажњен због незаконитог истицања на амбалажи да њихов производ помаже у лечењу дијабетеса и канцера, као и да имају лиценцу Руске академије наука.

 

 

Расправа о „тонус“ хлебу довела је и до питања - Да ли постоји могућност да људи који су у интернет заједници рекетирају своје клијенте, пре свега се мисли на блогере и утицајне твитераше, који имају велики број пратилаца?Драган Варагић је одговорио потврдно, па је чак рекао да је био у ситуацији и да види доказе.


Други пример о коме су панелисти дискутовали био је одлазак групе твитераша у Турску на море одакле су са хаштагом #bigblue2016 твитовали о свом доживљају Турске, као туристичке дестинације. Били су нападнути од стране других твитераша као неки које су „нагурали тамо да за бесплатно летовање доводе у заблуди народ да је у Турској све лепо“.


Колико све далеко може да оде показује и текст који се убрзо појавио у штампаним медијима „Ботови лобирају за опасне дестинације – убеђују Србије да је Турска безбедна“. Твитераши који су отишли у Турску добили су и погрдан назив - „онлајн проститутке“.


„Прва ствар око које се дигла фрка је зашто су баш ти одређени људи отишли тамо. То вам је иста ствар као и са славом. Зовеш људе које желиш да видиш тамо. ПОједини људи путују и представљају брендове, зато што су поштени, културни и фини. Напишу хаштаг и дају своје оцене онога што су видели. Ми смо њима рекли да можете да идете у Турску и рекли држите се хаштага и напишите оно што заиста видите и доживљавате у Турској“, каже Мирјана Владисављевић која је била једна од организатора одласка твитераша у Турску.


Агбаба је био један од путника и он је рекао да су инструкције биле баш такве. Он је потврдио да је писао оно што је желео да пише, и да је поента дигитала да не добијеш конкретни задатак, јер онда то ниси ти. „Нико не може да мени нареди о чему да пишем , то је немогуће“.


Драган Варагић је рекао да је реакција на твитеру била из љубоморе, а друга прича је везана за то да постоји одређена група људи која се појављује на неким догађајима и неким местима, двадесет или тридесет људи, те то нервира друге. Најважнија ствар која је везана за целу ову аферу, односно поента је да се у суштини ту ништа није догодило. Тресла се гора, родио се миш. И у случају Тонуса и у овом случају цео проблем је био и десио се због лоше комуникације или неког ко је везан за ту компанију који је комуницирао. У случају Биг Блу компанија није одреаговала тамо где је био највећи „пожар“, односно на Фејсбуку, већ на Твитеру. Погрешан канал комуникације“, рекао је он.


Учесници су се дотакли и политике и преседничке кампање. Драган Варагић је рекао да не очекује велику активност политичара на твитеру. Он сматра да је чак твитер у Србији изгубио на значају, односно да му атрактивност за политичаре опала значајно од 2012. године. Твитер је сада најважнији политичарима због тога што га прате новинари, те што нека вест која се појави на твитеру може да се појави у новинама, објаснио је он.


Изостанак конверзације је оно што одликује данас комуникацију на твитеру, нарочито политичку, а ситуација са ботовима постаје веома алармантна и озбиљна, такође је констатација која се могла чути на панелу. Како су у политици важни гласови и кеш, великик борј ботова нема културу комуникације, вређа и насилни су. Све је ствар контроле у управљања ботовима, али није у реду необразованом човеку давати толику моћ. Тешко је то све обуздати у медијској сцени, онаквој какву је имамо, оцена је учесника.

 

Друштвене мреже могу да помогну странкама које се налазе на ивици цензуса, што су и искористиле странка Двери и Доста је било.


Интересантно је било чути и ко је најбољи твитераш од политичара. За Татјану Војтеховски је то Вјерица Радета из Српске радикалне странке, која је „укачила форму твитера, закључак у 140 карактера“. Гордана Чомић је такође добра као и Драган Шутановац, закључак је учесника.


Друго златно доба телевизије


Ништа мање интересантни нису били ни други панели попут панела Национални емитери у дигиталном добу и панела „Спортска права у години евра и Олимпијских игара“.


Људи који управљају најутицајнијим медијима у региону говорили су о гледању телевизије у ери дигиталних комуникација и о утицају дигиталног домена на ТВ садржај, као и о телевизијском оглашавању и дигиталном маркетингу.

tevezijadfere

 

На овом панелу развила се дискусија о утицају интернета на телевизијски садржај.


Жељко Ивановић из Вијести истакао је да је онлајн садржај већ направио чудо.


“Ви више не можете да емитујете нешто, вест о спортском резултату или вест о нечему што се десило у десет сати ујутру, да емитујете и да тиме почнете дневник у седам сати или седам и по, значи мора више да иде ка том аналитичком, тематском и правом новинарству, квалитетном новинарству, квалитетним прилозима”, навео је Ивановић.


А како су закључили учесници панела одговорност медија и њихов утицај на гледаоце нису занемарљиви. Оцена учесника овог панела али и читаве конференције је да је моћ телевизије и даље велика, да је она ушла у своје „друго златно доба“ те да само паметно треба да искористи дигитализацију која јој је на располагању.


Наступила је нова ера дигитализације и свако ко је то на време схватио кренуо је да улаже у све платформе. Јер оно што је и даље најбитније, то јесте садржај, а не канал којим се он репродукује, закључак је учесника.

 

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено четвртак, 29 септембар 2016 12:42
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија