Друштво ђака Беранске гимназије у Београду и Удружење Беранда, из Берана, уприличили су, 9. новембар 2018, у Удружењу „Милутин Миланковић“, омаж Радулу Вешовићу, бившем професору, и кошаркашком стручњаку, који је дао значајан допринос кошаркашком спорту Иванграда, Црне Горе и Југославије.
Омаж се одвијао под мотом: „Радуле Вешовић Посљедњи кош оца беранске кошарке“.
У уводном излагању, Вук Огњановић је говорио о Вешовићу, као стручњаку, васпитачу и тихом, мелемном, човјеку.
О Вешовићу, исцрпно је говорио Братислав Бата Ђорђевић, бивши југословенски кошаркаш, а затим и кошаркашки тренер, који је тренирао више тимова, али и неке националне тимове, а најзначајнији успјех као тренер постигао са Црвеном звездом, која је, 1972, освајила титулу првака Југославије.
Вешовић је, рекао је Ђорђевић, био визионар, програмер, спортиста и стручњак, који је, стварајући генерације, позиционирао себе на високи пиједестал спортских вредности, промовисао модел модерног стратега црногорске и југословенске кошарке и спорта уопште.
Рекао је да је Вешовић био васпитач, педагог, да је имао мисионарску улогу у црногорској и светској кошарци, да је осјећао и препознавао када и шта треба урадити и како сам да се бави спортом, и како да припремати своје клубове и тимове.
Наводећи бројна висока признања, која је, као одговор, за његово залагање и постигнуте резултате, друштва дало, рекао је и да се нада да ће се градски оци Берана сјетити да такав човјек заслужује назив улице, или неке школе. Да би требало да кошаркаши Црне Горе сваке године, пред почетак такмичења, организују Турнир – Меморијал Вешовићу...
С обзиром на то да је утицајан члан два београдска удружења, Ђорђевић је Беранцима понудио сарадњу, у свеобухватни програм укључивања комплетног становништва у физичку активност, „која је лек за 21. век“.
Своје утиске о Вешовићу, говорио је и Драган Кокан Ђуришић, кошаркаш, оцртавајући његов професионални, али и људски профил.
Адем Адо Софтић, који има знатну архивску грађу у погледу Вешовићевих заслуга у кошарци, прије свега у Иванграду, нагласио је да је „на Свеармијском првенству Југославије у гађању војничком пушком 1945. године прво мјесто и златну медаљу освојио војник РАДУЛЕ ВЕШОВИЋ из Берана, и са свега 18 година, донио овом граду прву послератну златну медаљу са једног савезног такмичења. Остало је историја“.
У име рођака, говорио је Вујадин Вешовић, и, при том, цитирао једног америчког публицисту, који је објелоданио да је Радуле Вешовић, аутор једне врсте напада у кошаркашкој игри, који се и данас изучава у Америци.
Све вријеме омажа, на видео биму, приказиване су фотографије, из богатог опуса Ада Софтића.
У пуној сали публике, био су син и унуци Радула Вешовића.
Послије омажа, наставило се дружење, у пријатној атмосфери.
Извор: Кућа добрих вести
