Кућа Добрих Вести

Login

Mјанмар је напунио 71 годину независности

Оцените овај чланак
(1 Глас)

majannaaaСрбија један од најважнијих и најпоузданијих партнера Мјанмара у Европи, истакао је Мјо Еј, амбасадор те државе из Југозападне Азије. На пријему поводом 71. годишњице независности Републике Уније Мјанмар, амбасадор Еј је указао да се билатерални односи између двеју пријатељских земаља нису променили и исти су као у време некадашњег бурманског премијера У Нуа и југословенског председника Јосипа Броза Тита.

 

Амбасадор Еј је изразио уверење да ће после посете потпредседника владе и министра иностраних послова Србије Ивице Дачића Мјанмару “добри односи између наше две земље додатно ојачати”. Амбасадор је подсетио и да је 8. новембра 2018. у Београду потписан Споразум између Мјанмара и Србије о узајамном ослобађању од плаћања ренте за просторије амбасада двеју држава.

 

У говору је амбасадор Еј рекао:

 

“Ове дивне вечери, у име Владе и народа Републике Уније Мјанмар, желим да изразим нашу искрену захвалност свима вама што сте нам се придружили у прослави 71. годишњице Дана Независности Мјанмара који заправо пада 4. Јануара. То је коинцидирало са новогодишњим празницима, па смо зато померили датум прославе Дана Независности. Велико ми је задовољство и част да са вама поделим овај догађај, јер прослављамо заиста посебан дан за Мјанмар.

 

На овој свечаној церемонији, дозволите ми да вам представим кратку историју пријатељских односа између Мјанмара и Србије. Две земље су успоставиле дипломатске односе 29. децембра 1950. године. Ове 2019. године, је већ обележена 68. годишњица наших дипломатских односа. Наше земље су су оснивачи Покрета несврстаних. Током овог периода од преко шест деценија, оствариван је сталан напредак у сарадњи између Влада наших двеју земаља.

 

Иако се наше две земље баве властитим проблемима и изазовима, обе Владе покушавају да одрже наше билатералне односе. Мјанмар увек показује разумевање за Србију и увек је подржавао, када год се нашла у тешким временима. Зато што је Србија један од наших најважнијих и најпоузданијих партнера у Европи. Наши билатерални односи се нису променили и исти су као и у време У Ну и Тита.

 

Током 71 године, Мјанмар је имао много значајних промена. Цивилна влада Мјанмара на челу са председником У (Господином) Вин Минтом и Државном Саветницом До (Госпођом) Аунг Сан Су Ћи и њиховим руководством настоји да Мјанмар постане мирна, модерна и развијена нација. Влада Мјанмара наставља да истински цени постојеће пријатељство и партнерство са свим земљама. Посебно сам уверен да ће наше славље данас додатно ојачати постојеће пријатељске односе и билатерално разумевање између наших двеју земаља и људи у наредним годинама.

                                 ambasadormijanmar

 

Још једном, желим да изразим нашу искрену захвалност Вашим Екселенцијама и свим уваженим гостима, мојим пријатељима из дипломатског кора, укључујући војне дипломате, за њихово пријатељство. Желим све најбоље свима присутнима вечерас, добро лично здравље и срећу и глобални просперитет. И на крају, али не мање значајно, желим да захвалим хору ‘Барили’ из града Пожаревца и диригенткињи Каталин Тасић за изванредно извођење две химне и мјанмарског плеса. Док уживате у овој пријатној вечери и одличној храни овде, а са циљем да видите и да се приближите нашој култури, наше даме планирају да вас опет забаве традиционалним плесом Мјанмара. Уживајмо заједно.

 

За трајно пријатељство! Живели!”

 

На пријему у сали “Иво Андрић“ београдског хотела “Метропол Палас“ су били представници државе Србије, јавни и културни радници, познате личности.

 

Поруке званичника у Мјанмару

 

У Мјанмару су 4. јануара рано ујутро, у главном граду Непјидо и највећем граду и привредном средишту Јангону биле одржане свечаности подизања националне заставе и дефиле почасних војних јединица...

 

Председник Мјанмара У Вин Мјинт је на прослави националног празника у Непјидоу поручио да је земљи потребан устав који јој је прикладан на путу изградње демократске федералне уније. Председник је казао да треба обезбедити уравнотежен развој федералних јединица и региона Мјанмара те подржати владина настојања за напредак одговарајућег тржишно оријентисаног привредног система и унапређење приватног сектора.

 

Мјанмар је административно подељен у седам држава и седам региона. Регионима се називају подручја у којима је већинско становнишптво припада народу Барар који преовлађује у Мјанмару. Државе су, опет делови Мјанмара у којима су већина становника етничке мањине.

 

Претхиодно је у новогодишњој поруци председник У Вин Мјинт позвао становнике Мјанмара да још више помогну влади у напорима за обезбеђивање мира у земљи, исзградњи демократске федералне уније и развоју. Председник Републике је изразио веровање да ће Мјанмар током 2019. бити у стању да превазиђе тешкоће и кризе држећи се истине и правде, као и да ће током ове године бити више добрих прилика на друштвеном, политичком и економском плану.

 

Мјанмар

 

Република Уније Мјанмар (некадашња Бурма), је суверена држава у Југоисточној Азији, са површином од 676.578 квадратних километара. На југу земље се, дуж 1.930 км простире обала чинећи трећину од укупно 5.876 км граничних линија Мјанмара.

 

Процењује се да је 2017. У Мјанмару живело око 54 милиона људи. Власти Мјанмара признају 135 етничких група у земљи у којој се чује 108 различитих језика. Процењује се да припадници Бамар народа чине 68 одсто становника, а следе Шан (10 одсто), Кајин (седам), Ракинђа (четири) и Кинези (три одсто).

 

                      venacmijanma4

Главни град Републике је новосаграђени Непјидо са близу милион житеља. Највећи град и привредно средиште је Јангон, својевремени главни град (Рангун), у коме обитава седам милиона људи.

 

Мјанмар је земља обдарена различитим сировинама, земним гасом и минералима. Представници Мјанмара са поносом истичу да највећи бисер, рубин и ћилибар потичу из те земље, која, уз то, поседује земљиште плодно за пољопривреду и има значајне могућности за развој туризма.

 

Светска банка је номинални укупан домаћи производ (БДП) Мјанмарау 2017. проценила на 69.322 милијарди долара (70. на свету), а БДП по становнику 1.490 (152. у свету). БДП мерен паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) је за 2018. процењен на 334,9 милијарди долара (53. на свету), а пер капита доходак 6.509 долара (126. у свету). На крају 2016. је Мјанмар сврстан на 148. место међу 188 земаља на Индексу људског развоја (HDI).

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 17 март 2019 21:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија