Кућа Добрих Вести

Login

„Сумрак богова" најбоља представа на нишком фестивалу театра

Оцените овај чланак
(1 Глас)

poszossksjksskfdfdfdfНајбоља представа новоустановљеног Фестивала балканског културног простора "Театар на раскршћу", који је синоћ завршен у Нишу проглашењем победника и уручењем награда, као и представом у част награђених - Сарајево 1914 - Мали ми је овај гроб, позоришне трупе Арс Мориенди у Солуну (по тексту Биљане Србљановић, у режији Таноса Никаса), је "Сумрак богова" Словенског народног гледалишта у Марибору , и то према општем мишљењу: стручног жирија, жирија округлог стола критике и новинарског жирија.

 

“Награда за најбољу представу додељује се Словенском народном гледалишчу Марибор за представу Сумрак богова, која је, упркос изразито тешкој теми, свим својим елементима градила и направила аутентичну театарску магију” - истиче се у образложењу стручног жирија.

 

Сумрак богова је била последња такмичарска представу на првом међународном фестивалу балканског културног простора, изведена на сцени нишког Народног позоришта. У питању је комад Сумрак богова, рађен по истоименом филму Лукина Висконтија, а овога пута у драматизацији Ивора Мартинића и у режији Далибора Матанића. Прича о немачкој породици индустријалаца и аристократа која почиње у вечери паљења Рајхстага, 1933. године, што прекида рођенданску прославу главе породице, убијеног те исте ноћи.

 

После смрти слављеника захуктава се борба за наслеђе. У духу нових владајућих сила, сви наследници највеће железаре у земљи постају заробљеници једног далеко снажнијег - политичког жрвња, који се кроз замишљене стратегије уплиће у живот сваког од њих. Њихови међусобни конфликти откриће најосетљивије патолошки испреплетене жеље и бескомпромисне егоистичне интересе, док воља за моћи иде руку под руку са подлом издајом најближих - каже се опису представе.

 

"Причу о немачкој аристократији која са презиром говори о нацистима, а којима се зарад интереса ипак прикључује, Матанић вешто умонтирава у позоришно-филмски спектакл: позоришно овде и сада надсимболизовано је филмским кадрирањем крупних планова ликова, у којима свака њихова емоција достиже крајње границе очитости. Прича о постепеној капитулацији грађанства пред тоталитарном визијом света овде је дата не као вивисекција нацистичке идеологије, већ као критика нечињења њених опонената: једини нациста у читавом комаду носи камеру пред чијим се објективом зло одабране породице разголићује и претвара у медијско оправдање некотролисане самовоље ауторитарне идеологије." - каже о овој представи Спасоје Ж. Миловановић, директор Народног позоришта Ниш и селектор Фестивала.

 

Уважавајући основне критеријуме фестивала - афирмацију сличности и разлика културног идентитета државе и народа који деле исто раскршће европских и светских путева у изазовима и перспективама савременог театра, Стручни жири у саставу: глумица из Загреба Миа Беговић (председница), глумица из Скопља Kатарина Kоцевска, глумац и редитељ из Арада Богдан Kостеа, амбасадор Црне Горе у Србији и редитељ Бранислав Мићуновић и глумац и професор из Приштине Енвер Петровци, одлуку о победнику је донео једногласно: упркос изразито тешкој теми, свим својим елементима Представа "Сумрак богова" је градила и направила аутентичну театарску магију.

 

Награда за режију додељена је Далибору Матанићу,управо за представу "Сумрак богова", како се наводи, " за поуздан редитељски поступак, ишчитавање глобалне трагичке теме рађања фашизма, те у њој безнадежне позиције човека и његовог страдања".

 

“Са 44 године Далибор Матанић је направио девет дугометражних играних, двадесетак документарних филмова, серија (Новине) од два пута по 10 епизода, следећих 10 се припрема. И ево, четири позоришне представе. Активизам у његовом животу очито није случајна појава и прилично логично прераста у естетику” - истиче Јелена Лужина, театролог.

 

dfkdjfkdfjkd

 

Награду за најбољу женску улогу добила је Наташа Матјашец Рошкер, као бароница Софи фон Ешенбек у Сумраку богова. Жири наглашава да је "њена фасцинантна глумачка зрелост афирмисала женски принцип у доминантном мушком свету и минуциозно одабраним детаљима, достојним врхунског талента и занатске беспрекорности, усмеравала енергију комплетног глумачког ансамбла".

 

За најбољу мушку улогу награда је додељена Марку Марковићу и то за улогу Ернеста Бошњака, а у представи "Kад би Сомбор био Холивуд" у извођењу Народног позоришта Сомбор, режија Kокан Младеновић. Жири истиче да је "његова глума подразумевала раслојавање лика, давала основни тон игре целог ансамбла и фуриозно га водила кроз епохе Сомбора".

 

Најбоља млада глумица на првом нишком позоришном фестивалу је Јелена Лабан. Награђена је за "снагу трагеткиње и заиграност детета" у представи "Kапитал" Kраљевског позоришта Зетски дом на Цетињу. А најбољи млади глумац је Петја Лабовић, који је ово признање добио за улогу Мартина фон Ешенбека у представи "Сумрак богова" јер је, како образлаже стручни жири, "минималним глумачким средствима, лавирајући између мушког и женског принципа, у исти мах био легитимни наследник монструозне породице али и њен егзекутор".

 

Марку Јапељу, за представу "Сумрак богова"додељена је награда за сценографско остварење , а Татјана Радишић ("Kад би Сомбор био Холивуд") награђена за костимографско остварење. За оригиналну сценску музику награђена је Ирена Поповић Драговић, а за сценски покрет Андреја Kулешевић, такође за ову представу.

 

Глумачком ансамблу представе "Kапитал", који је "изузетном преданошћу, огромном енергијом и занатским умећем пленио са сцене и оставио моћан ефекат", додељена је Специјална награда.

 

И жири округлог стола критике у саставу: проф. др Јелена Лужина, театролошкиња из Скопља, Филип Вујошевић, драматург из Београда, управник Народног позоришта Републике Српске проф. др Ненад Новаковић из Бања Луке, проф. др Миливоје Млађеновић из Сомбора, позоришни критичар Бојан Муњин из Загреба и Београда, позоришна критичарка Александра Гловацки из Београда и позоришни критичар Игор Бурић из Новог Сада, прогласио је за најбољу представу "Сумрак богова". У образложењу кажу: "Максимално кохерентним и заокруженим позоришним језиком, као и сугестивном и прецизном глумачком игром, ауторски тим и извођачи су нам показали савремено и актуелно сценско читање приче која тематизује политичке и етичке ломове времена у коме живимо". (У ужем избору, иначе, су биле и представе "Kад би Сомбор био Холивуд" Kокана Младеновића и "Kапитал" Андраша Урбана.)

 

Жири новинара, који су чинили: Борка Требјешанин ("Политика"), Тања Мијовић (Трећи програм РТС-а), Миљана Николић ("Белами"), Лидија Георгијев (РТС) и Татјана Њежић ("Блиц"), оцењује да је "Сумрак богова остварење високих уметничких домета у коме се на позоришно снажан, узбудљив, а пријемчив начин преламају међусобни утицаји, спајања и раздвајања, односно раскршћа театарског и филмског израза, историје и данашњице, појединца и друштва, човека са самим собом."

 

Награде се састоје од статуете и повеље Театра на раскршћу, коју је дизајнирала графички дизајнер, Драгана Николић, као и новчане награде, коју је обезбедио град Ниш.

 

Десет представа и 5.200 гледалаца

 

Први позоришни фестивал драме и позоришта балканског културног простора у организацији Народног позоришта Ниш “Театар на раскршћу”, који се одвијао од 11. марта 2019. године у Нишу, отворен је премијерним извођењем комада "Путујуће позориште Шопаловић" Љубомира Симовића у режији Татјане Мандић Ригонат . До 19. марта приказано је, осим ове представе, осам такмичарких ( из Бугарске, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и Србије), чије су премијере одигране у календарској години која претходи фестивалу, и једна гостујућа представа (из Грчке).

 

“Kроз салу Народног позоришта у Нишу прошло је око 5.200 гледалаца, а на сцени је за њих играло стотинак глумаца. Дочекали смо 417 гостију из земље и иностранства, у пратећем програму било је 84 учесника, а око 700 људи је пратило округле столове и пратеће програме” - истичу организатори.

 

"Драго ми је да ће овај фестивал прерасти у традицију, а традиција, то је једна временска река… Просто, традиција има неку магијску моћ да оне погрешно везане чвориће у времену развеже, распетља и да уместо њих упали светло. Светло добронамерности, разумевања и блискости" - истакла је нишка глумица, 85.-годишња Мима Вукивић Kурић, која је званично отоворила Фестивал на Дан Народног позоришта Ниш, пред извођење нетакмичарске представе нишког театра - Путујуће позориште Шопаловић. Истог дана промовисана је монографија "Мисија достојна поштовања" нишког новинара Слободна Kрстића, која прати рад нишког позоришта у турбулентном периоду од 1987. до 2017. године.

 

Путујуће позориште Шопаловић је прича о путујућој глумачкој трупи, која 1941. године у окупираном Ужицу покушава да одигра Шилерове "Разбојнике", у време када се око њих све црни од црних застава и сенки вешала. Иначе," Шопаловићи " су као представа постављени први пут у Југословенском драмском позоришту 1985. године, а крајем деведесетих играни су и у Нишу. Новина ове нишке поставке Путујућег позоришта Шопаловић, коју је унела Тања Мандић Ригонат, која је режирала, су сонгови, за које је искористила туробне Симовићеве песме “Окупација Ужица", "Европска ноћ у Ужицу", "У реду пред казаном јавне кујне на Царини" и "Вешала на Житној пијаци у Ужицу". Овој премијери је и позоришни режисер Дејан Мијач, који је на позоришну сцену први поставио Симовићеве "Шопаловиће".

 

Наредних дана фестивала одигране су представе: "Kад би Сомбор био Холивуд" Народног позоришта Сомбор, "We are born naked and the rest is..." - копродукција МЕСС-а и Сарајевског ратног театра, "Kапитал" Kраљевског позоришта Зетски дом (Цетиње), "Филоктет" ХНK Вараждин, "Балкански шпијун" Народног позоришта у Београду, "Вишњик" Театра "Иван Радоев" из Плевена у Бугарској, "Фестен" Драмског театра из Скопља и "Сумрак богова" СНГ Марибор из Словеније.

 

У оквиру богатог пратећег програма фестивала одржани су трибина "Театар Балкана, сарадња на раскршћу" и округли сто критике, чији су модератори били театролог Јелена Лужина из Скопља, драматург Филип Вујошевић из Београда, позоришни критичар Игор Бурић из Новог Сада, проф. др Миливоје Млађеновић из Сомбора, Александра Гловацки, Други програм Радио Београда, Бојан Муњин - Радио Загреб и Ненад Новаковић, управник Народног позоришта Републике Српске.

 

„Театар на раскршћу”, једини позоришни фестивал посвећен изазовима и перспективама савременог позоришта, који на једном месту жели да окупи позоришну уметност балканског културног простора, има за циљ да афирмише сличности и разлике културног идентитета држава и народа који деле исти простор , уз јачање међународне културне размене, промоцију позоришне уметности и стваралаца, размену идеја и позоришних пракси. Ћланови програмскиог савета „Театра на раскршћу" су истакнути позоришни ствараоци из Србије и региона: Небојша Брадић, позоришни редитељ (председник), Александар Милосављевић, позоришни критичар, професор др Дарко Лукић, хрватски театролог, Дејан Лилић, македонски глумац, Дејан Петковић, театролог, Дејан Стојиљковић, писац и мр Спасоје Ж. Миловановић, управник Народног позоришта у Нишу и театролог.

 

„Идеја о оснивању позоришног фестивала у Нишу постоји већ неколико деценија. Један од корака био је и глумачки фестивал ‚Глумбал’, али су тек почетком ове сезоне, уз пуну подршку и покровитељство градоначелника и Скупштине града Ниша, створени услови за реализацију једног овако значајног пројекта за позоришни живот читавог региона” - истакао је театролог Спасоје Ж. Миловановић, управник Народног позоришта у Нишу и селектор Фестивала, најављујући овај догађај на конференцији за новинаре.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 20 март 2019 15:19
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија