Кућа Добрих Вести

Login

Јапанска кинематографија у Србији

Оцените овај чланак
(6 гласова)

japanskifilmfiksnaБЕОГРАД - Нека од најпознатијих модерних филмских остварења јапанске кинематографије ће од вечерас, 26. јуна до понедељка, 30. јуна бити приказивана у Музеју Југословенске кинотеке у Београду.

Како је саопштено из Јапанске амбасаде у Србији, публика ће у биоскопској дворани у Косовској 11. моћи да види заиста разноврстан и богат филмски програм.

 

После свечаног отварања сутра у 20 часова публика ће имати прилику да види филм „Плаво пролеће“ (Aoi haru) у коме је режисер Тојода Тошиаки остварио прву филмску адаптацију књиге популарног манга уметника Мацумота Таијоа.

 

Уморни од школског живота који их гуши, Куђо и Аоки учествују у „балконској игри“ у којој се ногама држе за ограду на крову зграде у којој се одржава церемонији дипломирања, како би видели колико пута могу да тапшу рукама, а да не падну. Победник игре традиционално стиче право да влада школом.
У филму из 2001. главне улоге имају Мацуда Рјухеи, Араи Хирофуми, Такаока Сосуке.

 

Од Плавог пролећа, Жабе смејалице до Жеравице

 

У петак, 27. јуна у 20 часова биће приказан филм „Жаба смејалица“ (Varau kaeku), прича режисера Хирајама Хидејукиа о необичној вези између мушкарца и жене. У остварењу из 2002. играју Нагацука Кјозо, Оцука Нене, Јукимура Изуми.

 

У суботу, 28. јуна ће у 18 часова бити пројекција филма „Четрнаест година“
(Juyon-sai) режисера Хиромаса Хиросуе из 2007. Реч је о судбинама и страшним
стварима које ученици приређују својим наставницима и једни другима, и о
ономе што њихови наставници раде како би им се осветили. Глумци су Хиросуе
Хиромаса, Акие Намики, Терујуки Кагава, Шота Сометани, Онејама Јурика, Саћи Нацуе, Фуџи Кахори.japanskifilmplakatdva

 

У 20:30 часова ће бити приказано остварење „Љубав и мир“ (Pacchigi!), наставак истоименог филма из 2005, али по естетици и озбиљности тематике коју обрађује потпуно другачије дело. Радња је смештена у Токију средином 1970-тих и прати судбине брата и сестре, Ли Ан Сонга и ли Гјонг Ђе, младих Корејанаца који живе у Јапану. Режисер је Казујуки Изуцу, а у главним улогама се појављују Шуниа Исака, Јури Накамура, Јуки Имаи, Нишиђима Хидетоши, Ишии ЛаСалле, Такаши Фуџи.

 

У недељу на репертоару још два филмска остварења

 

У недељу, 29. јуна ће, такође, бити приказана два филма. На програму од 18 часова је пројекција остварења „Мачка напушта дом“ (Inuneko), проницљива прича редитеља Игучи Нами из 2004.о љубави, пријатељству и љубомори. Улоге су биле поверене Еномото Канако, Фуђити Јоко и Нишиђими Хидетошију.japanskifilmtriplakatuspravan

 

У 20:30 ће уследити филм „Још једна борба – завера“ (Shin jingi naki tatakai –
Bousatsu) редитељски деби Хашимото Хађимеа, у 12. филму из серије о јакузама које је започео Фукасаку Кинђи. ...Пошто је поручник Ода клана убијен, браћа по заклетви, јакузе Јахаги Тецујуки и Фуђимаки Хироаки, спомињу се као главни кандидати који би могли да заузму његову позицију. Глумци у остварењу из 2002. су Такахаши Кацунори, Ватанабе Кен и Кобајаши Ненђии.

 

Жеравица затвара дане Јапанске кинематографије

 

Последњег дана, у понедељак, 30. јуна у 18 сати ће уследити пројекција филма „Мацугане рафална афера“ (Matsugane ransha jiken) у коме су описани
компликовани односи полицијског инспектора и његовог болешљивог брата
после мистериозне саобраћајне несреће у којој је страдала једна жена. Филм је
настао 2006. као дело редитеља Јамашита Нобухироа, а у њему улоге имају Араи Хирофуми, Јаманака Такаши, Кавагое Мива, Кимура Јуићи, Миура Томоказу, Андо Тамае.

 

Последња на репертоару приказа модерних јапанских филмова у 20:30 часова је „Жаравица“ (Toukou no ki) сензуална
прича режисера Негиши Кићитароа из 2004. о љубави мушкарца и жене у зрелом добу. У филму играју Акијоши Кумико, Нагашима Тошијуки и Јошијуки Казуко.

 

japanskifilmzeravica

За свечано отварање, у четвртак, 26. јуна улаз је слободан. За остале дане цена
улазнице на благајни Кинотеке је 200 динара.

 

Препород јапанске филмске индустрије

Јапанска филмска индустрија последњих година доживљава препород. То је
преокрет у односу на неколико претходних деценија када су посетиоци биоскопа били склонији страним остварењима – нарочито холивудским хитовима.

 

Током 2013. у Јапану је приказан 591 нови домаћи филм, пораст у односу на
554 годину дана раније што је највише у историји, објавио је Еирен, удружење
филмских продуцената Јапана. Према званичној статистици, у просеку је недељно приказивано 21 ново остварење.

 

Статистика међутим замагљује да је ова висока бројка, између осталог, резултат
урачунавања и такозваног ОDS (остале дигиталне продукције), попут преноса различитих догађања уживо у биоскопским дворанама. Делом су на укупну бројку утицала и нискобуџетска дигитална остварења, која se производе у кратком року.

 

Премијерно је приказано 1.117 нових наслова, повећање у односу на 983, годину дана раније. Из иностранства је увезено 526 нових остварења. У биоскопским комплексима у Јапану током 2013. филмови су приказивани на 3.318 великих екрана, највише од 1970.

 

Укупна зарада од продатих карата за домаће филмове је у 2013. изнела близу
117,7 милијарди јена (1,2 милијарде долара), смањење у односу на претходну
годину када је остварено 128,2 милијарде јена. Јапански филмови су доминирали домаћим тржиштем са 60,6 одсто. У 2012. је тај проценат изнео чак 65,7 одсто или готово двоструко више у односу на филмове из иностранства.

 

Просечна карта је коштала 1.246 јена (то није цена која се плати на билетарници, већ просек свих карата купљених по различитим ценама.
Највећи приход од 12 милијарди јена је донео филм „Ветар се диже“ (Kaze
tachinu), режисера Мијазаки Хајаоа (Miyazaki Hayao). Међу првих 10 остварења, чак шест су били анимирани филмови.

 

Сарадња филмских компанија и телевизијских мрежа

 

Међу акционим остварењима на врху, водеће су биле филмске верзије ТВ драма. Уопште телевизија наставља да доминира јапанском филмском индустријом.

 

Према јапанским изворима, изгледа да недавни успех филмова из те земље може бити објашњен све већом сарадњом између дистрибутера и домаћих комерцијалних ТВ мрежа. ТВ мреже, издавачи, оглашивачи и остале пословне заједнице више улажу у јапанску кинематографију. То је, опет, омогућило продуцентима да код куће снимају филмове који одговарају интересовању гледалаца. Заједничка улагања ТВ мрежа и издавача, пак, допринела су већој промоцији филмова.

 japanskifilbioskop

Сарадња између филмских компанија и ТВ мрежа иде даље од уобичајених примера адаптације популарних ТВ драма за велико платно. Две стране се, такође, удружују, почев од планирања у раним фазама, како би оствариле најсавременију продукцију. Ово партнерство је омогућило да буде снимљене историјске драме и научно-фантастични филмови чија је продукција раније била прескупа.

 

Оно што се уочава као проблем јесте да пад зарада од карата у 2013. може да значи да је сваки филм у тој години добио мање новца и публицитета. Како је повећање броја пројекција филмова мало, то свако појединачно остварење има мање времена за приказивање. Страхује се да такав тренд можда указује да је филмско тржиште у Јапану презасићено, закључили су тамошњи аналитичари.

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено четвртак, 26 јун 2014 10:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија