У изложбеном простору на првом спрату НБС, ће после отварања изложбе фотографија Алжира које је Лабудовић (88) направио у периоду између 1959. и 1962. године и пројекције прилога које је овај мајстор камере радио за Филмске новости, окупљенима говорити амбасадор Алжира Абделкадер Месдуа, Душан Злоколица из Одељења за међународну сарадњу НБС, Милица Томић, уметница и Тадеј Курепа, политиколог-новинар.

Потом ће у сали у приземљу НБС гледаоци моћи да виде Журнал Филмских новости бр 050 из 1959. и чувени филм “Битка за Алжир”, италијанског режисера Ђила Понтекорвоа из 1966.

У суботу, 15. новембра у 14 часова у сали у приземљу НБС биће приказан Журнал Филмских новости бр 052 из 1959. и алжирски филм “Ветрови Ореса” из 1966. У 16 часова ће после Журнала Филмских новости бр 001 из1960. бити приказано алжирско-туниско-француско-белгијско остварење “Изван закона”, из 2010.

Стевана Лабудовића сматрају филмским оком алжирске револуције. Током рата за ослобођење Алжира пре више од пола века Лабудовић је имао ефикасно оружје – камеру. Њом је ширио истину о суровом рату за ослобођење земље која је била четири пута већа од колонијалне силе Француске.

Лабудовића, младог сниматеља „Филмских новости“ из Београда који је свој рад почео правећи партизанске зидне новине у Другом светском рату, Јосип Броз Тито је 1959. послао у Алжир да помогне алжирским партизанима у борби која је била важан процес деколонизације у свету који је ондашња Југославија одлучно подржала.

Лабудовићеве фотографије и снимци постали су незаменљиви сведоци револуције и борбе за независност коју је водио Фронт националног ослобођења (ФЛН). Почетком 1960-тих свет су обишли призори страдања алжирске сиротиње, веома тешких услова у којима је алжирски народ живео под француском колонијалном влашћу и у којима се борио за слободу.

Било је то време када је телевизија у ондашњој Југославији, али и већем делу човечанства била у повоју. Једина визуелна информација у покрету био је журнал Филмских новости који се могао видети само у замраченој биоскопској дворани. Већ 1961. у Љубљани је била приреҔена велика изложба Лабудовићевих фотографија направљених у вртлогу алжирког рата.
„Снимци и фотографије великог борца за алжирску ствар, фотографа Стевана Лабудовића о алжирском покрету отпора обишле су свет и показале величину жртви алжирског народа за стицање независности,“ казао је једном приликом амбасадор Месдуа.

Пратећи програм изложбе чине филмови о различитим аспектима алжирске борбе против француског колонијализма –за срце и душу главног града Алжира, трагању мајке за сином по заточеничким логорима или борбе коју су алжирски емигранти водили у Француској. Свакој пројекцији претходи један журнал Филмских новости из тог периода који садржи неки од Лабудовићевих прилога из Алжира.

Битка за Алжир (La battaglia di Algeri), 120 минутно остварење чувеног италијанског редитеља Ђила Понтекорвоа (1919-2006), се односи на период интензивног антиколонијалног организовања и урбано-герилске активности у главном граду Алжира од 1954. до 1957. После јачања тензија између алжирског ствановништва предвођеног ФЛН и француских колонијалних власти, Париз је увео ванредно стање и послао падобранску дивизију на челу са генералом Жаком Масуом. Колонијални генерал је преузео контролу над свим оружаним снагама и не бирајући средства чинио све како би сузбио побуну.

Ово култно остварење Понтекорва у италијанско-алжирској копродикцији и у коме играју Брахим Хађађ, Жан Мартин и Јацеф Саади, важи за један од најбољих антиколонијалних филмова. Филм је награђен „Златним лавом“ на Филмском фестивалу у Венецији 1966. и номинован је за Оскара, за најбољи сценарио (Понтекорво и Франко Солинас) те најуспешнију режију (Понтекорво) 1969, као и најбољи филм на страном језику 1967.
У анкети Британског филмског института (БФИ) из 2012, „Битка за Алжир“, заузима 28. место у определењу режисера, а 48. међу критичарима. Према листи магазина Емпајер, налази се на 120 место међу 500 највећих филмских остварења свих времена. Исти магазин је Понтекорвово дело сврстао као шести међу 100 најбољих филмова ван енглеског говорног подручја. По америчком филмском критичару Картеру Б. Хорслију, “Битка за Алжир” је у филмској историји најбоље дело о револуцији.

Филм “Ветрови Ореса” (Рих ал аwрас) режирао је Мохамед Лакдар-Хамина (80), а играју Келтум (уметничко име познате глумице Ајше Ађури, 1916-2010), Мохамед Чуик и Хасан Хасани. Дело говори како је свакодневни живот једне просечне алжирске породице коју чине отац, мајка и син неповратно промењен ратом и револуцијом.

Пошто отац погине у француском бомбардовању, син се нађе у расцепу између свакодневних домаћих послова и ноћног помагања партизанима који се боре против колонијализма. Овај веома снажан и упечатљив филм који приказује сву дубину несреће и мука које је алжирски народ прошао током рата, оличену у тихој патњи мајке, снимљен је у Алжиру свега пар година након проглашења независности.

„Ветрови са Ореса” је освојио Канску „палму” за најбољи дебитантски филм 1967, те награду за најбољи сценарио, „Велику награду“ Удружења совјетских писаца и „Златну газелу“ у мароканском Танжеру (1968).

Филм Изван закона (Hors-la-loi), Француска-Алжир-Тунис-Белгија, режираo јe Рашид Бучареб (61), a играју Сами Буађила (Тунис), Рошди Зем (Мароко) и Дазамел Дебуз (Мароко).
Прича о тројци браће Алжираца и њиховој мајци представља феноменалан пресек епохе после Другог светског рата. Критичари су филм сместили између филм-ноара и вестерна, поредећи га са Кополиним Кумом и Армијом сенки, Жан-Пјера Мелвила.

У алжирском лучком граду Сетифу је, 8. маја 1945, у време славља човечанства због победе над нацизмом, дошло до сукоба између становништва и француске жандармерије, чији је биланс био преко 40.000 убијених алжирских цивила. Браћа су се раштркала по свету да би их много година касније у Паризу спојила борба за слободу алжирског народа.
Овај филм баца светло на један од мање познатих токова историје. Мада је главна борба за ослобођење Алжира од француског колонијализма (1956-1962) вођена у Северној Африци, многи алжирски емигранти широм Француске узели су учешћа у антиколонијалном организовању и протестима, али и сукобима са властима у метрополи.

Филм “Изван закона” је био запажен у такмичарском програму Кана 2010, добитник је награде за најбољи арапски филм на Фестивалу у Дамаску (2010). Номинован је и за Оскара за најбољи страни филм 2011. Филм је номинован за најбољи сценарио на 16. Лумиеровој награди, коју додељују страни новинари који раде у Паризу.

Сви филмови су са српским титловима, а улаз на све пројекције је бесплатан.

Извор: Кућа добрих вести