Кућа Добрих Вести

Login

Божић са амбасадором Индонезије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

marajaaaaaa123Јелка није била од кокосових ораха, нити од папира, дрвета или сличног материјала за рецирклирање, већ вештачка, “кинеска”. Но, домаћини су успели да атмосфера, звуци, мириси и укуси буду као на неком од тропских острва истока индонежанског архипелага.


Амбасадор Индонезије у Србији Хари Ричард Џејмс Кандоу са супругом Миабелом, кћерима и синовима, приредио је у резиденцији у Београду Божићни ручак за десетине сународника од којих су неки већ деценијама у Србији, чланове Управног одбора српско-индонежанског друштва пријатељства “Нусантара” и низ нових познаника које је стекао за непуних годину дана живота у овој средини.


Амбасадор Џејмс Кандоу је хришћанин, на челу дипломатске мисије Индонезије, најмногољудије муслиманске државе у свету. Међу преко 250 милиона Индонежана, око 86 одсто су муслимани претежно сунити а тамошња верзија ислама је умерена и толерантна. Са њима живе и хришћани, протестанти (5,7 одсто) и католици (три), будисти (3,4), хинду (1,8) и конфучијанци, као припадници признатих вера.


Индонезија је највећи архипелаг на свету (простире се на преко 17.500 острва расутих на површини од 1,9 милиона квадратних километара и на растојању равном оном птичјег лета од Лондона до Истанбула). Та земља је и прича о преко 400 етничких група различитих култура, традиција и језика.


Са изузетком неколико религиозних сукоба током 70 година независности њихове домовине, Индонежани су поносни на достигнућа међуверских односа у тој земљи — различите заједнице су увелико живеле мирно, једна крај друге. Муслимани јесу најмногобројнији, али хришћани и хиндуи живе у “џеповима” архипелага у којима су, понекад, они доминантна религија. Странцу се чини као да је тај однос већина-мањина неважан.


jelka

 

 

Прослава Божића у Индонезији


Тако су од ноћи уочи Божића масе верника долазиле у катедралну цркву у Џакарти која је тик до џамије “Истиклал”, највеће у југоисточној Азији, коју су у петак опет походили мулимани ради редовне молитве. Џамију је 1950-тих пројектовао познати индонежански архитекта Фредерик Силабан (1912-1984), хришћанин, а данас свештенство “Истиклала“, дозвољава да њихов паркинг простор користе учесници хришћанских миса.


По индонежанским градовима и даље постоји пракса да муслимани помажу хришћанима при градњи цркава, а ови учествују у подизању џамија. Једни другима такође поклањају симболе своје вере. Понегде је уобичајено да је храна спремљена за божићну прославу, заједничко дело жена муслимански и хришћанки.


Обични Индонежани воле прославе “западних” празника као што је Божић. Ових дана су многе јавне зграде попут државних надлештава, или тржни центри окићени божићним украсима, јелкама, лажним снегом, док хиљаде ђака у костимима Деда Мраза парадирају улицама десетомилионске Џакарте и певају празничне песме. На трговинским центрима у Џакарти су истакнути билборди са Деда Мразовима белих брада како лако обучени и са сламеним шеширима стоје у пиринчаним пољима. Из продавница одјекује божићња музика, а увече наступају хорови који певају о рођењу Исуса Христа. Један трговински центар је добио награду Индонежанског музеја за рекорде пошто је од лего коцки саградио највећег у Азији Деда Мраза.


Овај репортер је током посете Индонезији 2013, могао да ту раздрагану атмосферу осети још почетком децембра. У пространим холовима хотела “Серуни” у освежавајућим брдима изнад града Богора на западу Јаве групу новинара из Србије дочекали су богато украшена божићња и новогодишња јелка. Слично је било и у нешто удаљенијем Бандунгу, узаврелом вишемилионском граду који су холандски колонизатори још пре Другог дветског рата звали “Париз на Јави”, а где су у хотелу “Њу Аквила” мамили поређани поклон-пакети док је напољу пржило сунце.


Овонедељни радост, узајамно поштовање, умереност и толеранција, карактеристика мирољубивих народа – били су у Индонезији још већи због двоструке прославе. У четвртак је био рођендан пророку Мухамеду (приближно 570-632 н.е), а у петак Исусу Христу, кога муслимани, такође, славе као Божјег гласника. Оба датума су у Индонезији државни празници како би припадници две највеће верске заједнице могли да их прославе са узбуђењем, али свечано.


“Можда се различито молимо и имамо другачије приступе истини, али се клањамо истом божанству. У добри И у злу, Индонежани свих боја су ин вера су својом судбином везани у једну велику нацију,” написао је ових дана уводничар дневника на енглеском језиклу “Џакарта пост.”


Индонежански званичници кажу како њихова велика и разнолика нација живи у миру захваљујући основи коју су оснивачки оци, први председник Ахмед Сукарно (1901-1970) и његов помоћник Мухамед Хата (1902-1980) положили, Уставу из 1945, гарантује слободу религије, а први од пет принципа државне идеологије “Панцасила” јесте “Веровање у једног Бога.”
Заменик министра спољних послова Абдурахман М. Фахир, који је предводио делегацију Индонезије од 30 званичника религијских заједница на Трећем билатералном међуверском дијалогу са представницима Србије је даље изнео да су “толеранција и дијалог у нашем генетском коду, ДНК”. Он је, међутим, приметио да постоје изазови у реализацији принципа, “па зато настојимо да укључимо све заинтересоване како би очували да тај дух настави да живи у срцу и уму нашег друштва ради продужетка мира и склада”.

supioca

 

Божићна трпеза


Амбасадор Џејмс Кандоу и његова супруга потичу из Манадоа, града на врху Северног Сулавезија, дела једног од највећих острва у Индонезији. Северни Сулавези сматрају седиштем хришћанства у Индонезији.
Становништво тамошњег регентства Минахаса са 93 процента има највише хришћана у Индонезији. Прича се да на сваких 100 метара у регенству постоји једна хришћанска црква. Није чудо и да су на Северном Сулавезију саградили и највећу божићну јелку у земљи.
За Божић многи млади Минахаси, хрићани и муслимани, као и припадници других религија, у одећи Деда Мраза излазе на улице да би прославили празник. Неки уручују и поклоне деци. Нама су брачни пар Кандоу са сарадницима понудили укусну Божићну трпезу на којој су били:


“Sup Jagung dan ayam” (Супа од кукуруза, поврћа и пилетине);
Кувани пиринач;


““Dendeng Balado” (танко сечени комадићи сушене говедине, кувани са љутим папричицама и другим зачинима, специјалитет Западне Суматре и Сулавезија);


“Салата Бангкок” (Зелена салата, црвена и жута бабура, авокадо, зелена јабука, кикирики, ананас, прелив);


““Ayam kodok” (пиле-жаба), млевено пилеће месо, роловано са шаргарепом или бареним јајима, запечено у властитој кожи;
Лигње и шкампи, поховани у брашну, претходно маринирани у млеку, биберу и соли;


Пржени резанци од пиринча;


Барено поврће;


Зачини: Самбал, Индонежански сос Барбекју;


Слаткиши:


“Ларис Легит”, вишеслојна торта (слична овдашњим розен колачима) са мешавином индонежанских зачина, кардамона, цимета, клинчића, мускатовог цвета и аниса. Служи се за највеће празнике попут Божића, а овог пута је за справљање увелико коришћен пекмез од шљива.


Пастел, (кифлице), слани снек са пуњењем од пилећег меса, поврћа или резанаца …

 

 

koka

 

Међуверски дијалог Србије и Индонезије


Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј, учесник сва три међуверска дијалога између две државе, каже да је Србија најзападнија држава у свету са православном већином, а Индонезија најисточнија држава у којој припадници исламске вероисповести чине већину становништва.


У Индонезији, иначе делује и православна заједница верника са седиштем на напространијем острву Суматри, која се налази под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Око 4.000 православних верника на готово равне части следи Грчку и Руску православну цркву, које имају неколико богомоља у Џакарти.


Чланови српске делегације на другом међуверском дијалогу 2013. су у Џакарти, у препуној руској цркви Светог Томе, присуствовали вечерњем богослужењу и том приликом је патријарх Иринеј истакао позитиван утисак о православној црквеној заједници у Индонезији. То је повод за разговор и са Московском патријаршијом и Васељенском патријаршијом како би се сви заједно заинтересовали за развој православне цркве у Индонезији, казао је српски патријарх.


Заменик индонежанског министра спољних послова Фахир је навео да је та земља покренула 2004, међуверски дијалог са пет земаља, а да је тај број сада нарастао на 25, међу којима је и Србија. Први српско-индонежански дијалог је одржан у Београду у пролеће 2011, а други у Џакарти у октобру 2013.


У наставку успешне државно-верске сарадње Србије и Индонезије, у Београду је од 8. до 13. новембра одвијао Трећи билатерални међуверски дијалог између представника државних органа, традиционалних цркава и верских заједница две земље. Тема је била „Млади у интеркултуралном и међуверском дијалогу: перспективе, могућности и изазови“.


Током дијалога је заменик министра Фахир, указао да између Srbiје и Индонезије имају сличности. “Показали сте мудрост како да живите у складу са различитим верама... Само таквом мудрошћу и духом складног деловања и односа, можда ћемо бити у стању да остваримо наш заједнички интерес, напредак и добробит за све људе,“ закључио је Фахир.


Током трећег дијалога је обновљен меморандум о сарадњи Универзитета у Београду, Православног Богословског факултета и Исламског државног Универзитета Сиариф Хидајатулах из Џакарте. Меморандумом се утврђују сарадња наставног и истраживачког особља у академским активностима, реципрочна размена студената, као и размена објављених информација.


Представници државно-верских делегација Србије и Индонезије су се сагласили са предлогом владе Индонезије да Четврти билатерални међуверски дијалог буде одржан 2017. у Џакарти. Србија ће са задовољством наставити да негује пријатељске односе, добру сарадњу и међуверски дијалог са Индонезијом, наведено је такође.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 28 децембар 2015 13:43
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија