Кућа Добрих Вести

Login

Обележавање 80. година дипломатских односа Београда и Техерана

Оцените овај чланак
(2 гласова)

teheranglavnooooКао и свака у савременом добу, 2017. је представљала годину јубилеја. Један од њих је био 80 година дипломатских односа Техерана и Београда, главних градова данашњих Исламске Републике Иран (ИРИ) и Републике Србије.

 

 

Тим поводом је у Архиву Југославије у Београду приређена изложба архивских докумената о осам деценија дипломатских односа између две државе.

 

Вредан каталог је објављен у сарадњи Архива Југославије са дипломатским архивом Министарства спољних послова Републике Србије, Амбасадом ИРИ Исламске Републике Иран у Београду и Центром за образовање и међународна истраживања Министаства спољних послова ИРИ у Техерану. Каталог је на три језика, српском, персијском и енглеском језику са 200 докумената и фотографија о историјату дипломатских односа две земље који датирају и пре више од 80 година.

 

Приређена изложба изабраних архивских документа  говори о историји односа две земље и једна је од манифестација којом се обележава јубилеј. Представљен је избор докумената и фотографија из историјских збири које се чувају у Центру  за Архивска документа Министарства спољних послова ИРИ и Архива Југославије. Изложбена поставка је први пут приказана јавности.

 

Историјат односа између Ирана и Србије

 

У поздравном говору је директор Архива др. Милан Терзић оценио да су документи, фотографије и уговори заступљени у каталогу и на изложби, јасни докази о постојању историјских континуираних веза два народа. „Наша генерација је успела да обележавањем овог значајног историјског датума створи услове за боље упознавање будућих поколења са токовима односа две земље из прошлости па све до данас,” истакао је директор Терзић.

 

На изложби су представљени најважнији догађају из историје међусобних дипломатских односа, од поглавља Односи Краљевине Србије и Царевине Персије, преко приче о почасном конзулату Царевине Персије у Београду, ка пуним дипломатским односима, до сараднје двеју држава после 1945.  Изложене су, такође, фотографије дипломатских представника Југославије и Србије у Техерану, те Ирана у у Београду, писма највиших званичника Југославије и Ирана, сусрети највиших државника, учешће делегација Југославије и Ирана на конференцијама несврстаних земаља у Београду и Техерану, сарадња између две државе у различитим областима, као и узајамни билатерални споразуми.

                                        IZLOŽBAottozotoztoz

 

Директор Терзић је скренуо пажњу и на чињеницу да су, на основу постојећих докумената, две земље  имале односе и комуникацију још од 1882.године. Наиме, у припреми  изложбе,  из Техерана су послати документи који указују на раније дипломатске контакте. Тако је на изложби представљена честитка коју је шахиншах Персије из династије Кађар, Насер ал-Дин Шах Кађар (1831 –1896) својеручно написао лепим арапским писмом 1882. године новокрунисаном краљу Србије Милану Обрановићу (1854-1901). Касније је са двора у Техерану упућено признање новој династији Карађорђевића ступање на престо.

 

“Иран је 1919. то јест, мање од годину дана од формирања Краљевине Југославије, признао нашу државу,” указао је др. Терзић. Посланик Краљевине Персије за Балкан са седиштем у Букурешту, Али Акбар Кан Бахман, известио је 11. септембра 1919. године преко Посланства Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у главном граду Румуније да је Влада у Техерану признала уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у државу проглашену 1. децембра 1918.

 

Бахман је за време боравка у Београду крајем 1919, упутио Министарству иностраних послова ноту којом моли да буде одобрено отварање Генералног конзулата Персије у Београду. Истом нотом саопштено је да је вршење дужности почасног генералног конзула поверено Михаилу Л. Ђурићу, потпредседнику Трговачке коморе у Београду.

 

Убрзо по добијању ноте, из Министарства иностраних послова саопштено је да је Краљевска влада одобрила отварање персијског Генералног конзулата у Београду. Ђурић је обављао конзулску дужност, са адресом у улици Јевремова бр. 17.

 

Директни дипломатски односи

 

Сматра се да су директни дипломатски односи између Југославије и Ирана успостављани почетком октобра 1937. Тада је, по доласку у Техеран саветника југословенског Краљевског отправништва послова у Ирану Саве Спасојевића, отворена дипломатска мисија. До отварања посланства, интересе Југославије је заступала Француска од тренутка када је затворен почасни конзулат који је до тада деловао.

 

Према информацијама из Техерана, југословенско дипломатско представништво је било једно од укупно 20 страних дипломатских мисија које су 1937. деловале у Техерану, од чега само три на нивоу амбасадора - Русија, Турска и Авганистан. Седиште мисије је било у хотелу Фирдуси који и данас постоји и налази се у непосредној близини иранског Министарства иностраних послова. После две године, 1939. одлуком тадашњег краља, југословенско дипломатско представништво је подигнуто на виши ниво.

                                         pano

Приликом летошње посете групе новинара из Србије Ирану, прве после више година, у више махова се чуло да постоји традиција билатералних односа Београда и Техерана. Наведен је, поред осталог, пример да у Ирану свака амбасада има свој специфични број. Број додељен Србији је само мало већи (млађи) од оних Русије и Немачке, што указује на чињеницу да је Краљевина Југославија била међу првим европским земљама које су имале дипломатску мисију у Ирану. Тај број се користи и данас.

 

Амбасадор Ирана о историјату односа са Србијом

 

Амбасадор Ирана Мола Абдолахи је оценио на отварању изложбе да документи на њој и у каталогу “имају историјску и практичну вредност те могу да служе као водич свима који су заинтересовани за историју односа између две државе.“ Мола Абдолахи је оценио да се, на основу доступних докумената, може заључити како је историјат две земље чији су односи успостављени “годинама пре 1937,” увек имао тренд развоја пријатељства. Амбасадор је указао и да, премда, између два светска рата због насталих политичких околности у свету, билатерални односи између две земље нису били тако активни, они нису прекидани током Другог светског рата.

 

Према директору Терзићу, односи Југославије, односно Србије и Ирана су „после Другог светског рата су настаљени већом брзином и од тада до сада велики број делегација, високих званичника и лидера две земље су посетили два главна града и сарадња је активно настављена“. Амбасадор Мола Абдолахи је, пак, истакао да су у том периоду „односи и сарадња између две земље доживели прогресивни напредак и били веома активни у свим политичким, економским, културним, научним и образовним областима. Током 1950-тих, обим трговинске размене достигао је ниво од око милијарду долара,“ указао је ирански званичник.

 

Амбасадор је односе две земље после победе Исламске револуције у Ирану описао као пријатељске и активне. Многобројне посете високих званичника две земље, шефова држава, премијера, министара спољних послова и министара других ресора, председника парламената, допринели су побољшању укупних односа, дипломатских, политичких, економских, културних, између две државе.

 

Амбасадор је навео да је својевремени ирански шеф државе Мохамад Реза Шах Пахлави посетио Југославију 1960. и 1973. као гост председника Тита. Као пример пријатељске активне сарадње је амбасадор истакао званичну посету садашњег Врховног вође ИРИ Ајатолаха Хамнеија Југославији у фебруарy 1989, а током његовог мандата на позицији председника Исламске Републике.

 

Председник Тито је опет четири пута посетио Иран. Такође, председник Србије Томислав Николић посетио је Техеран у априлу 2016.

 

По Мола Абдолахију, објављивање каталога „у једну руку говори о узајамном интересу обе државе да утврде историју узајамних односа, а на другу, то потврђује позитивну одлучност званичника да остварују озбиљну и ефикасну сарадњу и да заједнички раде као симбол пријатељства две државе и нјихових народа.“

 

Амбасадор је оценио да позитивна и пријатељска атмосфера између две државе ствара повољне услове за даље унапређивање и јачанје укупних пријатељских односа две стране. Тако су уочи 80. годишнјице успостављања дипломатских односа, Техеран и Београд решени да ојачају и продубе сарадњу, одлучили да уведу безвизни режим, без икаквог ограничења, кадгод њихови држављани желе да путују из једне у другу земљу. То ће подстаћи узајамне историјске, културне, научне, образовне, привредне и трговинске везе и унапреде знање једни о другима, засновано на чињеницама.“

                                         onagovori

 

Поруке из Београда

 

Госпођа Тамара Растовац Сиамашвили, заменик помоћника Министра спољних послова за билатералу је у обраћању истакла да се „током протеклих година контакти и везе два народа унапређују великом брзином и развијају на свим политичким, културним, привредним и трговинских нивоима.“ „Са великим поносом могу да констатујем да су од почетка реализације пројекта „Свет у Србији” ирански студенти били нераздвојиви део овог пројекта“, додала је Сиамашвили.

 

Оцена је да Србија и Иран имају развијену комуникацију. Политички односи су врло добри и у узлазној путањи. Посете у оба правца су интензивне на свим нивоима.

 

Само у протекле две године било је неколико значајних посета које су потврдиле континуитет. Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић је 2015. посетио Иран, а очекује се узвратна посета иранског министра иностраних послова Мухамеда Џавада Зарифа.

 

Председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић је исте 2015. посетила Техеран, те се очекује узвратна посета председника иранског Парламента Алија Лариџанија. Председница Народне скупштине је по одлуци председника Републике Србије Александра Вучића, почетком августа присуствовала церемонији инаугурације реизабраног иранског председника Хасана Роханија. Та одлука и њен боравак имали су снажан одјек у иранској средини. Маја Гојковић је била једна од ретких шефова страних делегација, а да није шеф државе, које је примио председник Рохани.

 

Јесенас је председница Парламентарне групе пријатељства у иранском Парламенту Парване Салахшури боравила у виђедневној посети Србвији. Очекује се, такође,  посета председника Одбора Народне скупштине за спољну политику Жарка Обрадовића Техерану.

 

Прошле године је Иран посети и градоначелник Београда Синиша Мали. Постоје и позиви за још неке министре Владе Србије.

 

После пријема председнице Народне скупштине Гојковић код председника Роханија, водећа иранска штампа је објавила да је једна од тема била позив председника Вучића председнику Руханију да посети Србију. Истовремено, изнета је жеља председника Роханија да председник Вучић посети Техеран.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 02 јануар 2018 17:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија