Кућа Добрих Вести

Login

Постаните стручни берач лековитог биља и подржите ову пословну идеју

Оцените овај чланак
(35 гласова)

lekovitooooooБЕОГРАД – Србија је цела прекривена лековитим биљем. Има га буквално свуда. Међутим, како нема организоване бербе, то све пропада. У пролеће никне, порасте, на јесен нестане, па је заиста право време да се то промени и да од тога наша земља и њени грађани имају и посла и зараду.

"Милиони пропадају, а зарада је чиста јер нити то лековито биље сејеш, нити га ђубриш, нити га прскаш. Огромно је богатство у нашим шумама, поред путева, канала, река и то је довољно да се само сакупи и да се прода".

Овако за Кућу добрих вести о проблему непостојања организоване бербе лековитог биља на територији Србије прича председница Удружења произвођача и прерађивача зачинског и лековитог биља “Линцура” из Крагујевца Љубица Стојановић. Ово Удружење основано је са циљем да окупи што већи број људи да се бави прозводњом лековитог биља и сакупљањем самониклог биља из природе.
Љубица испред удружења има одличну пословну идеју коју би волела да подели са читаоцима Куће добрих вести, али и са надлежнима из министарстава, јер јој је потребна подршка. Да се разумемо одмах на почетку. Потребна јој је логостичка, а не финансијска подршка, како сама каже. Ако јој држава обезбеди логистку, онда ће она заједно са људима који су спремни да уђу у овај пројекат да држави обезбеди финансије, зараду од извоза, а што је најбитније: нова радна места и запошљавање.
Љубица каже да јој се много инжењера пољопривреде јавља и каже да је заинтересовано за посао, тако да прича да људи неће да раде у пољопривреди није истинита.
“Ту могу да се искористе ти природни ресурси. Имамо много незапослене снаге, много људи који немају шта да раде. Неки кажу да неће да се ради у пољопривреди, али и те како се хоће, многи ме зову да раде у пољопривреди. Инжењери разних профила, људи са факултетом који су остали без посла и имају фамилију, децу коју школују. Увидели су да је добра зарада од гајења лековитог биља”, каже Љубица која је испред удружења осмислила пројекат који би запослио стручњаке, незапослене са тржишта рада, али и незапослене сељане.
Љубица је, иначе о овој идеји већ разговарала са ресорним министарствима, међутим проблем су биле сталне промене, па таман падне договор, дође до промене тима са којим је водила разговоре. Она је позвала надлежне да је контактирају како би могли да се договоре како да све ово изведу – јер је ово велика шанса која се не пропушта, истиче она.

Стручни берач лековитог биља

А ево идеје која се и нама веома свидела, а коју нам је изложила Љубица.
Према њеним речима, да би се сакупило то лековито биље мора да се организују курсеви и едукација људи. То би била предавања компетентних стручњака.
“Ми имамо већ заинтересовене који би то радили - из Института Јосиф Панчић, затим са Пољопривредног факултета у Земуну, са Катедре за ботанику Природно математичког факултета у Београду, Крагујевцу и Нишу, а и сама сам предавала предмет лековито биље у средњој Пољопривредној школи у Рековцу, код Крагујевца. као и многи други научни радници".

Та едукација би се, истиче даље у разговору за Кућу добрих вести, професорка Стојановић,  састојала у томе да се одржи предавање у затвореној учионици, где би се на табли писало о особинама биљака, приказивале пројекције изгледа биљака. После тога би уследио излазак на терен да се људи упознају са биљкама, али под контролом предавача. Затим би те особе које би завршиле обуку полагале озбиљан испит. Онај ко није савладао градиво не би могао да добије сертификат, док онај ко положи добије сертификат – стручни берач лековитог биља.

Организовали би групе које иду на терен. Није битно где, важно је само да на тим планинама има доста лековитог биља - Рудник, Златибор, Копаоник, Јастребац, Авала. Сертификовани берачи водили би са собом осам до десет неуких људи. Првог дана се бере само једна биљка. Берачи који имају сертификат раде са својих осам до десет људи из групе, крећу се од једног до другог из групе и контролишу шта они беру. Стручни берачи са сертификатом не учествују у берби, само надзиру своју групу. Када се набере одређена количина, то мора да је апсолутно чисто, односно да је то само та једна биљка. Увече када се набере довољна количина потребно је да се све то одмах откупи и вози у сушару да се суши”.

Идеја може да успе само уз помоћ државе

“Како ћемо да окупимо те бераче и те људе. Потребно је да све то иде са вишег нивоа, да се иде на тржиште рада, да се међу незапосленима спроведе анкета ко би радио тај посао, затим да се организују незапослени по селима преко својих месних заједница. Општине би требале да уступе своје просторије за та предавања и људи који ће одржати та предавања треба да добију неку накнаду. Едукација за људе који похађају те курсеве била би бесплатна. Ту може да се заради. Све је ово лако и једноставно. Чак смо ми спремни и да нам се не плати, а да држимо та предавања. Међутим надлежна министарства треба да се заинтересују за наш пројекат. Веома је важно да се то биље откупи док је свеже и да се одмах суши. Сада има откупљивача али има ту један проблем, то није контролисано. Ево, вратио нам се огроман контигент шипурка из извоза јер је било у њему и црва, пошто је неконтролисано извезен, а враћен је и контигент жалфије, јер није садржала довољан проценат етеричног уља. Много лековитог биља се вратило из иностранства и то значи само једно – бруку за Србију. То нарушава углед. И због тога је битна организована берба, али и организовано гајење биља”, каже Љубица која је и сама пољопривредни стручњак, али и научни радник.

Откупне станице на терену

Према њеним речима пре него што се извезе неки контигент лековитог биља, потребно је да нека компететна институција изврши анализу хемијског састава тог биља. То стварно мора да се подиге на неки виши ниво и то је потребно да ураде људи из струке. Да би то биље било квалитетно потребно је да постоје откупне станице на терену. Чанови удружења “Линцура” су заинтересовани да сами направе откупне станице. То за почетак не би био проблем, јер људи на селима могу претворити своја дворишта у откупне станице за почетак. Они већ имају своје магацине, просторије по селима и мање сушаре. Како би се ширио посао тако би се повећавао број магацина, а постепено би се они и модернизовали. Почетна идеја је да би, на пример, Крагујевац, могао да буде један већи сабирни центар, а после би се ова пословна прича ширила на целу Србију.

Организована садња

Организована садња је други пројекат за који се Удружење “Линцура” залаже. Ту би, такође, била потребна обука, али мала и то би углавном радили повртари. Лековито биље је слично повртарском биљу, само има неких мањих специфичности. Љубица већ сама има регистровано пољопривредно газдинство, своју очевину на којој производи садни материјал: матичњак, црни слез и друге биљке. Однедавно је у пензији па ће, како најављује, више свог времена посветити томе. Оно што је важно је да је на територији Србије, када је реч о организованој садњи, потребно имати уједначено семе.
Поједине биљке, попут линцуре или хељде успевају на већој надморској висини. Она сматра да је могуће повећање пољопривредне прозиводње освајањем површина на већој надморској висини. Ове нове површине на већој надморској висини које никада нису коришћене као пољопривредно земљиште, већ само некада за испашу, ливаде и утрине – ту је непољопривредно земљиште које може да се претвори у пољопривредно земљиште. Али, све опет треба да крене одозго, од владе, јер, како каже, као поједници и удружење не могу сами.
“Имамо квалитетно земљиште, добар рељеф, одличну климу, умерено-континенталну, па местимично и умерено-медитеранску како што је Левач, јер је ограничен Гледићким планинама, па је унутра топлије него што је умерено-контининтална клима. Александровац Жупски, такође, има одличну климу, још неке мање површински заклоњене терене, где је заустављив продор хладних струја”, објашњава она.

О Удружењу

Ко је заинтересован може да се пријави и постане члан удружења. Љубица евидентира сваког па се често догађа да се неко пријави да му треба семе, а са друге стране се пријави неко да хоће да прода семе и да их Љубица пословно споји. Многи јој се чуде јер знају да многи за такве послове узимају провизију, а она то ради бесплатно. Чланови Удружења добијају и попусте приликом куповине средстава за заштиту биља, па за минерално ђубриво, често добија нешто јефтиније и семенски материјал. Удружење организује и наступ на сајмовима, бесплатне едукације, разне стручне скупове.
Удружење Линцура је и суоснивач СПАС-а - Савеза произвођача агропривреде Србије. Љубица је члан УО СПАС. Овај Савез по четврти пут организује велики Међународни самит за мала и средња предузећа који се одржава у Врњачкој Бањи у конгресној дворани хотела Бреза, 28, 29 и 30. јуна. Генерални спонзор је њена екселенција амбасадорка Индије Нариндер Чаухан.
Сви који су заинтересовани да сарађују са Љубицом и Удружењем “Линцура” могу да јој се јаве на број телефона: 063 887 93 54.

Кућа добрих вести и овим текстом жели да укаже на то да решења постоје. Да имамо дивне, талентоване, образоване људе, младе, старије и још старије који своја знања, професионалност и доброту желе да ставе у службу наше земље, за добробит Србије и њених грађана, а самим тим и региона и света. Јер сви смо ми једно и треба да пружимо свој допринос општем добру и добробити.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 07 април 2014 16:54
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

1 Коментар

  • Goran Golubovic

    Sjajna ideja . Tko bih voleo da naucim da raspoznajem lekovito bilje. Da li postoji mogucnost da i to naucim ?
    Naravno veoma je vazan cas u prirodi. Rado skuplam majcinu dusicu , kantarion i hajducku travu na teritoriji BIH
    tacnije na teritoriji izmedju Gacka i Nevesinja selo Slivlja . Za svoje potrebe.Rado bih se i opredelio i za gajenje vecih kolicina . PITANJE CEGA ?

    Goran Golubovic субота, 02 август 2014 08:55 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија