Кућа Добрих Вести

Login

На данашњи дан рођен је Михајло Пупин

Оцените овај чланак
(9 гласова)

Pozivnica1БЕОГРАД – На данашњи дан рођен је Михајло Пупин.

 

Пупин је рођен, највероватније, 9. октобра (по новом) 1854. у Идвору, у Банат, у сељачкој породици у којој је било десеторо деце.


Након завршене основне школе у оближњем Перлезу и похађања панчевачке реалне гимназије, 1872. је отишао на школовање у Праг.
После само две године емигрирао је у САД, где је годинама радио као физички радник и похађао вечерњу школу.


Пријемни испит на Колумбија коледзу у Њујорку положио је 1879. године, где је због показаног знања ослобођен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и додатним часовима које је држао ђацима.


Школовање је наставио у Кембриџу, у Британији, а у Берлину је докторирао физичку хемију 1889. године. Од тада па до 1929. био је наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а током научне каријере патентирао је више десетина проналазака.
За аутобиографско дело Са пашњака до научењака објављено 1923, добио је Пулицерову награду.


Пупин је био члан више научних асоцијација широм света – Француске академије наука, Српске краљевске академије, председник Њујоршке академије наука.
Био је почасни доктор чак 18 универзитета широм света.
Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу, САД.

 pupin1

Организатор добровољаца за Солунски фронт

 

Пупин је током Првог светског рата био међу најактивнијим Србима организаторима добровољаца за Солунски фронт из Америке.
У завршним борбама на Солунском фронту се борило више од 4.000 добровољаца нашег порекла из САД.


Пупин је, како је пренео детаље из Пупинове биографије портал Канцеларије за сарадњу са дијаспором, такође био један од оснивача, и дугогодишњи председник, Српског народног савеза у Америци. Личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за Краљевину Србију чак и за куповину оружја за Српску војску и добровољце у Првом светском рату.


На Лондонској мировној конференцији, маја 1913, после Балканских ратова, помагао је српску делегацију, а директно је учествовао на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, бранећи интересе Србије и нове заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је најзад укључила и његов родни Идвор, односно знатан део Баната.


Између осталог и Пупиновом заслугом, Србија односно тада Краљевина СХС, је постигла повољније разграничење после Првог светског рата. Посебно је у том смислу био проблематичан Пупинов Банат за који је упркос саставу становништва, било планирано, одлуком великих сила, битно неповољније решење граница.


Основао је и неколико добротворних фондова, први 1914. године, који је назван именом Пијаде-Алексић-Пупин, а награђивани су најбољи ученици познаваоци књижевности, народне поезије, гусларства, као и српске историје.


Други фонд, под именом Пупин, основао је 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, као и Српском привредном друштву Привредник које се у то време из Загреба преселило у Београд. Из тог фонда додељивана је и помоћ ђацима са подручја данашње Војводине за школовање и издржавање током школовања.


Био је и међу оснивачима задужбине при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду из којег су купована српска уметничка дела за музеј и објављиване публикације о српским старинама.


Свечаност у Ректорату Београдског универзитета

 

„Србин који је повезао свет – Михајло Идворски Пупин“ био је назив централне свечаности која је одржана 30. септембра у Ректорату Београдског универзитета поводом обележавања 160 година од рођења Михајла Пупина.


Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј оценио је да је Пупин својим радом и проналасцима задужио човечанство, а годишњица његовог рођење права је прилика да се присетимо његовог дела. „Био је свестран. За њега је Бог био највећа реалност и стварна снага“, рекао је Патријарх Иринеј.


Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истакао је да без Пупинових проналазака свет не би изгледао исто.


„Он је доживео Амерички сан, и није морао, али је желео да помогне својој отадзбини задужбинама и донацијама. Био је веома везан за Србију“, казао је Бумбаширевић.


Покровитељ манифестације је председник Републике Томислав Николић.
У холу Ректората отворена је и изложба која је била отворена до 7. октобра, где је могло да се види око 200 фотографија и других докумената и писама Михајла Пупина.


Идеја је и да се постави споменикнаучнику испред зграде техничких факултета у Београду. Једна од идеја је и да се настави истраживање још неоткривених Пупинових патената у вету. До сада их је откривено 87.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 09 октобар 2014 19:26
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија