Кућа Добрих Вести

Login

Чудесна Србија: Злотске пећине

Оцените овај чланак
(3 гласова)

zlotПадине Кучајских планина у источној Србији, нарочито околина села Злот, веома су богате спелеолошким локалитетима. Истичу се пећине Лазарева, Водена, Мандина, Верњикица и Хајдучица.

 

Сви ови локалитети познати су под заједничким називом Злотске пећине.

 

Удаљена 3 км од Злота, 14 км од Брестовачке бање и 21 км од Бора, на излазу из кањона Лазареве реке, са леве стране њеног корита, на 291 м надморске висине, налази се Лазарева (Злотска) пећина, колос међу пећинама Србије и изузетна природна реткост. По величини, богатству пећинског накита и животњског света, арехеолошким и хидролошким карактеристикама, спада међу дест најзначајнијих и туристички најпривалачнијих пећина Европе.

 

Прва испитивања Лазареве пећине извршио је 1882. године Феликс Хофман, а седам година касније истраживања је објавио Јован Цвијић. Туристичко уређење пећине почело је 1953. године.

 

По једној легенди, пећина је добила име тако што су преживели српски војници, са кнезом Лазаром на челу, после Косовског боја бежећи од Турака, нашли прибежиште баш у њој. По другој легенди, на њеном улазу неки Лазар имао је своју ковачку радњу. За време своје владавине Турци су зазидали улаз како би спречили скривање хајдука и збегова.

На појединим местима у самој пећини појављују се поџемна језера, што овај простор чини нестварним. У том необичном свету поџемне тишине и мрака за туристе је посебно атрактиван Главни канал са Улазном двораном. Осим ње постоји још тридесетак дворана од којих је највећа висока 70 м и зове се "Мачији канал". По лепоти пећинског накита издваја се дворана Слепих мишева, али није отворена за посетиоце да не узнемире њене станаре који се сваке јесени овде окупљају.

У Европи је регистровано 27 врста слепих мишева од чега се 23 врсте гнезде баш у Лазаревој пећини.

 

Сталактити и сталагмити, пећински стубови, драперије, бигрени и калцитни облици свих величина и други пећински накит, красе овај величанствени поџемни простор. Највеће и најлепше композиције и скулптуре имају своја имена - Престона дворана цара Лазара, Концертна дворана са царском ложом, Фонтана жеља, Бизон, Слапови, Диригент итд.

 

Укупна површина поџемних просторија је 9.907 м2. За посетиоце је уређена половина истражених канала.

 

У непосредној близини Лазареве пећине неколико сеоских домаћинстава је оспособљено за прихват гостију.

 

Извор: ISTnews/Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 03 март 2019 23:16

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија