Кућа Добрих Вести

Login

Нови међународни аеродром Катар Ервејза

Оцените овај чланак
(3 гласова)

aerodromfiksnasДОХА - Tренутак за који је у Катару рађено више година уследио је 27. маја у 09:10 по локалном времену (06:10 по Гриничу) када је авион Катар Ервејза (Qatar Airways) QR1113 на комерцијалном лету из Бахреина слетео на нови Међународни аеродром Хамад (ХИА) у Дохи, главном граду пребогатог блискоисточног емирата.

“Почеле су наше комплетне операције на аеродрому светске класе”, изјавио је директор Катар Ервејза (QR) , Акбар Ал Бакар. Путници који су пролазили кроз ХИА поздрављени су ружама, урмама, кафом, чоколадом и заставицама Катара.

 

Све операције свих авио компанија су од поменутог дана премештене на ХИА. “Ово је још једна прекретница у богатој историји “Катар Ервејза”, која ће нам омогућити да у потпуности остваримо наше тежње, а нашим путницима понудимо најбоље могуће услуге, како у ваздуху тако и на земљи”, казао је даље Ал Бакар.

Најмодернији аеродром на свету коштао 15 милијарди долара

Тренутно најновији и најмодернији аеродром у свету, коштао је 15 милијарди долара. За то ће, по Ал Бакару, QR понудити незаборавно искуство путовања, пошто је ХИА пројектован тако да је путник на првом месту. Аеродром ће моћи да прими навеће авионе на свету, попут у QR дуго очекиваног Ербас А380 који би требало ускоро да почне са летовима у Велику Британију и Француску.

 

У једном сату, аеродром има капацитет да прими 8.700 путника, има 138 шалтера за одлазеће путнике, од чега 108 за економску класу, 14 за QR путнике прве и 16 за QР путнике бизнис класе. На ХИА већ делују електронске капије које омогућавају корисницима е-гејт карата пролаз кроз пасошку контролу без чекања у реду и брзо кретање по новом аеродрому.

 

                          aerodromnocu

 

Аеродром се простире на површини већој од трећине површине на којој се налази сам катарски главни град Доха. Путници који преседају у Дохи на путу ка другим одредиштима, имаће прилику да истраже 600.000 квадратних метара (м²) терминалског комплекса. Ту ће моћи да искористе многобројне нове услуге на ХИА, од бесплатног wi-fi до просторија за игру за децу, многобројних мирних одаја за одмор и разноврсних могућности за куповину и обед. Са више од 70 радњи које нуде избор брендова без преседана, високу моду, електричне уређаје, гурманску храну и много тога другог, зона бесцаринске куповине на ХИА такође има више од 30 кафеа и ресторана са великим избором локалне и хране из разних делова света.

 

Нови аеродром се налази на источној обали Катарског полуострва, само 16 километара (км) удаљен од центра Дохе и четири км од досадашњег Доха међународног аеродрома (ДИА). Захваљујући добро планираној, новоизграђеној путној инфраструктури, време приспећа на ХИА износи око 25 минута, у зависности од густине саобраћаја. Путници Катар Ервејза могу доћи на ХИА личним превозом, таксијем, аутобусом или лимузинским службама.

 

ДИА је низ година представљала излаз Катара према свету и дом за националну авио индустрију. Аеродром је, такође, представљао дом за први Премиум Терминал у свету посвећен искључиво путницима прве и бизнис класе Катар Ервејза.

ДИА ће сада пружати услуге катарском Аеронаутичком колеџу и компанији Хеликоптери Залива. Део постојећег аеродрома ће бити сачуван као „зелена писта“.

Аеродром изграђен на тлу “отетом од мора”

ХИА је у основи изграђен на тлу отетом од мора. Поседује две узлетно полетне стазе, чиме су омогућене независне и симултане операције. Свака стаза је дуга по два километра и међу најдужим су на свету. Зграда за контролу авио саобраћаја представља уметничко дело, а прелеп путнички терминал има почетни капацитет од 30 милиона путника годишње.

 

                          aerodromfiksnaveca

 

Са површином од 28 км2, ХИА се сврстава међу највеће на свету. То омогућава Катару да буде чвориште за транзит путника. Нови аеродром ће увелико помоћи и у прихвату посетилаца за утакмице Светског првенства у фудбалу 2022. године.

 

Естетски, ХИА наглашава арапски етос земље, опредељујући се за тему оазе. Многе аеродромске зграде имају мотиве воде, са крововима обликованим у облику таласа и пустињским биљкама које расту у прерађеној води.

 

Карго летови се обављају са новог аеродрома још од почетка ове године. Карго терминал ХИА, један од највећих на свету, има капацитет за промет 5.700 пошиљки истовремено и обраду 1,4 милиона тона терета годишње до 2015. То представља повећање од 75 одсто у односу на претходни аеродром - ДИА.

 

Будући “Аеродромски град” који се гради око ХИА представља област која покрива 10 км2 у кружним областима при чему су полетно слетне стазе као кичма. Намера је да буде одат снажан визуелни идентитет са плановима за Катар као чвориште у ваздушном саобраћају. У првој фази 30-огодишњег мастерплана биће повезани ваздушни и копнени елементи пословања, логистике, трговине, хотела и становања. Циљ је да та фаза развоја буде завршена на време до почетка СП.

 

                          aerodromunutras

 

Очекује се да ће у наредним годинама аеродром моћи да угости по 28 милиона путника у просеку. Једном када све фазе буду завршене, ХИА ће постати један од водећих аеродрома на свету који пружа изузетну услугу за више од 50 милиона путника.

У Катару - годишњи генерални састанак IATA и Светски ваздухопловни самит

Абдулах бин Насе бин Калифа Ал Тани, премијер Катара, је недавно казао да власти тог емирата гледају на ваздушни сектор као важан економски катализатор за земљу. Сектор је такође важан за употребу обучене радне снаге, као и оруђе за подршку култури комуницирања и разумевања између народа,“ казао је пемијер Калифа Ал Тани у Дохи на 70. Годишњем генералном састанку (AGM) Међународног удружења за ваздушни транспорт (IATA) и Светском ваздухопловном самиту.

 

Највећи до сада одржани састанак IATA одржан је на 100. годишњицу цивилног ваздушног саобраћаја у свету. Била је то и савршена прилика да власти Катар прикажу као важно глобално авио чвориште земљу која се простире на 11,571 квадратних километара и процењује се да има нешто више од 2,1 милиона становника од којих су тек мање од 15 одсто њени држављани.

 

                          aerodromnocudva

 

Катар је, као и суседни Уједињени Арабски Емирати, пуно инвестирао у авиоиндустрију протеклих година, а отварање ХИА и годишњи састанак ИАТА су указали и на огроман напредак у том сектору. QР је за само 17 година деловања доживео брз раст. Некада мали национални авио-превозник, QР је 2000-те поседовао само седам авиона, а сада има 136 са просечном старошћу флоте од мање од пет година.

 

Модерна флота лети до 141 кључних пословних и луксузних дестинација широм Европе, Блиског Истока, Африке, Азије и Пацифика, Северне и Јужне Америке. Компанија се крајем прошле године придружила Алијанси Уанворлд ( http://www.oneworld.com/), коју чине Америкен Ерлајнз, Бритиш Ервејз, хонгконшки Кетеј Пацифик и аустралијски Квантас.

Катар Ерзвејз једна од најбрже растућих компанија на свету

QР је, према његовим руководиоцима, једна од најбрже растућих компанија на свету. QР улаже 50 милијарди долара за набавку више од 250 летелица, међу којима су Боинг 787с, 777с, Ербас А350с и А380с, као и серију летелица А320. До 2015, флота ће нарасти на више од 170 авиона који ће покривати глобалну мрежу са више од 170 одредишта.

 

                          aerodromunutrasnjaodajas

Према руководству QР, у питању је глобални авио-превозник са најбољом могућим квалитетом услуга и задовољством путника, најмање штетан по околину. На Скајтрексу (Skytrax) 2013 у Лондону, QР је прошле године био добитник три престижна признања, за најбољу бизнис класу на свету, као и њен бизнис лаунџ у Лондону, док је летачко особље QР проглашено за најбоље на Блиском истоку, другу годину за редом.

Скајтрекс, независна агенција за праћење глобалне авиоиндустрије је, такође, прогласила QР за најбољу авио-компанију на Блиском истоку седму годину за редом, као и њен Премиум терминал на ДИА, и то трећу годину за редом. QР је, такође, два пута био добитник Skytrax награде за најбољу авиокомпанију у 2011 и 2012.

                             aerodromradnjes

За осам сати стари пресељен на нови аеродром

 

Операције Катар Ервејза са ДИА на ХИА су пресељене за мање од осам сати. Посебан ваздушни коридор морао је да буде отворен ради брзог промета између два аеродрома и ради обезбеђивања сигурносних захтева. Хиљаде делова опреме, појединачно тешке и по 70 тона морало је бити превезено.

 

Аеродромске и ваздухопловне службе су превезле 2.400 комада услужне земаљске опреме (ГСЕ), од којих су 1.150 били самоходни. Преосталих 1,250 је транспортовала унајмљена компанија за превоз, Паналпина.

 

                           aerodromulazcveces

Укупно 56 кранова са уносним капацитетом од 50 до 200 тона, као и 40 виљушкара и 80 приколица искоришћено је за утовар и истовар најтеже, најшире и највише ГСЕ опреме укључујући и моћни трактор за повлачење авиона, утовариваче главног дека, високе транспортере пртљага и тд. Ови централни предмети захтевали су пажљив транспорт, посебно највиши делови опреме, попут 5,65 метара високих степеница за путнике, трактор за повљачење авиона и Главни дек убацивачи, чија ширина иде и до близу пет метара.

 

У Катар Ервејзу истичу како све ово не би било могуће без изузетног нивоа сарадње између авиокомпаније, служби на ДИА и ХИА, Царине и министарства унутрашњих послова.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 29 јул 2014 08:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија