Био је човек који је увек нишанио високо. Ваљда му је то остало од оног првог савета који му је дао стрелац Жика у Крагујевцу, пре више од 30 година:
- Сине, спусти пушку ниско да можеш боље да видиш голуба кад високо полети. Ти си драгуљ нашег спорта…
Имао је визију да направи спортски центар прве категорије и упорно је, у веома компликованим околностима градио: прво стрелиште, потом хотел, затим конгресну дворану и велику спортску халу за рукомет, кошарку, одбојку, тенис…
https://dobrevesti.rs/component/k2/item/917-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE#sigProGalleria53e0f99788
Направио је и два травната фудбалска терена… Планирао је, кад прође криза да настави са градњом огромног аква парка. Ковилово му је био сан и животни циљ, и о њему је бринуо и размишљао сваког дана, секирао се и због ситница: непоткресаних јабланова, неошишане траве, непокривених клупа… Био је брижни заштитник бројне колоније мачака, које су у хотелу “Президент” имале ВИП третман и постале светски познато обележје овог дивног здања.
Уживао је причајући о унуку и унуци које су отац Предраг, стрелац и пасионирани љубитељ коњичког спорта и мајка Тамара трострука олимпијка у мачевању усмерили у спорт. У савезу је покренуо, у највећој беспарици, омладинску школу и доживео да први пут у историји српског стрељаштва ове године један полазник уђе у јуниорско финале на Првенству Европе.
Имао је велико, спортско, срце. Када сам га посетио у болници неколико дана после операције, иако измучен нашао је снаге да се шали. Говорио је да ако не успе да се квалификује десном руком за Олимпијске игре у Рију, може да покуша левом, која му је после операције великог тумора, у великој мери изгубила функцију, на Параолимпијским играма 2016. У оба случаја, планирао је да буде и на карневалу.
Учествовао је на десетак шампионата света и првенстава Европе. Учешће на олимпијским играма му је остало неиспуњен сан. Преселио се на нека небеска стрелишта којима ће, сигуран сам, наћи неку замерку и рећи да нису ни близу Ковилову, наћи ће и старе пријатеље да се са њима препире и расправља, да се и посвађа и наљути. Остаће, та нежна херцеговачка људина, прзница и намћор, у срцима и сећањима свих који су га познавали.
О Милану Шотри
Милан Шотра стрелац, страљачки радник, председник Стрељачког савеза за летеће мете Србије и градитељ једног од најбољих стрелишта у свету у „Бг спортском центру Ковилово“, рођен је 27. марта 1942. у селу Козице, близу Стоца у Босни и Херцеговини (БиХ), а преминуо је синоћ у Београду, после краће и тешке болести у 70. години. По струци је био дипломирани машински инжењер, био је генерални директор радне организације осијечке “Обнове” у Сарајеву, а радио је и у “Шипаду”.
Спортску каријеру почео је у фудбалу, играо је Вележу, а касније је као угледни привредник, био четири године председник клуба и то у периоду када је Вележ два пута био вицешамион Југославије. Био је и члан Председништва Кошаркашког клуба Босна и то у време када је овај сарајевски колектив освојио и титулу првака Европе. Био је и председник Стрељачког савеза за летеће мете Југославије, савезни селектор и тренер.
Стрељаштвом је почео да се бави релативно касно, када је завршио фудбалску каријеру. Први већи успех био му је 1970. када је на Шампионату Југславије био четврти. Прву од 14 титула првака Југославије освојио је 1971. а 1972. у Сплиту, победио је у обе дисциплине - трап и скит. У Загребу 1973. је постао шампион са максималним резултатом до 100 голубова! Укупно је, уз 14 титула, имао и четири вицешампионске титуле, уз две бронзе на државним шампионатима, 12 титула првака БиХ и 115 победа на турнирима.
Првак Европе у трапу постао је 1973. у Орбасану у Италији. Био је два пута први на Медитеранским играма - 1971. у Измиру и 1975. у Алжиру.
У Београд је из Сарајева прешао 1992. и од 1994. је члан “Партизана”. Појединачну титулу у СР Југославији освојио је 1995. у Старој Пазови. Са црно белима је освојио осам екипних титула шампиона и девет пехара у купу.
Сина Предрага увео је у стрељачки спорт и радовао се његовим успесима, уласку у репрезентацију и државним рекордима.
Оставио је изузетан траг у светском стрељаштву као градитељ једног од најбољих стрелишта у свету у Ковилову. После Првенства Европе 2005. у Београду, Ковилово је добило лиценцу Европске стрељачке конфедерације (ЕСК) и постало европски тренажни центар са седам стрелишта (пет за олимпијске дисциплине трап, дубл трап и скит и једно за спортско гађање).
Милан Шотра је био је председник или члан организационих комитета Шампионата света - глинени голубови 2011, Првенства Европе 2011 (све дисциплине), Првенства Европе 2005. (све дисциплине), финала Светског купа - глинени голубови 2007, Светског купа - глинени голубови 2005. и 2007.
Био је веома цењен у Међународној федерацији стрељачих спортова (ISSF) и Европској стрељачкој конфедерацији (ЕСК) и својим личним ауторитетом, везама и контактима допринео је да се о стрељачком спорту у Србији делеко чује и лепо говори.
Био је велики пријатељ свих спортиста и спортских радника, безрезервно одан свом Партизану, али се искрено радовао сваком успеху српског спорта. У хотелу Президент у Ковилову и великој дворани, припремале су се фудбалске, кошаркашке, рукометне, одбојкашке, стрељачке, тениске... репрезентације.
Извор: Кућа добрих вести