Након пројекције филма „Само ти једи: прича о бацању хране“, сви посетиоци фестивала су могли да уживају у слатким и сланим ђаконијама од спашене хране коју је донирао сервис „Моја пијаца“, а коју су припремили ученици и наставници Угоститељско-туристичке школе из Београда.

Ова вечера је део кампање Центра за унапређење животне средине „Храна се једе, не баца се“, покренуте са циљем подизања свести опште јавности о потреби смањења отпада насталог бацањем хране и проблемима у животној средини коју ова појава изазива.

„Једна трећина укупно произведене хране на свету буде бачена, што представља озбиљан изазов са којим се морамо суочити, како због последица коју изазивамо у животној средини, тако и због финансијског аспекта овог проблема. Нема никаквог смисла производити и куповати храну коју ћемо бацити, и због тога је кампања „Храна се једе, не баца се“ пре свега усмерена на општу јавност и појединце, како би смо активно деловали и заједно смањили количине хране које заврше на депонији”, изјавила је Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине.

“Посебан акценат од првог дана школовања се даје на изградњу правилних ставова ученика према здравој исхрани и храни уопште. Одговорно понашање у том погледу они преносе даље у своје породице и окружење, несвесно постајући део неопходног решења за овај глобални проблем везан за бацање хране, која може да се искористи за људску исхрану. Наша школа има око 1500 ученика и 220 запослених и они представљају праву малу армију у борби са овим проблемом”, рекла је директорка Угоститељско туристичке школе из Београда госпођа Сенка Пантић.

Смањити бацање хране

Кампања „Храна се једе, не баца се“ је покренута у септембру 2016, пројекцијом канадског филма „Само ти једи“ у ЕУ инфо центру у Београду, као и у ЕУ инфо кутцима у Нишу и Новом Саду. Поред тога, покренута је и дигитална кампања, кроз пласирање информативно-популарних материјала који приближавају ову проблематику.

У сарадњи са Научним институтом за прехрамбене технологије из Новог Сада, као део кампање, спроводи се истраживање о навикама грађана, у смислу бацања хране. Ово ће бити прво званично истраживање ове врсте у Србији, а планирано је да резултати буду објављени у току децембра. У току вечере, биће извршено анкетирање грађана, као део овог истраживања.

Спасавање одбачене хране је постало међународни приоритет. Важно је споменути и да су Република Француска, прва у свету, у децембру 2015. године, а Италија, у авугусту 2016. године, усвојиле Закон који би требало да доведе до смањења бацања хране, олакша њено донирање и промовише паковање вишкова хране од оброка у ресторанима.

У Републици Србији је формирана радна група за израду Закона који ће третирати ову област.

Кампању Центра за унапређење животне средине „Храна се једе, не баца се“ је подржало Министарство пољопривреде и заштите животне средине, уз подршку Делегације Европске Уније у Србији и ЕУ инфо центра.

Највећи изазов модерног живота

Један од највећих изазова модерног живота представља недовољан степен искоришћености већ произведене хране, која, иако у употребљивом стању завршава на депонијама, заједно са другим отпадом, изазивајући повећање укупне количине отпада, доприносећи убрзавању климатских промена и смањењу количине питке воде на Планети.

Додатни проблем који се издваја је неразумевање и недостатак информација о стандарду обележавања трајности намирница. Данас се већина производа обележава са „Бест бефоре – Најбоље употребити до“, што представља информацију о гаранцији квалитета производа – до када ће имати својства које произвођач гарантује (свежина, хрскавост, итд..), док се на мање видном месту обележава крајњи рок употребе намирница, који има безбедоносни карактер, и увек значајно одудара од датума наведеног у категорији „Најбоље употребти до“. Овакво обележавање доводи до тога да се производи бацају далеко пре истека рока употребе, беспотребно стварајући нове количине отпада.

Такође, избор намирница, воћа и поврћа пре свега, се врши на основу естетске привлачности. Услед овакве селекције, намирнице често завршавају као отпад уместо да буду употребљене за даљу обраду или дониране организацијама које се баве дистрибуцијом хране рањивим групама.

                                        
Статистика

- 1/3 произведене хране буде бачена – око 1,3 милијарде тона годишње (1,3 000 000 000 т)
- Бачна храна на глобалном ниво има вредност око 1000 милијарди долара (1 000 000 000 000 $)
- Највише се баца воће и поврће (45%), рибе и морских плодова (35%), житарице (30%), месо и млечни производи (20%)
- У развијеним земљама се баца 95-115 кг хране по глави становника
- Храна која буде бачена сваке године може ТРИ ПУТА да нахрани све гладне света (1 000 000 000 људи)
- Бацање хране изазива значајне последице по животну средину – повећање отпада, повећање емисије угљен-диоксида, смањење количине питке воде, повећавање обрадивог земљишта, губитак шума...

Извор: Кућа добрих вести