Прво стрељачко такмичење је одржано 1851. на тек изграђеном стрелишту у Топчидеру у Београду. Том такмичењу присуствовао је српски кнез Александар Карађорђевић.
Стрелиште је сваке недеље било отворено за грађанство да би се на тај начин, оружје, као симбол слободе и независности, још више приближило народу. Активности и организацију стрељачких такмичења у то доба помагала је војска.
Прва стрељачка дружина основана је 1865. године под именом „Београдска стрељачка дружина“. Министарство војске је 1863. године одлучило да се „пушке и муниција могу бесплатно давати народу“ чиме је стрељаштво, поред спортског и забавног карактера, задовољавало и потребе народне одбране.
Министарство одбране је 1878. године предложило да се посебно подстиче развој стрељачког спорта. То је довело до још већег омасовљења и оснивања дружина. Велику улогу имао је мајор Шафарик, који је као члан Артиљеријског комитета, направио модел рада стрељачких дружина по узору на швајцарско искуство, са посебним нагласком рада са школском децом у стварању стрељачких навика.
Прву ђачку стрељачку дружину у селу Сићеву код Ниша основао је 1891. године учитељ Јаков Поповић.
Прво првенство Србије под именом „Земљско гађање“ одржано је 1886. године у Београду, а 1887. године домаћин другог првенства био је Крагујевац.
Посебан „Закон о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет ,,Кола јахача“ у Краљевини Србији донет је 1892. године. Закон је у многоме решио финансијске проблеме ових друштава, тако да су почела да се оснивају и у селима.
Прва сеоска дружина основана је 1888. године у селу Грејач код Алексинца.
Већ 1909. године Стрељачки савез Србије учланио се у Међународни стрељачки савез чиме је овај модерни спорт изашао из оквира тадашње Србије.
Извор: Кућа добрих вести