Једна становница Хамбурга је на улици пронашла рибицу остављену у кеси. На кеси је била порука некога ко је рибу - Габријела - оставио. У сваком случају, Габријел је сада на добром месту.

Belgrade fish fest одржаће се од 30. августа до 2. септембра 2018. године.

БЕОГРАД - Србија тренутно располаже са свега 8.290 хектара шаранских рибњака иако се риба може производити на још 200 000 хектара, што јасно показује да су могућности за развој рибарства велике, али недовољно искоришћене, истакнуто је на Форуму о рибарству Србије који је одржан у Новом Саду.

БЕОГРАД - Јесетре спадају у најугроженије врсте риба на свету, са свега неколико преосталих природних станишта која им пружају одговарајуће услове за опстанак.

БЕОГРАД - Ресторан са најдужом кулинарском традицијом на Земунском кеју - Шаран, на челу са Јасмином Векић и ресторан са најдужом кулинарском традицијом на Хвару Код капетана под вођством Јурице Томичић, спојили су пре 13 година идеју да се пријатељство, љубав према рибљим специјалитетима, добром вину, музици и дружењу, преточи у Дане Хвара у ресторану Шаран.

БЕОГРАД – Традиционална гастрономска и културно-забавна манифестација „Фиш фест“ биће организована од 3. до 6. септембра подно Куле Небојша. 

БЕОГРАД – Познати земунски ресторан „Сент Андреа“ организоваће гастрономску манифестацију „Дани Аде Бојане“ од данас до 14. децембра уз гостовање чувеног ресторана „Ћићкова чарда“ са Аде Бојане, најављено је на порталу овог реномираног ресторана.

БЕОГРАД НОВИ САД - Чарде на Дунаву нова је туристичка емисија која почиње да се емитује вечерас на Радио-телевизији Војводине од 21 час. Сваког понедељка биће приказано шеснаест епизода о чардама у нашој земљи од тромеђе са Мађарском и Хрватском до ушћа Тисе у Дунав.

БЕОГРАД - Тридесетседмогодишњи уметник из Суботице, Југослав Ћуга Сивић, који своје скулптуре, лампе, свећњаке и намештај израђује од индустријског и металног отпада изложио је вечерас нову колекцију лампи у Галерији Art Pocket.

БЕОГРАД - Здрава и правилна исхрана један је од главних проблема данашњице. Велики број људи већину свог времена проведе у канцеларији и стресном окружењу, мало њих уопште размишља о храни и њеном редовном узимању. Ако се свему томе дода и свакодневно „плитак“ џеп онда се питање о генетски-модификованој храни некоме може учинити сувишним, али, није баш тако.