На годишњем нивоу 1,4 изгуби живот због болести повезаних с лошим квалитетом воде, санитарним условима и хигијенома (Светска здравствена организација, 2022.)

Једна од 4 особе, 2 милијарде људи широм света, нема здраву пијаћу воду, а скоро половина светске популације, 3,6 милијарди људи, нема сигурне санитарне услове. (WHO/UNICEF 2021.)

У свету се 44 посто отпадних вода из домаћинстава не пречишћава на сигуран начин. UN предвиђају да ће глобална потражња за водом порасти за 55 посто до 2050. (ОECDE 2012.)

Светски дан вода обележeн је широм света 22. марта. Основни фокус обележавања Светског дана вода јесте подршка постизању циља одрживог развоја и санитација за све до 2030. године. Вода је врло важан ресурс неопходан за живот на Земљи, али у многим деловима света питка вода није свима доступна. Тема овогодишњег обележавања Светског дана вода носи назив: „Убрзајте промене“ и говори о убрзавању промена како би се решила криза у вези с водом и санитацијом.

Иницијатива за обележавање Светског дана воде потекла је са Конференције Уједињених нација о животној средини и одрживом развоју, одржане 1992. године у Рио де Жанеиру. Генерална Скупштина UN је усвојила резолуцију којом је одредила да се 22.марта сваке године обележава Светски дана вода.

Овогодишњи Светски дан вода говори о хитном решавању кризе у вези с водом и њеном санитарном исправношћу.

Тим поводом у Њујојрку се одржава тродневна  Конференција Уједињених нација (UN) о водама.

Друга Конференција о водама oдржава се после 46 година, након што је 1977 године у Мар дел Плати (Аргентина) одржан први такав скуп Светске организације, јавиле су агенције. Овог пута, тродневна Конференција (22-24. март), чији су кодомаћини Холандија и Таџекистан, одржаће се у седишту УН-а у Њујорку.

У готово пола века, од Мар дел Плате, број становника на Земљи којима је вода насушна животна потреба, удвостручен је на осам милијарди људи, те је потражња за за водом енормно порасла. Организатори УН 2023 Конференције о водама истичу да је велики број људи широм света у задњих готово пола века, добио приступ безбедној води и санитарним условима — осим у подсахарској Африци , где је број људи без могућности да пије чисту воду данас већи него што је био 2000. Приступ чистој води и канализацији остаје значајан изазов у многим деловима света, посебно у неразвијеним земљама и маргинализованим заједницама. Данас 4,2 милијарде нема приступ основним санитарним објектима и хигијени. Глобално, око 500 милиона људи је принуђено да користи отворену дефекацију, а милиони више се ослањају на залихе контаминиране воде.

У међувремену, од 1977. године, концентрација атмосферског угљеника повећана је за више од 30 процената, чиме су умногоме поремећи водо—системи снабдевања људи. Истовремено, праксе неодрживе употребе воде настављају се у многим деловима света, при чему се вода расипа, загађује или користи неефикасно.

Како се Циљ одрживог развоја (СДГ 6) оцена је да се вода и санитарна исправност воде за све до 2030. - неће остварити. А један од циљева који ће се овом конференцијом подстаћи је и ревитализација 300 хиљада километара река широм света, у којој наш регион учествује захваљујући пројекту обнове Европског Амазона.

"Формирамо оперативну групу у којој ће се наћи стручњаци из сектора пољопривреде, шумарства, водопривреде и заштите природе, а који ће заједно, на нивоу земаља кроз које се протеже први, светски UNESCO петодржавни резерват биосфере Мура-Драва-Дунав, сарађивати са локалним становништвом у циљу обнове река у Европском Амазону. Тако ћемо дати допринос УН-овој Декади обнове екосистема", каже Горан Врељански, који у WWF Адрији спроводи пројекат "Обнова Европског Амазона".

Вековима се разним деловима природе управљало без разматрања утицаја који то деловање има на екосистем и услуге које нам пружа. Протеклих година смо значајно утицали на наше реке и природна подручја која се уз њих налазе. У западној Европи је тај утицај био и већи него код нас, али се те промене широм света виде кроз сличне проблеме с којима се данас сусрећемо. Плавна подручја су исушена и извршена је пренамена у пољопривредна земљишта. Ток река је скраћен пресецањем меандара, а реке и њихово меандрирање зауставило се изградњом утврђења на обали и насипа. Због изградње хидроелектрана смањио се принос седимента, а све је то за резултат имало спуштање нивоа корита река и поџемних вода, као и губитак везе коју река има с плавном долином. Тако су смањени ретенцијски капацитети код великих водених таласа, због чега вода брже отиче и не задржава се на подручју где је све већи утицај суша.

"Климатске промене имају велики утицај на овај проблем, али решења постоје, па нам чак и законодавство Европске уније пружа подршку како би се лакше и боље носили с проблемима које наши екосистеми, а самим тим и ми људи, осетимо", закључује Врељански.

Пројекат "Обнова Европског Амазона" подржава Endangered Landscapes Program (Програм за угрожена подручја) којим управља Cambridge Conservation Initiative у партнерству са Arcadijom, добротворним фондом Lisbet Rausing и Petera Baldwina.

Покрети и инцијативе које делују у домену права на воду (енг.water justice movements) удружили су се у Народни форум о води – People’s Water Forum.

Вода је заједничко добро и мора бити доступна свима и под јавном управом, а не тржишна роба.

У сусрет конференцији УН-а, на Народном форуму је проглашен Манифест водне правде – Water Justice Manifesto, у којем се наводе чињенице од суштинског значаја за постизање права на воду за све.

Између осталог, у манифесту се истиче:

   Вода је заједничко добро и мора бити доступна свима и под јавном управом, а не тржишна роба. Коришћење воде за личне и потребе домаћинстава мора имати приоритет у односу на индустријску пољопривреду и индустрију.

   Политике управљања водама морају дати приоритет одрживом управљању водним ресурсима, а државе се морају побринути да индустријска пољопривреда и индустрија сносе одговорност за употребу свих природних ресурса.

   Приватизација, комодификација и финансијализација воде и санитарних услуга угрожавају остваривање људских права, због чега не би требало да улазе у регулативу на глобалном, националном или локалном ниво, као ни у области међународне сарадње.

   Вода и санитарна инфраструктура морају бити поштовани као људско право, за све, без изузимања оних за које у околностима рањивости, маргинализације или сиромаштва ови ресурси могу постати недоступни.

   Постојећи крхки мултилатерални оквири УН-а се морају превазићи и увести међувладини механизми за бригу водама и санитарној инфраструктури.

Инцијативе и покрети упозоравају на корпоративне и приватне интересе

Народни форум је настао као резултат вишедеценијском противљењу корпоративном преузимању глобалног управљања водама, које се одиграва преко институције Светског форума о води, саопштено је.

У Народном форуму о води наводе да се током последњих неколико деценија глобалних напора да се реши недостатак приступа води и канализацији говорило да је решење у повећању учешц́а приватног сектора. Ипак, око 90 процената инвестиција у водну инфраструктуру долази из јавног сектора.

Око 90 процената инвестиција у водну инфраструктуру широм света долази из јавног сектора

Судећи по темама и списку пријављених организација, конференција у Њујорку ће бити још један скуп на којем доминирају корпоративни и други приватни интереси, кажу у форуму. Ипак, ове иницијативе и покрети истичу неопходност проналажења решења преко потребних у контексту климатске и друштвене кризе, како би се заштитио и обезбедио приступ води и очували екосистеми широм света.

Извор: Кућа добрих вести/UN