Међународни празник рада обележава се широм света као дан борбе за радничка права, а настао је у 19. веку као сећање на радничке протесте у Чикагу 1886. године, када се захтевало увођење осмочасовног радног времена У Србији се празник обележава од краја 19. века, а прве организоване прославе у Београду датирају из 1893. године, док је масовније обележавање почело почетком 20. века .

Данас Први мај има двоструко значење: са једне стране је симбол радничких права и солидарности, а са друге – дан одмора, дружења и боравка у природи.

У Србији празник се најчешће обележава такозваним „првомајским уранком“ – одласком у природу већ у ноћи између 30. априла и 1. маја. Традиционални елементи су: роштиљ и дружење са породицом и пријатељима, камповање или боравак на излетиштима,, музика и боравак на отвореном

Многима је то пре свега „празник одмора“, а не политичког или синдикалног активизма .

Први мај у већим градовима

У Београду су најпопуларнија излетишта: Кошутњак, Ада Циганлија, Авала И Топчидер. Ова места су традиционално препуна људи који роштиљају, кампују и проводе дан у природи . Поред тога, град нуди богат ноћни и дневни провод у ресторанима, клубовима и кафићима .

Грађани Новог Сада најчешће одлазе на: Фрушку гору, Каменички парк, обалу Дунава. Традиционално се организују излети и дружења у природи, али последњих година празник може имати и друштвено-политички карактер (нпр. окупљања и протести) .

У Нишу је обичај да се празник проводи на излетиштима у околини града, где се људи окупљају већ од раних јутарњих сати. Посебно су популарна природна подручја и излетничке зоне .

И у другим деловима Србије (Крагујевац, Суботица, Чачак…) празник се обележава слично – одласком у природу, породичним окупљањима и дружењем. Излетишта широм земље су тог дана најпосећенија.

У Београд последњих година Први мај све више добија и организовани урбани програм, а не само традиционални боравак у природи.

Један од најупечатљивијих примера је такозвани „Coffee Party“ – дневни догађај који мења класичну представу празника. Уместо роштиља и излетишта, организује се велика журка на отвореном током дана, где се атмосфера ноћног провода преноси у дневни термин. Посетиоци долазе постепено, друже се уз музику, храну и пиће, а цео концепт је замишљен као опуштено, урбано окупљање које траје од јутарњих сати до поподнева. Посебан акценат је на електронској музици и „лаганом прелазу“ од кафе ка вечерњем изласку.

Поред дневних дешавања, значајан део програма чини и ноћни клупски живот. За Први мај се у клубовима организују журке са електронском музиком, на којима наступају и домаћи и страни ди-џејеви. Ови догађаји окупљају публику која празник жели да проведе у урбанијем, „класичном београдском“ ноћном проводу, па се често комбинују са дневним боравком у природи.

И традиционални уранци су делимично добили нови облик – на многим местима више нису само спонтана окупљања, већ имају организован садржај: музику уживо или ди-џејеве, импровизоване барове, спортске активности и програме за дружење, што им даје полу-фестивалски карактер.

С друге стране, све је више и оних који избегавају гужве и класичан „роштилјски“ концепт. За њих се нуде алтернативни начини прославе: шетње празним градом, откривање мање познатих делова Београда, опуштање у кафићима, кућна дружења или чак организовање малих приватних „мини-излета“ на терасама и у двориштима. Тако Први мај може да се проведе мирније, без гужве, али уз сличан дух дружења и одмор.

Сервисне информације за Први мај

Први мај је државни празник и нерадни дан (често два дана – 1. и 2. мај)

Банке, поште и већина институција не раде или раде скраћено

Тржни центри и продавнице често раде скраћено или редовно

Угоститељски објекти (ресторани, кафићи) углавном раде појачано

Саобраћај ка излетиштима може бити појачан, па се препоручује ранији полазак

Први мај у Србији је спој историјског наслеђа и савременог начина живота. Иако је настао као симбол борбе за радничка права, данас се најчешће доживљава као прилика за одмор, дружење и боравак у природи – уз неизбежни роштиљ и добро друштво.

Први мај у Србији је спој традиције и модерног начина прославе. Иако је настао као симбол борбе за радничка права, данас се најчешће обележава као дан одмора – уз комбинацију боравка у природи, дружења и све чешће организованих градских догађаја, посебно у Београду.

 Како је Београд некад прослављао 1. мај?

Некада раније, Први мај се другачије организовао.

Црвени каранфили, симбол проливене крви радника који су 1. маја 1886. на улицама Чикага страдали тражећи осмочасовно радно време, данас, чини се, одлазе у заборав. Нема више ни слетова, ни парада. Све је заменио Првомајски уранак уз мирис роштиља и наду да, баш на тај 1. мај неће бити кише. А Чикаго? Да ли га се ико још сети?

Ипак, некада је било другачије. Београд је прослављао Први мај као велики празник, као победу радничке класе, као дан који мора остати у сећању генерација.

Долазак Првог маја у Београд

На иницијативу изнету на Другом конгресу Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду је почео да се обележава 1893. године. „Прослављен“ је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.

Прва велика прослава Првог маја у Србији организована је 1905. године. Тада је улицама Београда прошетало чак 6.000 људи, а сваке наредне године обележавање (не прослављање) Првог маја понављано је на сличан начин, све до почетка Другог светског рата и страхота које је донео.

Послератна еуфорија донела је измене и у начину на који је Први мај дочекиван. Београд је претрпео огромна разарања у бомбардовањима, а народ поднео велике жртве. Није било никога против кога би се протестовало, па је одлучено да, у духу нове слободе, Први мај постане светковина пролетеријата.

Тако је 1947. године за Први мај одржана велика парада на Теразијама у ослобођеном Београду. Парада је величала раднике, а ентузијазам се могао видети на лицима свих.

Током параде је чак пуштена у рад и прва тролејбуска линија.

Првомајски уранак

Све до седамдесетих година прошлог века, Међународни дан рада је углавном обележаван различитим културним манифестацијама. Дух колективизма и солидарности доминирао је прославом Првог маја, нерадног дана у целој држави. Заправо, они који су радили током празника добијали су за то посебну накнаду која је ишла и до половине месечне плате.

Први мај је био један од најпопуларнијих празника и свечаности су почињале још ноћ пре уз логорске ватре и дружење. Тако је настао Првомајски уранак, дочек празника и збор радних људи у рано јутро.

Седамдесетих, овај обичај се мало изменио захваљујући доласку и популаризацији аутомобила. Уместо целоноћног бдења, људи су почели да, рано изјутра, колима дођу у природу и, док је са радија у ауту допирала музика, заложе роштиљ и наспу хладно пиће и тако започну свој мини одмор.

Првомајске шопинг туре

Током осамдесетих и деведесетих, пред крај Хладног рата, капиталистичка економија почела је да крчи пут ка тадашњој социјалистичкој држави Југославији. У том периоду почела су прва кашњења плата и пад у платежној моћи радника.

Првомајске параде више нису одржаване, а слободни дани за овај празник почели су да се користе за одлазак у шопинг туре до Грчке и Трста, како би се пазарило више за мање пара.

Ово је био увод у оно што ће уследити. Пред крај 20. века радничка класа била је на коленима, а уместо на радно место, људи су одлазили у рат. За плату могла се купити векна хлеба, а радни дани нису се разликовали од нерадних.

Први мај људи су почели да обележавају са пријатељима код куће, а тек ретко ко би се одлучио за одлазак на излетиште.

Нови век је донео мало промена. Велики број људи остао је без посла и за велике прославе пара није било. За Први мај, ако је имало одакле, вадио се тек по који динар, реда ради. Транзиција је била у току.

Последњих година ситуација је боља. Враћа се време Првомајских уранака и роштиља, одлазак до оближњих излетишта са пријатељима, музика и песма.

Извор: Кућа добрих вести/Nportal