Кућа Добрих Вести

Login

Учешће приватног сектора у заштити животне средине

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ekopksБЕОГРАД - Привредна комора Србије представила је у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и шведском агенцијом СИДА, пројекат учешћа приватног сектора привреде у пројектима заштите животне средине, кроз моделе јавно-приватног партнерства.


Потпредседник ПКС Зоран Вујовић, казао је да Србија до 2020. године треба да обезбеди 10,6 милијарди евра за превођење индустрије на циркуларну економију и изградњу инфраструктуре, решавање проблема отпада и отпадних вода, а улагања у животну средину треба да достигну три одсто БДП-а.


Највећи трошак јесте збрињавање отпада и управљање отпадним водама. У сектору вода биће потребно 5,6 милијарди евра, за отпад 2,8 милијарди евра, а за смањење индустријског загађења и буке још 1,3 милијарде евра.

 

„У условима ограничених домаћих извора и немогућности додатног задуживања, један од модела финансирања за чију примену се ПКС посебно залаже јесте јавно-приватно партнерство којим се према неким проценама може покрити значајан део инвестиционих потреба посебно у управљању комуналним отпадом и отпадним водама“, објаснио је Вујовић.


Он је истакао да је то значајно за преговарачко поглавље 27 са ЕУ, додајући да је до сада 98 одсто директива уграђено у домаће законодавсто.


Представник ресорног министарства Владислав Божић навео је да у области чврстог отпада постоји осам регионалних центара, од којих четири у приватном власништву, да ће идуће године бити завршен још један, али да до 2028. године трреба да буде успоставено свих 27 центара.


Градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван је рекао да ће Београд до краја године од еколошких такси сакупити 997 милиона динара, али да је неодрживо то што је Изменама закона о бужетском систему, предвиђено да те таксе иду директно у републички буџет, уместо да буду на располагању граду.


На скупу је представљен и Водич за учешће приватног сектора у финансирању заштите животне средине.

 

Србија, према најновијим проценама, до 2019. године мора да обезбеди 10,6 милијарди евра за превођење индустрије на одрживу производњу и изградњу инфраструктуре, за решавање проблема отпада и отпадних вода док улагања у животну средину до 2021. треба да достигну три одсто БДП, рекао је Зоран Вујовић.


Највећи трошак јесте збрињавање отпада и управљање отпадним водама. У сектору вода биће потребно 5,6 милијарди евра, у сегменту отпада 2,8 милијарди евра, а за смањење индустријског загађења и буке још 1,3 милијарде евра, истакао је потпредседник ПКС на стручном скупу о учешћу приватног сектора у реализацији еколошких пројеката.


„У условима ограничених домаћих извора и немогућности додатног задуживања, један од модела финансирања за чију примену се ПКС посебно залаже јесте јавно-приватно партнерство којим се према неким проценама може покрити значајан део инвестиционих потреба посебно у управљању комуналним отпадом и отпадним водама“, објаснио је Вујовић. Привредна комора, по речима потпредседника, иницира унапређење и залаже се за пуну примену.


Представник ресорног министарства напоменуо је да у области чврстог отпада постоји осам центара, од којих је четири у приватном власништву, и да ће идуће године бити завршен још један регионални центар, али да је то тек трећина онога што би према Стратегији требало да Шбуде – 27 центара.


Скуп у ПКС окупио је велики број стручњака, представника компанија, асоцијација и организација, а представљен је и Водич за учешће приватног сектора у финансирању заштите животне средине.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 08 август 2016 21:17
Гордана Дивнић

Гордана Дивнић је 29 година радила као новинар Тањуга, а највећи део тог времена пратила је догађаје у привреди, како у земљи тако и у свету. Последњих неколико месеци провела је у Деску, где је пратила разноврсне догађаје из света.
Све време је желела да оно што пише допринесе бар мало развоју њене земље и бољем животу људи. Сада се волонтерски придружила порталу „Добре вести“, како би заједно са својим колегама, пишући о добрим стварима стварала позитивну енергију и враћала људима наду и веру у боље сутра.
Гордана је завршила Факултет политичких наука, а пре тога и Земунску гимназију, где је за школске новине и написала први текст о такмичењу једрилица на Дунаву. То су ипак била нека срећнија времена.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија