Решавање питања индустријског отпада, посебно историјског опасног отпада, намеће се као једно од приоритетних, рекао је Мирослав Милетић, саветник председника ПКС.

"Системским решавањем овог питања допринело би се ефикасном и ефективном унапређењу постојећег система управљања отпадом, расту и јачању конкурентске позиције сектора индустрије, смањењу трошкова производње и свеобухватној транзицији ка 'зеленој', енергетски и сировински ефикасној производњи", истакао је Милетић. Истовремено, отвориле би се нове могућности за броwнфиелд инвестиције на овим локацијама, оживљавање производње и отварање нових "зелених" радих места.

ПКС је, подсећа Милетић, Министарству заштите животне средине доставила иницијативу за издвајање буџетских средстава за 2018. годину за потребе збрињавања историјског отпада у предузећима у стечају и реструктурирању у Републици Србији.

Председник МИТЕЦО, која је једна од првих и водећих компанија у Србији и региону која се бави збрињавањем индустријског и опасног отпада, Миодраг Митровић рекао је да се тачне количине не могу знати, као и да је углавом реч о отпаду у пропалим предузећима о којима нико не води рачуна.

"Према нашим подацима, у Србији постоји између 80 и 90 локација, на свакој локацији процењујемо да има 500 до 1.000 тона опасног отпада. Не зна се колико је земља контаминирана и тек треба да се изврши испитивање", рекао је Митровић новинарима.

Како каже, може се закључити да ако се рачуна да има приближно 100 локација са потенцијалних 1.000 тона можемо доћи до цифре од 100.000 тона опасног отпада.

"Још је опасније ако хоћемо да промовишемо пољопрвиреду... прво морамо ту земљу да очистимо од хемикалија. Такође, загађење осиромашеним уранијумом од бомбардовања је сада мање него што је загађеност хемикалија које су отишле у поплавама (претходних година) и различитим исцуривањима", упозорио је Митровић.

Он каже да је решавање тог отпада дугорочан задатак и да би Министарство за заштиту животне средине требало бар милијарду динара из свог буџета да издвоји за решавање тог "историјског отпада". Према његовим речима, треба средити и друге локације, као и велика јаловишта попут РТБ-а Бор.

Министарство за заштиту животне средине би у 2018. години требало да има на располагању 4,5милијарди динара, што је за око две милијарде више него ове године, изјавио је државни секретар у том министарству Иван Карић. "По предлогу буџета требало би да буде око 4,5 милијарди динара", рекао је Карић.

Приоритети ће, каже, бити решавање проблема "историјског загађења" које највише оптерећује нашу земљу, затим третман отпадних вода и активности у оквиру преговарачког поглавља 27.

Нагласио је да ће буџет за екологију, односно за то министарство, бити прилично већи, с обзиром да ће износити 0,4 одсто, док је за 2017. било предвиђено 0,24 одсто.

Карић је рекао да би у 2018. требало да почне да функционише Зелени фонд који ће решавати еколошке проблеме и изразио очекивање да неће служити само за субвенционисање рециклаже, већ за улагања у санацију животне средине.

Miteco forum  је окупио је и ове године многобројне домаће и стране експерте који дискутују о питањима пословног амбијента у Србији из домаћег и међународног угла и могућностима креирања политике животне средине у складу са постулатима ЕУ.

Извор: ПКС/Кућа добрих вести