Документ су потписали Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС и Ива Петровић, извршна директорка Нордијске пословне алијансе у Београду.
"Ово је почетак велике коалиције, a најпре то радимо са Нордијском алијансом, јер су то земље које су знале прави одговор на климатске промене. Ми ћемо нашу алијансу отворити за све пословне асоцијације из Србије и региона, како би могли да добијемо консензус куда ће ићи регион и Србија када су у питању одговори на климатске промене", навео је Митровић.
Он је истакао да ПКС промовише "зелену транзицију Србије 2030" која треба да обезбеди услове за економију усмерену на штедњу ресурса са пуном енергетском ефикасношћу јер, како каже, то гарантује конкурентост на регионалном, европском и светском тржишту.
Он је подсетио да је у плану изградња 356 постројења за третман отпадних вода, као и више од 20 центара за третман чврстог комуналног отпада у Србији. Такође, наводи да још не постоји третман фармацеутског отпада, као ни третман батерија, а да постоји и проблем са третманом текстилног отпада.
"Овај цео циклус гледамо као велику инвестицију, бићу кредибилан ако кажем да ће зелена транзиција омогућити Србији раст од један одсто БДП-а годишње уколико пређемо са линеарне на циркуларну економију, што подразумева прелазак на модела 'произведи-употреби-баци' на модел 'произведи-употреби-произведи' и то je кључнa порукa коју упућујемо пословној заједници'', истиче Митровић.
Подсећа да је штета коју Србија у последњих 20 година има од климатских промена достигла седам милијарди евра. „Квалитет живота и безбедност грађана су највиши стандарди који свака држава жели да постигне“, додао је он и истакао да ће праксу скандинавских земаља пренети на сектор малих и средњих компанија. Наводи да ће Србија са Нордијском пословном алијансом, са трансфером добрих пословних пракси, са позајмљеним знањем обезбедити приступ финансијама, а да је за имплементацију циркуларне економије потребно најмање један одсто БДП инвестиција у животну средину, што је 500 милиона евра годишње у наредних десет година како би се смањио притисак и појачала отпорност на климатске промене.
"Стартапови ће бити промотери нових решења, а дигитализација и циркуларна економија ће бити два основна постулата у решењу инфраструктурних пројеката у Србији", рекао је Митровић и истакао да су четири стуба - третман отпадних вода, третман чврстог отпада, борба за квалитет ваздуха и ремедијација земљишта у Србији велика инвестициона шанса за домаће фондове и банке, али и за приватне фондове и инвестиције приватног капитала.
Ива Петровић, извршна директорка Нордијске пословне алијансе рекла је да је потписивање овог важног Писма о намерама почетак сарадње у области циркуларне економије која је кључна тема пре свега за нордијске земље, њихове амбасаде у Србији као и за саму Србију у овој години.
„ Надамо се да ћемо са Привредном комором Србије кроз новоосновани HUB развијати пројекте и иницијативе који су у интересу наших чланица као и пословног сектора у Србији“ , рекла је Петровић. Она се захвалила на иницијативи ПКС која је препознала у Нордијској пословној алијанси партнера који може да помогне у преносу знања и технологија из нордијских земаља.
Извор: Кућа добрих вести/ПКС