Ово су времена када прави лидери морају да доносе тешке одлуке и да покажу зашто су ту где јесу. Циљ је један, страху нема места и у таквим околностима брзина је боља од савршенства.
“Оно што смо научили од епидемије вируса еболе јесте да треба да реагујете брзо. Треба да идете за вирусом, треба да зауставите ланац преноса, треба да снажно ангажујете заједницу. Требало би и да координишете све и да будете кохерентни, да гледате друге секторе и утицај на њих: школе, безбедност, економија. У суштини имамо исте лекције, али лекција коју сам научио из многих епидемија еболе које сам доживео у каријери јесте да морате бити брзи. Морате први да повучете потез, вирус ће вас увек победити ако не будете довољно брзи. И морате да будете припремљени”, рекао је Др Мајкл Џеј Рајан, извршни директор Светске здравствене организације.
Он додаје да би највећа грешка била да будемо парализовани страхом од неуспеха. И то је највећа лекција коју је, како каже, научио из одговора на епидемије еболе у прошлости.
Сачувати хладну главу
У кризним временима прави лидери и добри менаџери треба да сачувају хладну главу и присебност. Потребно је да реагују мирно и брзо, јер се промене дешавају из дана у дан, а влада велика неизвесност шта доноси сутра. Приоритет менаџера и лидера је да буду узори, стубови организација, да смире панику и да понуде решења, а не да чекају да им их понуде други.
Тако је, како наводи Рајан, савршенство непријатељ добра када је реч о управљању ванредним ситуацијама. Брзина је боља од савршенства и проблем у друштву који тренутно имамо је то што се сви плаше грешке, сви се плаше последица грешке. Али највећа грешка јесте да ништа не радимо.
“И јесте, могуће су грешке и менаџера и запослених, јер постоје ситуације у којима нисмо раније били, али то не сме да заустави наш процес деловања. Све што смо учили, све што смо радили до сада и све вредности које су у нама сада долазе до изражаја. Бити прави лидер у кризним временима значи поставити план заштите и очувања својих запослених у сваком смислу. Затим треба направити направити план рада и очувања пословних процеса, успоставити имплементирање тог плана и последње, а не мање важно, успоставити систем правила и вредности који важи за све”, оценила је Јелена Булатовић, извршни директор Српске асоцијације манаџера.
Како она указује, много је изазова пред менаџерима, много је страхова запослених и зато је потребно показати бригу о њима. Али треба имати у виду да ће запослене највише умирити да од лидера на челу компаније виде одлучност да одржи радна места, сачува пословање и односе са партнерима.
Глобални проблем
Директор Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап упозорио је да је по први пут у светској историји људе из целог света у исто време задесила екстремно тешка ситуација.
“Последице пандемије корона вируса у свим земљама, на свим континентима, рефлектују се и у сектору привреде. Решавање ових изазова захтеваће удружено деловање и заједничку солидарност. Тренутно скоро све владе у свету делују по принципу “здравље на првом месту”, што је приоритет и лидерима и менаџерима компанија. С друге стране, и владе и централне банке свесне су чињенице да ће светској економији након пандемије бити потребно време за опоравак”, оценио је Кнап.
Зоран Петровић, председник Америчке привредне коморе каже да је у оваквој ситуацији свима јасно шта треба радити.
“Кључ је на томе да примене све могуће мере заштите запослених. Такође и да, у зависности од могућности, пошаљу људе да раде од кућа. Да комуницирају транспарентно са запосленима, клијентима, добављачима, регулаторима… Да воде рачуна о финансијама. У мери у којој је то могуће, да сачувају радна места. Да не очекују помоћ са неба”, оценио је Петровић.
Извор: Блиц бизнис
