Кућа Добрих Вести

Login

ЗАРАДА НА ДРУГИ НАЧИН: Нови Закон о дигиталној имовини

Оцените овај чланак
(2 гласова)

KRIPTOPOREZDFDFDFDБесплатна онлајн радионица о новом Закону о дигиталној имовини у организацији Немачког друштва за међународну сарадњу - ГИЗ одржаже се 21. јула у 16 часова.

Током ове интерактивне једночасовне радионице добићете више информација о самом Закону, као и о сету пореских прописа којима се посебно уређује третман трансакција дигиталном имовином.

 

Предавач на радионици биће Светислав Костић, порески експерт.

 

На радионицу се можете пријавити ОВДЕ.

 

 

Закон о дигиталној имовини ("Сл. гласник РС", бр. 153/2020 - даље: Закон) којим се уређује област дигиталне имовине и пословања у Србији, почео је да се примењује 30. јуна 2021. године.

 

Република Србија је међу првим земљама у свету које су, захваљујући усвајању наведеног Закона, створиле регулаторни оквир за област дигиталне имовине, и то не само тиме што је обезбеђен јасан оквир и правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине, него и тиме што је послат сигнал свету да Србија постаје држава fintech-a.

 

Законом о дигиталној имовини омогућава се финансирање помоћу инвестиционих токена, унапређује и развија тржиште капитала коришћењем дигиталне технологије и јача се оквир за борбу против злоупотреба на тржишту дигиталне имовине, као и прања новца и финансирања тероризма.

 

У складу са наведеним, Закон о дигиталној имовини уређује питања издавања дигиталне имовине и секундарно трговање дигиталном имовином у Републици Србији, пружање услуга повезаних са дигиталном имовином, заложно и фидуцијарно право на дигиталној имовини, надлежност Комисије за хартије од вредности и Народне банке Србије, као и наџор над применом Закона.

 

Дигитална имовина, односно виртуелна имовина, према Закону, представља дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања, при чему дигитална имовина не укључује дигиталне записе валута које су законско средство плаћања и другу финансијску имовину која је уређена другим законима, осим када је другачије уређено овим Законом.

 

Иначе, постоје две врсте дигиталне имовине: виртуелна валута и дигитални токен. Дигитални токени су посебно значајни као вид алтернативног финансирања младих и иновативних компанија и стартапова. Виртуелне валуте, са биткоином као њеним најпознатијим представником на глобалном нивоу, јесу иновативна средства размене које не издају и не гарантују централне банке за разлику од обичног новца.

 

Законом се у вези са питањем издавања дигиталне имовине, уводи институт "белог папира", који у складу са међународном праксом, представља документ који је издавалац обавезан да објави и који садржи податке који омогућавају инвеститорима да донесу одлуку о инвестирању и процене ризике везане за улагање у дигиталну имовину.

 

Када су у питању пружаоци услуга повезаних са дигиталном имовином, Законом се уводи институт дозволе, као и минимални основни капитал који је привредно друштво у обавези да има када подноси захтев за добијање дозволе у циљу вршења услуга повезаних са дигиталном имовином.

 

Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности су одређени као надзорни органи у Закону о дигиталној имовини.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 20 јул 2021 22:17

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија