Инвеститорима је посебно интересантно Балканско тржиште и Србија, а највеће интересовање биће за улагање у сектор хотела и станоградње, док је потражња за пословним просторима нешто мања.

Ово су само неки од закључака учесника 8. Међународне конференције о тржишту некретнина у Југоисточној Европи „Балканс Проперти Форум 2024“, коју су у Београду организовали Проперти Форум и Краљевски институт овлашћених проценитеља из Велике Британије (РИЦС).

Предвиђања за 2025. годину

Према речима др Габора Регоса, главног економисте, мађарске компаније за управљање имовином Гранит Ассет Манагемент предвиђања су да ће тржиште некретнина Југоисточне Европе у 2025. години имати већи раст, посебно на Балканском тржишту и да се стране инвестиције могу очекивати у сектору хотела и станоградње, док ће логистика зависити од конкурентности европске индустрије.

Раст тржишта некретнина у Србији погураће изложба ЕКСПО 2027, јер ће за овај тромесечни догађај бити потребно изградити нове инфраструктурне објекте, нове хотеле и стамбене зграде. Једном речју, објекте важне за развој туризма и објекте који ће се моћи користити и након изложбе – истиче Габор и подсећа да ће цене станова и даље диктирати локација и радна снага, јер су локације у великим градовима много скупље него у унутрашњости и теже је и довести радну снагу у веће градове. - Станови ће се и даље продавати за кеш и потом издајати. Тај тренд ће се наставити, али ће инвеститори морати ослушнути и потребе тржишта и правити станове који су јефтинији и доступни кредитним купцима, сматра Габор и подсећа да су националне банке допринеле смиривању инфлације у САД и ЕУ, али да је потребно наставити у том правцу и да су за велики пораст инвестиција неопходне стабилне политичке прилике.

Маја Шахбаз Маројевић из компаније ЕY је истакла да инвеститори траже стабилност и предвидљивост, те да су им подједнако важни и геополитичка и економска стабилност.

"Интересовање за улагање у хотеле није изненађење, јер ту постоји мањак квалитетне понуде не само у Београду већ и у другим већим градовима Србије, док је станоградња „сигурна лука“ за инвеститоре већ дуго, па ће се то наставити и следеће године. Ипак, поставља се питање да ли је раст цена одржив", истиче Маројевић.

Да страни инвеститори буквално „чекају у реду“ да уложе у тржиште Србије потврдила је и Габриела Рејес Видрио, руководилац сектора за финансирање пројеката некретнина у НЛБ Комерцијалној банци истичући да страни инвеститори сада имају већи избор банака и да више не морају да „узму или оставе“ оно што им се прво понуди.

Развој индустријских некретнина

Србија се последњих година позиционирала као врло атрактивно тржиште за инвестирање у сектор индустријских некретнина (логистика и производња) и ту нема промена осим што ову изградњу прати и нагли развој путне инфраструктуре, а на конференцији је истакнуто да сада постоји и велики простор за раст у изградњи дата центара.

„Дигитализација напредује, количина података се драматично увећава и изградња дата центара је „нови рудник“ за инвеститоре. Што се осталог тиче у региону, динамика зависи и од тога да ли ће велики инвеститори остати „опрезни“ и улагати у развијено тржиште или ће тражити веће приносе на овдашњим тржиштима, где су и трошкови мањи, али и вечити проблеми велике бирократије која оставља простор и за корупцију“, сматра Марио Кијановић из компаније СOГ.

Према речима Петра Кологната, директора Пословног развоја компаније ЦТП, оно што нашу земљу чини атрактивном када је реч о индустријским некретнинама јесте одличан геостратешки положај и приступ ЕУ тржишту као и расположивост радне снаге.

ЦТП послује у 10 земаља Европе и у многима је тешко доћи до квалитетног земљишта, а Србија има довољно земље што је један од разлога зашто смо толико активни на српском тржишту. Развијене су индустријске зоне у Београду и Новом Саду, а развијамо индустријске паркове у Крагујевцу, Јагодини и Нишу како бисмо били конкурентни у понуди производних простора (фабрика за издавање) на локацијама где има довољно радне снаге. У Сомбору смо купили преко 20 хектара, све са циљем да и друге делове земље учинимо атрактивним, а страни инвеститори, поготово из аутомобилске индустрије желе баш те мање градове – изјавио је Петар Кологнат.

Василије Јауковић, ЕБРД, је истакао да је Србија веома добро тржиште за инвестирање у комерцијалне некретнине и да банке све више улажу у градњу пословних објеката.

Сматрамо да је Србија, за разлику од неких других земаља у Европи, веома добро тржиште у наредним годинама, када је реч о инвестицијама у комерцијалне некретнине. У 2025. години очекују нас пројекти на којима већ дуже радимо. Реч је о приватном сектору, већим институционалним инвеститорима, као и сарадњи са Владом Србије у фази два развоја научних паркова", наводи Јауковић.

Канцеларијски простор

Иако се тржиште рада променило након ковид пандемије, рад од куће неће опстати, закључак је панела посвећеног пословном простору, али је овом приликом истакнуто и да ће се хибридни начин рада још више развијати, а то ће утицати и на обликовање будућих канцеларија. Стручњаци сматрају да ће пословни простори бити дизајнирани према типу посла којим се неко бави и да ће инвеститори све већу пажњу поклањати томе да се зграде временом и сходно потребама могу мењати. То ће донети вишу цену за оне који издају простор, а већу добробит за закупце.

У Београду је константан раст зграда намењених пословном простору, које су притом енергетски ефикасне. Тржиште је стабилно и не очекују се промене – истакла је Данијела Недјељковић Стојаков, БДО Србија и подсетила на то да је рад на даљину отворио много више „опен спаце" пословних простора, који су дизајнирани тако да задовоље све потребе закупаца, који желе удобан простор за рад, у који ће одлазити по потреби и у коме ће бити продуктивнији и несметано развијати свој бизнис.

Инвестиције у хотелски сектор

Инвестиционе активности у хотелски сектор су знатно веће него раније, јер људи генерално воле да путују, а навике се нису промениле - сматра George Bobvos, Директор пословног развоја DDG Group. Он највећу слабост види у недостатку брендованих апартмана, хотела са пет звездица и више, ризорта који омогућавају да се сезона продужи, а константни изазов у томе како имати попуњеније капацитете хотела са четири звездице и више. Међутим каже да се тржиште помера у том смеру.

Када је реч о Србији, добра прилика за улагање је и предстојећа изложба ЕКСПО 2027 јер ће бити потребно више хотела. Међутим, важно је размишљати о одрживом развоју, односно на време планирати шта ће бити са tolikim капацитетима након завршетка догађаја – нагласио је Дејвид Џенкинс, потпредседник за развој пословања у Источној Европи у "Радисон Хотел Груп“.

Извор: Кућа добрих вести