Непредвидивост ће вероватно бити водећа сила за 2025. годину и касније. И готово ће све то бити у рукама једног човека: Доналда Трампа, новоизабраног председника највећег економије на свету
Доналд Трамп 2.0 почиње у јануару
Непредвидивост ће вероватно бити водећа сила за 2025. годину и касније. И готово ће све то бити у рукама једног човека: Доналда Трампа, новоизабраног председника највећег економије на свету.
Његов политички приступ сроћен као Америка Први имаће утицаја далеко изван граница САД-а, пише Дојче Веле. Трампови ће хирови преправити глобални поредак каквог познајемо.
О просперитету, глобализацији и далеким ратовима одлучиваће се великом делом у Вашингтону. То није ништа ново. Оно што је ново јесте неизвесност око свега тога и ниво хаоса који би могао пратити такве одлуке.
Трамп је довео у питање међународну сарадњу, омаловажавао савезнике и НАТО. Нови трговински споразуми и САД окренуте себи могли би имати нежељене последице. Недостатак јасног америчког лидерства оставиће могућности земљама као што су Кина, Индија и Русија да попуне војне, политичке и економске празнине.
Царине, трговински ратови и више цене
Предузећа воле да планирају унапред, због чега је претња царинама тако узнемирујућа. Трамп хвали ту идеју као начин кажњавања земаља за трговинске дефиците. “Реч царина најлепша је реч у речнику”, рекао је он у октобру.
Током предизборне кампање 2024. Трамп је запретио царинама од 10-20% на сву робу која улази у САД и до 60% на кинеску робу најављујући да ће их увести од свог првог дана ступања на дужност.
Трамп је недавно то променио најављујући царину од 25% на сву робу из Мексика и Канаде. Кинеска роба би сада требало да буде погођена само царином од 10%. Мексико је обећао контрацарине. Кина би могла учинити исто. Канадски премијер посетио је Трампа на Флориди како би покушао да избегне целу ствар.
За предузећа са глобалним ланцем снабдевања, пише Дојче Веле, ескалација царина била би лоша вест. Те би царине наштетиле америчким суседима и вероватно раскинуле Споразум Сједињених Држава, Мексика и Канаде (USMCA). Реч је о Споразуму о слободној трговини склопљеном током Трамповог првог мандата.
Тренутно око 80% мексичког и више од 75% канадског извоза иде у САД. Више од половине америчког увоза воћа и поврћа долази из Мексика. САД увозе грађевински материјал и милионе барела сирове нафте дневно из Канаде.
На крају ће амерички купци бити погођени вишим ценама и могли би наићи на празне полица. Неки тврде да Трамп претњу царинама користи као средство уцене у преговорима, но такав блеф могао би довести до освете и брзо ескалирати у глобални трговински рат.
Имиграција на удару критика широм света
Није само роба оно што може наићи на препреке. Глобална миграција све ће више наилазити на дословне зидове. Челници широм света осећају потребу да покажу да контролишу своје границе тако што су строжи према имигрантима. Тим ће свет постати мање отворен и динамичан.
Током предизборне кампање у САД-у, републиканци су обећали "провести највећу операцију депортације у америчкој историји" у својој платформи 2024. То је идеја за коју се Трамп чврсто држи.
Осим депортација и строжих мера уздуж границе с Мексиком, Трамп је обећао у интервјуу почетком децембра да ће уклонити аутоматско стицање држављанства за све који су рођени у САД-у.
Амерички председник заиста има велике овласти када је у питању нерегуларна имиграција, но већина његових предлога завршиће на суду. Такође има моћ обуздати легалну имиграцију ограничавањем броја избеглица или отежавањем стицања виза или зелене карте.
Одбијање имиграната или њихово слање кући, имало би повратни ефекат на тржиште рада у земљи. Усеви би могли бити остављени да иструну, а предузетници би могли преселити своје погоне у друге земље.
Непропуснија мексичка граница утицаће на људе из Латинске Америке, посебно на земље као што су Куба, Хаити и Венецуела.
САД нису једине које се противе имиграцији. Европска унија обећала је сузбити нерегуларне миграције. Италија покушава процесуирати питања избеглица пребацујући их у Албанију, а миграције ће бити и велико питање на предстојећим изборима у Немачкој.
Ратови у Украјини, на Блиском истоку и шире
Уласком у 2025. годину свет се суочава и с низом оружаних сукоба. Ти ратови изазивају разарања и хуманитарне несреће. Они такође изискују новац који би се могао потрошити на продуктивније начине.
Трамп тврди да ће окончати руски рат у Украјини у року од 24 сата. Он би могао ускратити америчку помоћ која држи земљу на животу три године откако је нападнута. Буюћи да је Америка највећи помагач Украјине, то би могло притиснути Кијев да седе за преговарачки сто.
Израелски рат против Хамаса који се води у Гази и недавно у Либану би могао бити настављен и у будућности. У Азији, Кина и даље полаже право на Тајван, који страхује од могуће инвазије.
Деценијама је америчко лидерство помагало уравнотежити глобалне односе. Али Трамп је и то довео у питање. Ако Америка не помогне у одбрани савезника, онда ће деценије политике нестати. Такав нови светски поредак могао би подстаћи Иран или Северну Кореју да тестирају границе сопствених војних акција.
Долази ли коначно процват уметничке интелигенције?
Представљање OpenAI ChatGPT-а крајем новембра 2022. био је почетак шире употребе уметничке интелигенције (АИ). За неколико недеља привукао је 100 милиона корисника.
Ипак, АИ споро мења животе обичних радника и предузећа. Али коришћење технологије за истраживање лекова или помоћ у војној одбрани је велики изазов. Предузећа треба да осмисле стратегије о томе како и када користити АИ и подстичу запослене на коришћење.
Како би држали корак, компаније иза АИ узлета улажу велика средства у велике податке центре. Како би ти центри радили и хладили се, потребне су огромне количине електричне енергије. Мајкрософт стоји иза планова за поновно покретање нуклеарне електране у Пенсилванији, а Гугл рачуна с малим нуклеарним реакторима за напајање својих податних центара.
Да ли ће 2025. бити година у којој ће уметничка интелигенција коначно променити игру коју обећавају они који је подржавају? Улагачи, креатори и корисници мораће да чекају и виде да ли се исплати сва та електрична енергија или би једноставно могли питати ChatGPT.
Извор: Jutarnji.hr/Дојче веле/Кућа добрих вести