Након усвајања, које се очекује до краја месеца, тај програм ће се спроводити низом мера, уредби и подзаконских аката, па и неких законских промена. У том процесу очекује се сарадња свих представника из ИТ сектора.
,,Биће неопходни конкретни предлози које су то земље, где би фирме желеле да имају економског саветника, коју врсту подршке би очекивали и шта они треба да знају о тим компанијама'', рекла је Матићева на округлом столу посвећеном предлогу програма државне поршке ИТ сектору одржаном у Привредној комори Србије (ПКС).
ИТ фирме би требало да се изјасне које су то земље са којима би желели да сарађују, како би се направио уговор о избегавању двоструког опорезивања.
Према речима Јасне Матић, то ће у програму декларативно бити наведено, а онда ће временом уследити конкретни кораци.
Матић је мишљења да је образовање процес који у ИТ сектору мора да буде резултат сталног дијалога између фирми и образовног система, како би људи учили оно што је потребно тржишту. Да би знали које су то вештине, треба да буду у тим компанијама.
Како је саопштено на скупу, мере подршке државе имаће неколико праваца, од којих се подршка ИТ предузетништву и старт ап пројектима заснива на бесповратним средствима иновативним инвеститорима, микро и малим домаћим предузећима, а износе 50 одсто одобреног буџета. Средстава не могу бити већа од 25.000 евра.
Пословни инкубатори за ИТ
Биће подржани постојећи пословни инкубатори за ИТ компаније. Предвиђене су значајне пореске олакшице за софтверске компаније, као и подршка извозницима софтверских решења и производа. Унапређење законског оквира у земљи пратиће и нова листа земаља са којима Србија, у интересу ИТ сектора, треба да направи споразуме о избегавању двоструког опорезивања.
Предвиђене су мере за унапређење образовања и промотивне активности.
Србија ће подржати индустрију софтвера и ИТ услуга у четири основна сегмента: стартап, аутсорсинг, развој и извоз оригиналних софтверских производа и развојни центри великих мултинационалних компанија. Наводећи да у Србији имамо добре примере из сва четири сегмента бизниса, Јасна Матић је напоменула да ИТ може бити добра алтернативна за људе који су се школовали за секторе који немају и неће имати раст.
Истичући да се сви могу препознати кроз четири понуђене тачке, Владан Атанасијевић из компаније Асеко је напоменуо да привредници очекују да се ти предлози преточе у законе и уредбе које ће им олакшати пословање. Напоменуо је да држава може да подстакне сектор кроз увођење електронског пословања.
Владан Живановић из компаније Сага говорио је о значају улагања у неформално образовање, поготово стручњака који су већ стекли универзитетске дипоме и предложио мере којима то може да буде подстакнуто. Он је додао да удруживањем домаћих капацитета може да се постигне да Београд поново буде регионални центар у ИТ области.
У дискусији, у којој су између осталих, учествовали представници компанија Белт, ИИБ, Јутроком, Абсофт, Артинфо, изнет је низ предлога којима може да се унапреди ,,Предлог програма државне подршке ИТ сектору”, који је понудило Министарство финансија и привреде.
Програм државне подршке ИТ сектору до 17. фебруара биће предмет јавне дискусије, а сви који желе да пошаљу сугестије и предлоге контакт адресу могу пронаћи на сајту Министарства финансија и привреде.
Извор: Кућа добрих вести