Током посете Пекингу у среду, новинар га је питао: „Да си ти 22-годишњи Џенсен који је управо данас, 2025. године, завршио факултет са истом амбицијом, на шта би се фокусирао?“

„За младог Џенсена од 20 година, који је сада дипломирао, вероватно бих изабрао... више природне науке него софтверске науке“, одговорио је директор компаније Нвидиа и додао да је он заправо завршио факултет две године раније, са 20 година.

Хуанг је стекао диплому из електротехнике на Државном универзитету Орегон 1984. године, пре него што је 1992. године добио мастер диплому из електротехнике на Универзитету Станфорд, како се наводи на његовом Линкедин профилу. Отприлике годину дана касније, у априлу 1993, Хуанг је са колегама инжењерима Крисом Малаховским и Кертисом Пријемом основао компанију Нвидиа док су ручали заједно у ресторану Дени’с у Сан Хозеу, Калифорнија. Под Хуанговим вођством као извршног директора, ова компанија постала је једна од највреднијих на свету, преноси Си-Ен-Би-Си.

Нвидиа је такође недавно постала прва компанија на свету која је достигла тржишну вредност од 4 трилиона долара. Иако Хуанг није детаљније објаснио зашто каже да би данас изабрао да проучава природне науке, оснивач ове технолошке компаније је веома оптимистичан у погледу „Физичке АИ“, или како је он назива — „наредног таласа“.

Током протекле деценије и по, свет је прошао кроз неколико фаза развоја вештачке интелигенције, објаснио је Хуанг у априлу на форуму у Вашингтону.

„Модерна АИ је заиста почела да се развија пре око 12 до 14 година, када је изашао АлексНет и рачунарска визија је доживела велики, огроман пробој,“ рекао је Хуанг на форуму.

АлексНет је био компјутерски модел представљен на такмичењу 2012. године који је показао способност машина да препознају слике користећи дубоко учење, што је помогло да започне модерни АИ бум. Овај први талас назива се „Перцептивни АИ“, објаснио је Хуанг.

Затим је дошао други талас назван „Генеративни АИ“, „где АИ модел научи да разуме значење информација, али и да их преводи“ на различите језике, слике, код и друго.

„Сада смо у ери названој ‘Разумски АИ’... где АИ може да разуме, генерише, решава проблеме и препознаје ситуације које никада раније нисмо видели“, рекао је он.

Вештачка интелигенција у својој садашњој форми може да решава проблеме користећи резоновање.

„Разумски АИ вам омогућава да направите облик дигиталних робота. Ми их називамо агентним АИ“, рекао је Хуанг. Ови АИ агенти су у суштини „дигитална радна снага робота“ способна за резоновање, додао је. Данас су АИ агенти кључни фокус многих технолошких компанија, попут Мајкрософта и Сејлсфорса.

Гледајући унапред, наредни талас је „Физички АИ“, рекао је Хуанг.

„Наредни талас захтева да разумемо ствари попут закона физике, трења, инерције, узрока и последица“, рекао је Хуанг у Вашингтону у априлу.

Способности физичког резоновања, као што је концепт постојања објекта — односно чињеница да објекти настављају да постоје чак и када нису у видокругу — биће веома значајне у овој наредној фази вештачке интелигенције, објаснио је он. Примене физичког резоновања укључују предвиђање исхода, као што је где ће лопта да се котрља, разумевање колико силе је потребно да се зграбу објекат без оштећења и закључивање присуства пешака иза аутомобила.

„А када тај физички АИ убаците у физички објекат назван робот, добијате роботику. Ово је сада заиста, заиста важно за нас, јер градимо фабрике широм Сједињених Држава. Тако да се надам да ће у наредних 10 година, док градимо ову нову генерацију фабрика и постројења, оне бити веома роботизоване и помоћи нам да се изборимо са озбиљним недостатком радне снаге који имамо широм света“, рекао је Хуанг.

Извор: НИН