Почетак примене Закона о роковима плаћања од 1. априла ове године, доноси одређене недоумице које су покушали да отклоне учесници недавно одржане седнице одбора Удружења за трговину Привредне коморе Србије (ПКС).

Представник “Ангропромета” из Кикинде поставио је, рецимо, питање о томе како ће се по питању рокова плаћања третирати годишњи уговори, закључени од 1. јануара до 31. марта ове године, као и које су могућности за дужи рок плаћања.

Законом је код комерцијалних трансакција између привредних субјеката предвиђен рок плаћања од 60 дана, а између привредних субјеката и корисника буџетских средстава од 45 дана.

Прилагођавање и праћење током прелазног периода примене закона

Иако су ова ограничења донета управо на захтев привредника, да би се увео ред на тржиште и смањила неликвидност, сада се уочава проблем који ће донети прелазни период. У том прелазном периоду ће, наиме, доспети на наплату потраживања из претходних периода истовремено као и из трансакција по новим прописима, што ће, рекли су привредници, мале привредне субјекте одвести у блокаду. Тога је свесно и Министарство финансија као предлагач, па је формирало радну групу за праћење ефеката овог закона, у којој је и представник ПКС.

Помоћница министра финансија и привреде Нина Самарџић, која је заједно са Катарином Обрадовић Јовановић, државним секретаром у истом министарству, учествовала у раду седнице одбора ПКС на ову тему, подсетила је да Закон ту проблематику регулише.

Предвиђене су две могућности одступања од предвиђених рокова плаћања. Први је код кредитних послова до 90 дана, где је предвиђна обавеза плаћања половине износа на половини уговореног рока, а друга могућност је остваривање слободе уговореног рока уз обезбеђивање банкарске гаранције, или авалиране менице.

Уговори са дужим роком, а без полагања менице биће ништавни, а уговори из децембра прошле и до 31. марта ове године могу да се ускладе тако што се анексира рок плаћања, објаснила је Самарџић.

Авалиране менице најбољи инструмент обезбеђења плаћања

Чланови Одбора су оценили да су управо авалиране менице најбољи инструмент обезбеђења, али банке још немају софтвер за авалиране менице, па министарство, као предлагач закона, треба да се позабави и тим питањем.

Звонко Шубаша из Групације веледрогерија, која ради у оквиру Удружења за трговину ПКС, указао је на проблем који веледрогеријама праве чланови 16 и 4 овог закона, којима се предвиђа да веледрогерије од болница наплаћују са роком од 150 дана, а домаћим произвођачима лекова дужне су да плате у року од 60 дана. Тако се ствара ситуација у којој веледрогерије треба да кредитирају домаћи здравствени систем на 90 дана.

С друге стране, како је наглашено, за набавке од страних произвођача лекова тај рок се не прописује, а они су вољни да прихвате рокове и од 210 па и 240 дана. Тако ће се веледрогерије опредељивати за куповину од страних произвођача, чиме ће бити угрожени домаћа фармацеутска индустрија, а лекови на тржишту ће бити скупљи.

Веледрогерије траже, рекао је Шубаша, да се изједначи рок плаћања домаћим произвођачима са роком у коме здравствени фонд плаћа веледрогеријама. Одлучено је да се овај захтев упути Министарству финансија и привреде.

Председник Одбора Удружења за трговину ПКС Радослав Веселиновић, власник “Галеб групе”, указао је и на проблем привредних субјеката који снабдевају јавна преадузећа, јер је потребно да та предузећа и буџетски корисници измире своје претходне обавезе, које су генератор кризе.

Извор: Кућа добрих вести