Кућа Добрих Вести

Login

Амбасадорка Чешке: Тајна успеха је у непостојању граница

Оцените овај чланак
(5 гласова)

ambasadorkafotozastavefiksnaБЕОГРАД - Чланице Вишеградске групе (В4), Република Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка су од сарадње у тој неформалној групацији имале много користи, а садашње, једногодишње председавање Чешке протиче под мотом "В4Trust", јер је то једна од основних вредности наше сарадње - узајамно поверење, изјавила је Ивана Хлавсова, амбасадорка Чешке у Србији.



Амбасадорка Хлавсова је у интервјуу за ,,Кућу добрих вести” поводом јубилеја, 25 година од формирања В4, истакла да су захваљујући тој доброј регионалној сарадњи остварени главни политички приоритети, чланице групације су ступиле у Северноатлантски савез (НАТО) и у Европску унију (ЕУ) са добрим имиџом држава које умеју успешно да сарађују, мада понекад нису имале исте интересе.

 

                                                         ambasadorkafotografijajedanzastolom

 

На нивоу друштва и грађана, сарадња унутар В4 је допринела узајамном отклањању баријера, које су понекад постојале. Четири земље су зближене на многим нивоима, не само државном, већ у областима образовања, културе, локалних средина, науке и другим, приметила је амбасадорка Чешке, земље која током годину дана, до 1. јула 2016. председава В4.

Како је изгледало путовање В4 током протеклих 25. година?

Вишеградска групација је основана, 15. фебруара 1991. То се десило у Вишеграду, у Мађарској, на истом месту где су се 1335. срела три краља, чешки, пољски и мађарски да се договоре о могућој сарадњи и клоњењу од рата. На основу тог симболичног историјског памћења и својеврсног надовезивања на те покушаје сарадње, створена је Вишеградска група.                                                       


Пре две и по деценије чланице Вишеградске групе су биле три земље, тадашња Чехословачка, Пољска и Мађарска. Мало времена је било прошло од краја комунистичких режима и били смо пред огромним задатком - преображајем не само друштва, који је протекао доста брзо, већ и привреде. То је био главни задатак за све три владе.

                                                      ceskav4potpisivanjetripredsednika


Од Вишеградске тројке је после поделе Чехословачке на Чешку и Словачку, настала ,,четворка,,. Као што је разлаз био миран, тако је веома лако од ,,тројке” постала Вишеградска четворка (В4).

Договор је био да ћемо сарађивати тамо где имамо главне заједничке интересе. Први изазов је била економска трансформација која је требало да нас доведе до ЕУ и у чланство НАТО. Оба циља су у међувремену испуњена, ступили смо у НАТО 1999, Чешка, Пољска и Мађарска, а Словачка нешто касније, 2004, исте године када су све четири државе постале и чланице ЕУ.

Како функционише В4?

Сарадња у В4 никада није била заснована на постојању формалних институција. До данас В4 нема никакав центар, нити секретаријат, већ само ротирајуће председништво. То није међународна организација, већ се ради о неформалној сарадњи земаља које су установиле да имају неке заједничке циљеве.

Та сарадња је донела много користи - на низу нивоа. На политичком нивоу су захваљујући доброј регионалној сарадњи остварени главни приоритети, ступили смо у НАТО и у ЕУ, са добрим имиџом држава које умеју успешно да сарађују, упркос томе што некада нисмо имали исте интересе. То нам је веома помогло.

На нивоу друштва и грађана, сарадња унутар В4 је допринела узајамном отклањању баријера, које су некада постојале. Зближили смо се на свим нивоима, не само државним, већ у областима образовања, културе, локалних средина, науке и другим.

Каква је сарадња међу чланицама В4 унутар ЕУ?

Наша сарадња нарочито долази до изражаја тамо где имамо заједничке интересе. Свакако немамо их по свим питањима, али то није на штету наше заједничке сарадње у оквиру В4, тамо где знамо да можемо једни другима да помогнемо. Унутар ЕУ више можемо да остваримо као ,,четворка”, да убедимо остале чланице у неко наше мишљење и став.

Који је значај Вишеградског фонда?

Једина формална структура коју смо до дан данас основали јесте међународни Вишеградски фонд. У њега четири владе улажу исти износ новца ради финансирања пројеката на локалном и другим нивоима, под претпоставком да у тим пројектима учествују бар три од четири државе В4.

                                          Visegradvikipedija

 

Циљ је био да се уз помоћ тог инструмента подржи развој прекограничне сарадње. Већина тих пројеката је у почетку била усредсређена на пограничне области, посебно словачко–мађарске, чешко–пољске и словачко–пољске. Изузетан је допринос за 15 година постојања Вишеградског фонда, посебно локалном развоју у четири земље. Обезбеђена су велика средства, што је нарочито видљиво на нивоу цивилног друштва.

Које је место и улога В4 у садашњој ЕУ?

ЕУ данас обухвата 28 земаља, а Пољска, која је и чланица В4, спада међу шест највећих, са преко 38 милиона становника. Чешка има више од 10 милиона становника, Мађарска близу 10 милиона, Словачка око 5,5 милиона, тако да ми спадамо у средње и мање државе унутар ЕУ. Наше четири државе заједно, наравно имају јачи глас него само једна.

Механизам унутар 28 чланица ЕУ функционише тако да је свака земља ,,сама за себе”, али то не значи да не можемо међусобно да усклађујемо ставове, нарочито по неким заједничким питањима. Друге групације земаља, као што је на пример Бенелукс, такође то раде, као и скандинавске и балтичке државе.


Који су главни циљеви садашњег чешког председавања В4 и да ли су испуњени?

Ротирајуће председништво В4 није формално, за разлику од оног у ЕУ. Смењујемо се у том председавању, свака од четири државе чланице, једном у четири године. Садашње Чешко председавање, у овом циклусу, завршава се 30. јуна ове године.

Ми смо за време председавања В4 за своје приоритете истакли теме које су актуелне и од заједничког интереса. Оне се, пре свега, односе на послове које решавамо унутар ЕУ.

 

                                                     LOGOTRUST

 

Једна од тема која превазилази границе ЕУ је енергетика. Настојимо да сарађујемо по многим питањима која се односе на енергетику. Друга ствар је, свакако, безбедност и са тим у вези и мигрантска криза.

Ту су и традиционални области сарадње, које су трајне, а свако председништво се према њима односило исто. За В4 је посебно важна сарадња са земљама Западног Балкана и државама источне Европе. То су две теме и програми који се понављају.

Заједнички подржавамо и проширење ЕУ, што значи интеграцију Србије и других земаља у ЕУ. Заједнички подржавамо и сарадњу са Украјином, Молдавијом, Грузијом и другим земљама источне Европе.

Да ли постоји и у чему се састоји заједнички наступ В4 према Србији?

У заједничком је интересу свих чланица В4 интеграција земаља западног Балкана у ЕУ. То је политика у којој смо сви сагласни. Друга политика, у којој смо такође сагласни, а у односу према ЕУ је што је могућа већа сарадња са земљама источне Европе. Та два интереса у заједничкој међународној политици делимо трајно, без обзира на то која влада у којој земљи је на власти, која је владајућа коалиција.

Свакако, као В4, али и индивидуално као посебне државе, подржавамо Србију на њеном путу у ЕУ. Радимо то на различите начине. Свакако, уз подршку унутар ЕУ при дебатама у Бриселу где изражавамо подршку напретку Србије у преговорима, да учини шта је потребно да би кренула даље. Говоримо о својим искуствима, нудимо разне програме који могу да помогну Вашој земљи на путу ка ЕУ.

Међународни Вишеградски фонд има пуно програма који су последњих година ојачани. За стипендије за студенте из Србије, за разне грантове и пројекте, којих је заиста много.

Да ли је Србија нешто научила из богатог искуства В4 стеченог у припремама за улазак у ЕУ, да ли су послушане речи некадашњег премијера, а садашњег председника Републике Чешке Милоша Земана, како је неопходно да користимо позитивна и негативна искуства на том путу?

Имамо богате билатералне односе са Србијом на свим нивоима, као и остале три земље В4. Ја могу да говорим за Чешку, но мислим да се то исто односи и на те државе.

Приликом разговора на свим нивоима наше две земље, говоримо о нашим искуствима. Стално предлажемо Србији и другим земљама западног Балкана, да разговоре воде на експертском нивоу, у областима за које су заинтересоване. На тим високим нивоима наши представници износе оно што знамо да смо добро урадили, шта нам се исплатило и било корисно, као што је, на пример, наша сарадња унутар В4.

 

Такође говоримо и о томе шта смо занемарили јер нисмо схватали да је то важно за нас. То се највише односи на приступне разговоре са ЕУ, јер је то процес који је у нашем случају трајао седам година. На том путу смо имали добра и лоша искуства и веома радо бисмо помогли Србији да не пролази кроз негативна искуства која смо ми имали.

Може ли економска сарадња унутар В4 бити модел за односе међу државама Западног Балкана?

Вратимо се мало у прошлост и стварању организације ЦЕФТА, средњеевропске зоне слободне трговине, коју су основале Чехословачка, Мађарска и Пољска, управо да бисмо подстакли узајамну трговину почетком 90-тих година прошлог века. То је било у време после завршетка државног социјалистички уређеног привредног модела и прелазак на тржишну економију.

После распада Совјетског савеза изгубили смо многа тржишта и морали смо почети да се оријентишемо више на Европу и у то доба смо формирали организацију ЦЕФТА како бисмо олакшали узајамну трговину. Када смо, међутим, после ступили у ЕУ, морали смо из ЦЕФТА-е иступити, али се, у међувремену показало да је тај модел је толико занимљив са гледишта подстицаја међусобне трговине, тако да су у ту организацију постепено ступиле и Румунија и Бугарска, као и земље Западног Балкана, међу којима и Србија 2007. Тако ЦЕФТА живи и даље иако се географски померила и због тога сматрам да је то једно велико, практично искуство које смо сада даље предали.

Србија је у ЦЕФТА, а земље Западног Балкана ће приликом ступања у ЕУ морати да напусте ту организацију, али ће добити за узврат много веће тржиште Европске уније, истакла је амбасадорка Чешке. 

 

                                    ambasadaceskeintervju



Све четири земље В4 су већ 12 година у ЕУ, у оквиру које се сада обавља наша економска сарадња. Трговинска политика је заједничка политика ЕУ и тамо нема никакавих препрека и све је у оквиру јединственог тржишта. Тако да је сада веома тешко посебно говорити о економској сарадњи само наше четири државе у В4, јер се она обавља у том заједничком великом тржишту ЕУ.


Велики економски напредак од ступања В4 у Европску унију


Амбасадорка Хлавсова је посебно указала и на статистичке економске податке, нарочито оне који се односе на спољнотрговинску размену и који су, према њеним речима, постали ,,драматично добри” после ступања земаља В4 у Европску унију. Она је навела пример да је Чешка са Словачком 2000. године имала спољнотрговинску размену у износу од 4,5 милијарди евра, а у прошлој години је то достигло скоро 18 милијарди евра, што је четвороструко повећање, а исто је и са Пољском и Мађарском.

Могу само да констатујем да ће и за Србију и друге земље Западног Балкана ступање у ЕУ, за спољнотрговинску робну размену имати исти ефекат значајног повећања и позитивног утицаја на привредни развој.


Да ли су постојала размишљања о томе да би та Вишеградска четворка, могла постати ,,петица”, ,,шестица”....?

У економском смислу не, јер је то све сада решено у оквиру ЕУ. У политичком смислу смо пролазили кроз разне фазе нашег развоја, тако да смо сада после 25 година постојања Вишеградске групе доспели до таквог нивоа сарадње наше четири државе којој није неопходно питање о евентуалном формалном проширењу, јер В4 није формализована групација.

Међутим, додала је амбасадорка, створени су модели сарадње које називамо ,,В4 плус”, где је то плус нека друга земља. На пример, сарађујемо у том смислу са Словенијом и Хрватском, затим са Румунијом и Бугарском, као и са Јапаном, што се тиче развојне сарадње. То су модели који су се доказали као успешни и сматрамо да то може да испуни многе интересе.

 

                                                           ceskaosmeh

У том смислу, ми имамо разне активности у формату В4 и шест западно Балканских држава. У оквиру тога се састају министри иностраних послова сваке године и дискутују о политичким темама, проширењу ЕУ, о мигрантским питањима. Недавно су се сусрели и министри унутрашњих послова због ове важне теме.


Да ли је идеја В4 актуелна данас, као што је била и пре ,,великог праска” 2004?

Главна идеја, која се показала као базична за успех у сарадњи земаља В4 је што смо успевали заједнички да сарађујемо и у време када смо имали билатералне проблеме. Десило се у протеклих 25 година много пута, да су неке од ове четири земље имале билатералне проблеме, али никада то није негативно утицло на сарадњу унутар В4. Увидели смо да је В4 неизмерно погодан инструмент, односно, форма сарадње. Мислим да је то једно од искустава која су занимљива и за земље западног Балкана.

Како се сарадња унутар В4 одражава на живот обичних грађана четири државе чланице?

Пре ступања у ЕУ, основни циљеви били су приступни преговори, посебно са становишта обичних грађана. По ступању у ЕУ 2004, постали смо саставни део заједничког тржишта Уније. Потом смо 2007. постали део шенгенског режима чиме су, практично, потпуно нестале границе, не само у смислу географском и бирократском. Знатно је изгубило у значају и поимању границе као кочнице протока роба и људи.

За живот грађана, становника наших земаља одлучујући фактор је што смо чланице ЕУ, а не В4. Наиме, простор тих 28 држава чланица ЕУ далеко је већи од наше ,,четворке”.


Дивљење Србији због њеног односа према мигрантима и мигрансткој кризи


Амбасадорка Хлавсова је у опширном и садржајном интервјуу за ,,Кућу добрих вести” исказала огромну захвалност Србији због начина на који се суочава са мигрантском кризом. “На то сви гледамо са великим дивљењем, јер знамо да је у последњих 10 месеци до годину дана прошло кроз Србију око три четвртине милиона људи и невероватно је како све добро функционише, а ми знамо какве напоре то захтева. Била сам у Прешеву, као и на граници са Хрватском и то је невероватно. То сви виде,” казала је амбасадорка.

 

                                                  ceskaintervju

Амбасадорка Чешке је истакла да су Србија и Македонија, државе које нису чланице ЕУ, а налазе се на путу мигрантске кризе, део решења проблема мигратске кризе у Европи. “Уколико дође до неке промене на тој мигрантској рути, сви смо свесни да мора да уследи промена режима. Веома је јасно да, уколико буду затворене границе у Словенији или у Хрватској, или уколико се нешто промени у Македонији или Грчкој, неће остати простор као ничија земља. Но, мислим да Србија сада присуствује састанцима, премијер Александар Вучић је био на самиту о решењу сиријске кризи у Лондону, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је био у Прагу пре недељу дана, на конференцији министара тог ресора у В4,” навела је амбасадорка Хлавсова.

ЕУ је Чешкој и Словачкој омогућила да поново немају границе

Амбасадорка Хлавсова је то илустровала једним занимљивим моментом, који се не тиче В4, већ само Чешке и Словачке. Јер, ми смо се ,развели” 1993. године и то мирно, без било каквих проблема. То је била ситуација, која је Вама добро позната, да смо били једна држава пре тога, Чехословачка, а после смо морали да изградимо физичке границе између Чешке и Словачке. Тако је, осим границе за проток људи, настала и економска граница, која је утицала на раније слободне привредне токове, иако смо тада још били чланице ЦЕФТА-е. То је био најтежи тренутак те поделе, посебно психички, јер смо постали свесни да ту сада постоји граница између две земље која није постојала у некадашњој заједничкој држави.

Свест да ће та граница, када будемо чланице ЕУ, поново нестати, била је јако снажан мотивациони фактор тако да никада није дошло до проблема међу људима на Чешкој и Словачкој страни те границе. Заправо је, великим делом, 2004. године та граница нестала, пошто је проток људи, капитала и роба одмах био слободан, а 2007. је та граница нестала и физички, јер смо постали део Шенгена.

Амбасадорка је констатовала да су од 1993. до 2007. године описали практично један лук и доспели тамо где су били 1992. године, што се тиче олакшавања трговине, послова, слободног протока људи... Та мотивација, да ће поново до тога доћи, је била веома позитивна и довела је до нашег чланства у ЕУ. За нас Чехе и Словаке у оквиру ЕУ, ово представља још један додатни фактор, да је нестала граница између наше две земље која је тамо до тада постојала.

 

Амбасадорка Ивана Хлавсова

 

Амбасадорка Хлавсова је две године на челу дипломатске мисије Чешке Републике у Србији. Рођена је у Прагу и дипломирала је на Чешком техничком универзитету, а потом и на Дипломатској академији Министарства спољних послова њене земље.
Током седам година до 1992. је радила као пројектант компјутерских система за контролу, пре него што је у Кабинету председника Чешке и Словачке Федеративне Републике постала асистенткиња директора Оделења за спољну политику.

 

                                                   ambasadorka fotodvasat                 

У Министарству спољних послова је од 1993. године у коме је била шеф дипломатског протокола, генерална конзулка у Лос Анђелесу, начелница Одељења за Северну и Јужну Америку, извршна директорка Канцеларије за Самит НАТО у Прагу, генерална директорка персоналног одељења и на челу Одељења за јужну и југоисточну Европу. Пре Србије је била амбасадорка Републике Чешке у Словенији.
Амбасадорка Хлавсова има ћерку и сина. Говори енглески, немачки, шпански, словеначки и српски језик. Навела је да је, поред осталог, интересују историја, архитектура, ликовна уметност, туризам, а да практикује скијање и трчање.

 

Tекст написали: Агнеза Трпковски и Борислав Коркоделовић



Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 10 фебруар 2016 12:15
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија