Кућа Добрих Вести

Login

Индија – главни светски економски играч

Оцените овај чланак
(3 гласова)

indian2222БЕОГРАД - Када су се политичари и пословни људи окупили по 46. пут на Светском економском форуму (СЕФ) у Давосу на годишњи разговор о горућим глобалним питањима, Индија, је била често помињана.

 

Главна тема скупа јесте била “Како овладати четвртом индустријском револуцијом,” али за то је потребан и стабилан раст светске привреде и у томе је важност Индије.


Усред садашњих хировитих услова у међународној економији, Индија, друга најмногољудија земља на свету (1,25 милијарди становника) и трећа по величини национална привреда (укупан домаћи производ, БДП мерен паритетом куповне моћи процењен је на преко осам билиона долара за 2015), очекује се да ће И у 2016. имати највишу стопу раста међу највећим привредама у свету. Према последњим проценама владе у Њу Делхију, Индија ће вероватно забележити раст од седам до 7,5 одсто у финансијској 2015-2016 (1. април-31. март) години, после 7,3 одсто у претходној.

 

У извештају Светске банке (СБ) објављеном почетком године, наводи се регион Јужне Азије предвођен Индијом, као “светла тачка” (заједно са Бангладешом) у иначе туробној слици стања великих привреда у успону (Бразил, Русија, Јужна Африка, Аргентина) и “нове нормалности” у економском развоју Народне Репулике Кине. Те земље су, иначе вукле напред опоравак светске економије од финансијске кризе 2007-2008. Светска банка предвиђа за Индију раст БДП од 7,8 одсто у 2016.


Међународни монетарни фонд (ММФ) је у извештају предвидео раст Индије у 2015. на 7,3 одсто, и још снажнији од 7,5 у 2016. И 2017. То су стопе које су веће него што је ММФ објавио раније.

 indian11111


СБ је, пак, користећи терминологију временске прогнозе саопштила како је Индија “у доброј позицији да одоли краткорочним чеоним ударима ветра И нестабилности на глобалним финансијским тржиштима.” Отуда прогноза да ће у 2018. БДП Индије порасти за чак 7.9 одсто.


Оптимизам двеју главних међународних финансијских институција за изгледе привреде Индије подржали су и економисти са америчког универзитета Харвард који су пројектовали да ће та земља расти по просечној годишњој стопи од седам одсто у периоду до 2024. Индији највиши раст међу великим светским привредама треба да омогуће све различитији и савременији извозни производи, оценили су на Харварду.
У земљи у којој живи трећина свих сиромашних људи на свету И у којој сваког месеца милион младих долази на бирое рада, министар финансија Индије, сматрају, међутим, да домаћа привреда може да буде још успешнија. “Најбрже још увек није довољно за Индију,” изјавио је у Давосу министер Арон Џеитли. По министру Џеитлију, уз одговарајуће услове би стопа раста могла да изнесе девет одсто годишње.


Овогодишњи привредни раст у Индији је, између осталог, био умањен великим штетама од монсуна и успоравањем у неким секторима, пре свега индустрији челика. Но, генерално је индустријска производња постепено расла И очекује се да тако буде у 2016.


Са друге стране, Индија је била велики добитник од стропоштавања цена нафте и гаса у свету, будући да веома зависи од увоза тих енергената. Дефицит платног биланса је значајно смањен због нижих увозних цена горива што је централној банци дозволило да обори каматне стопе. Очекује се да ће са наставком ниских цена нафте и гаса И у 2016. Индија мање плаћати за увоз енергенте и трпети умеренији притисак инфлације.

indian33333

 

Моди фактор


У међувремену је деловао тзв. “Моди фактор”. Тиме се мисли на политику реформи које спроводи премијер Нарендра Моди који је оформио владу у мају 2014, после убедљиве изборне победе његове Баратија Џаната партије (БЈП). Влада је успела да значајно увећа прилив директних страних инвестиција (ДСИ) и убрза улагања у развој инфраструктуре у земљи која се простире на 3,3 милиона квадратних километара.


Прилив СДИ током 2014. И 2015. достигао је 44 милијарде америчких долара. СДИ су, такође, први пут у седам година премашиле дефицит текућег рачуна. Лондонски Фајненшл тајмс је у својој листи топ дестинација за гринфилд инвестиције (мерено у процењеним капиталним издацима) у првој половини 2015. навео Индију као прву, привлачењем око 31 милијарди долара, за три милијарде више од НР Кине И четири од Сједињених Америчких Држава. Рачуна се да ће континуирани напори владе за либерализацију СДИ наставити да повећавају улагања странаца.


У Делхију очекују да ће реформе администрације, поједностављење процеса издавања дозвола, укључујући и пројекат њиховог прибављања путем интернета и лакше добијање еколошких папира, унапредити пословну климу и олакшати пословање у Индији. То је важно у ситуацији када Група за надгледање пројекта (ПМГ) коју је основала влада, разматра укупно 704 пројеката вредних 451 милијарду долара, који до сада нису одобрени због недостатка горива, еколошких дозвола или претварања земљишта у грађевинско. До данас ПМГ је одобрила укупно 411 пројеката за које су обећане 253 милијарде долара.

indian5555

 

Влада је поставила амбициозан крајњи рок у 2016. за спровођење пореза за робе и услуге (ГСТ). ГСТ треба да буде свеобухватан индиректан порез на производњу, продају и потрошњу роба и услјга широм Индије (3,3 милиона квадратних километара), којим би биле замењене дажбине федералне и влада савезних држава.


Обједињавањем неколико садашњих пореза у један био би избегнут низ пореза или њихово дуплирање, што би подстакло заједничко тржиште Индије. Једноставност наплате пореза би олакшало његову примену и администрирање. Са становишта потрошача највећа предност би било смањивање пореског оптерећења на робе које је сада процењено на 25 до 30 одсто.


Даље иницијативе Модијеве владе


Међу остале иницијативе Владе спада одобрење одобрење банкама да прикупљају средства примарним И секундарним издавањем акција (ИПО/ФПО), све док владин удео у тим финансијским институцијама остаје 52 одсто или више. Одобрени су конзорцијуми за некретнине И инвестицијске фондове, са пореским олакшицама. Влада је, такође, усвојила Пројекат 100 паметних градова.


Планирана су улагања од 130 милијарди долара у индијске железнице током пет година укључујући брзе возове. Успешно су закључена два тендера за руднике угља, а предвиђени су И други. Застој у рударском сектору окончан је усвајањем новог закона за регулисање И развој. Успешно закључивање аукција за телеком спецтрум за мобилну телефонију И интернет. Почела је примена шеме “један шалтер” за добијање различитих дозвола за челик, угаљ и пројекте у енергетици.


У новембру 2015. је кабинет премијера Модија одобрио план за давање јемства државним компанијама за дистрибуцију електричне енергије. Тај потез би могао да у основи промени енергетски сецтор Индије и смањи поритисак на рачиуноводство банака које позајмљују новац тим финансијски непривлачним постројењима.


Истог месеца је влада закључлила уговоре о изградњи два велика постројења за изгрању фабрика локомотива. То су први И највећи уговори са страним компанијама одкако је Индија у 2014 дозволила 100 постотне СДИ у сектору железница. Амерички Џенерал Електрик (ГЕ) ће градити фабрику дизел а немачки Алстом СА (?) електричних локомотива.

 indian6666

 

Процењено је да ће фабрике коштати приближно 2,052 црор рупија (око 300 милиона долара), односно 1,294 крора (близу 215 милиона долара). Два пројекта подразумевају производњу 1.000 дизел И 800 електричних локомотива током наредних 10 година укупне вредности око 1,2 милијарде долара. Фабрике ће почети са производњом у наредне три године И 80 одсто свих делова за локомотиве ће бити израђени у Индији.

 

Изгледи за средњорочни привредни раст су унапређени поред поменутих политичким иницијатива И либерализацијом лимита за СДИ. Поред поменутих за сектор железница, 49 одсто страног учешћа је дозвољено у осигурању. Исти проценат важи и за сектор одбране, уз могућност да достигне свих 100 одсто, уколико контролни удео имају локалне фирме и буде добијена дозвола владе.

 

Лимит за одобрење од Одбора за промоцију страних инвестиција (ФИПБ) је повећан на 5.000 крора (више од 830 милиона долара) са 3.000 крора. Комитет за економска питасња индијског кабинта (ЦЦЕА) ће разматрати само оне предлоге за СДИ који јне потпадају под аутонотску процедуре И прмашују 5.000 крора.

 indain88888

 

Раст конкурентности индијске привреде

 

Као последица горе изнетих мера Индија је напредовала 16 места до 55. Позиције на глобалном индексу најконкурентнијих светских привреда који саставља давоски Светски економски форум. Такво напредовање Индије указује на недавни привредни опоравак земље, побољшану конкурентност институција ове земље и њеног мацроекономског окружења. Према Индексу базичне профитабилности којуи саставља амерички Спољнополитички журнал, Индија је на првом месту међу 110 земаља као пожељно одредиштре за инвестиције.

 

Светска банка је поставила Индију на 130 место међу 189 земаља у погледу лакоће обављања посла. То је напоредак за 12 места у односу на 2014. Према СБ, садаје потребно 29 дана да би у Индији био започет посао док је 2004, за то било потребнои 127 дана.

 

Уз све ово, успешнија Индија код куће не заборавља да има И одговорност за нешто од економског раста у свету. Министар Џејтли, један од најутицајнијих чланова владе премијера Модија, је уочи доласка у Давос приметио како човечанство, суочено са “озбиљним изазовима” глобалној привреди, трага за додатним “раменима на која би раст могао да се ослони”. Индија ће бити део тога, поручио је он.

 indain7777

Модијево виђење реформи


Премијер Моди је највеће И најдуже изборе на свету добио обећањем да ће из корена променити законе који спутавају привредни раст Индије. Од тада је Моди под сталним притиском економиста, домаћих пословних људи И страних компанија да оствари још више промена.


Моди је на једном већању са сарадницима крајем прошле године поставио питање: “Шта је циљ реформи” и изнео шта он сматра да је потребно чинити у привреди Индије. По премијеру “не треба само мерити стопу раста БДП” већ “ми морамо да спроводимо реформе како би се пробразили!”
Циљ Индије не би требало да буде, по Модију, да “импресионирамо групе експерата, стекнемо поене у интелектуалним дебатама или остваримо напредак на неким међународним табелама.” Промене морају да буду чињене “како би помогли да сви грађани, нарочито сиромашни, остваре бољи живот.”


“Реформе су, по мени, само контролна станица на дугом путу до одредишта које је – преображај Индије,” закључио је премијер Моди.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 15 фебруар 2016 19:12
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија