Пословни форум ће окупити привреднике и стручњаке из ове области у Србији и региону. Кроз панел дискусије и студије случаја присутни ће имати прилику да чују на какве све изазове наилазе породичне фирме у Србији, како се сналази друга генерација породичних фирми, говориће се и о односу породице и породичне фирме, као и о женама у породичном бизнису.

Презентацију истраживања “Породичне фирме у Србији 2018” одржаће Драган Мочевић, Центар за едукацију “Про Едука”.

Мочевић у изјавио поводом овог догађаја каже да ће и ове године представити истраживање о породичним фирмама у Србији. Шта је оно што се највише мења из године у годину у његовим истраживањима?

“Резултати истраживања су прилично постојани, и указују на сазријевање разумијевања да је неопходно активно радити на промјенама које су у породичним фирмама другачије, и теже. Тај процес сазријевања тече споро, али је видљив.

Много је упитника над изазовима породичних фирми у највећим свјетским економијама, а камоли код нас у региону. Кад видите једну производну халу у коју је уложено 10 милиона еура у Њемачкој или Аустрији, гледате посао који је жив, и који у сваком моменту стоји на стабилном економском систему, може бити продат или реанимиран на више начина. Код нас, предузетници су и даље робови својих послова, инвестиција, кредита и обавеза. Врло је неизвјесно да ли би домаћи бизниси могли бити продати, а о условима пословања или кредитним условима не можемо ни говорити. Памтимо још свјежу причу о различитим каматним стопама за фирме из исте бранше у региону, али свако од нас има у глави по један примјер великог бизниса који је нестао “преко ноћи”.

Велики бизнис, велика фирма у Србији није фирма од више од 250 упослених. За ове услове, велики бизнис је производна фирма са више од 120 или 130 упослених или фирма која се бави услугама и ради на обиму од 50 и више упосленика.

Предузетништво се свуда дефинише и као ризик, али на нашим просторима, предузетништво је континуирани ризик. Не ризикујете само онда када стварате фирму или градите основне ресурсе, него сваки пута када купујете било какву нову машину. Окружење немилосрдно, а у породичним фирмама, унутрашњи изазови такође жестоки. У свему томе, препорука је: размјењивати искуства и вјештине, разговарати са људима који имају сличне проблеме и проактивно чувати то што смо изградили. А када су у питању конкретни резултати истраживања, бит ће представљени 14. марта у Београду.

Шта је генерално потребно променити у управљању породичним фирмама?

“Свака фирма има своје специфичности, али низ је проблема и изазова који су заједнички и о којима је врло вриједно разговарати на мјестима попут пословних форума. Све породичне фирме се суочавају са трансфером генерација и ангажовањем спољних менаџера, али ово је у суштини изазов самог функционисања бизниса. Прије 10 година сте започели сарадњу са неким ко је тад имао 28, и тај човјек са 38 више није ни иста особа ни исти професионалац. Шта радити?. Потребно је радити на перцепцији власника о будућности , али и екстерним менаџерима. Не говоримо о ад-хоц рјешењима и „готовим“ менаџерима који ће чудом ријешити све наше проблеме. Говорим о оријентацији у том правцу и свијести да фирма не може заувијек бити предузетнички подухват из гараже или из дневне собе, у којем ми као власници све одлуке доносимо независно од цијелог свијета. Одговор на питање квалитета и лојалности упосленика је и у самом односу према људским ресурсима, и спремношћу да се још озбиљније ради на том плану. Пословни однос није: поклон и захвалност, пословни однос је способност стварања и чувања узајамног интереса и задовољства”.

„Подаци из нашег истраживања показују да сваки пети власник породичне фирме у наредне 3 године планира ићи у пензију, те да је чак три четвртине њих потпуно сигурно да ће се следећа генерација у породици укључити у бизнис, и ту долазимо до кључног проблема – колико је ситуација заиста таква, односно колико су они ово питање ријешили правно, било кроз тестамент, што је јако ријетко, било кроз друге облике писаних аката. Ово је згодна прилика и да споменем податак да написан тестамент има све 3,1% власника породичних фирми, док 44,3% њих планира то да учини, односно нема тестамент. И да има тестамент, да ли је неко ко тренутно ради у фирми заиста спреман преузети и наставити посао? Половина њих тврди да и неће написати тестамент”.

„Нико не воли приче о одласцима и тестаментима, али ми говоримо о здрављу организација, и о будућности организација, у којима тренутни власници свакако могу и морају имати своје мјесто. Развој, то је најчешћи правац дјеловања за који се власници опредјељују након изласка из оперативног посла. Нико фирму не познаје боље од њих, 20-ак година искуства на тржишту на којем послују нема нико други. То је једна опција. Избор власника може бити и предсједавање Управом или вањска продајна или менаџерска позиција. Али потпуна оператива, до пензије или смрти, то дефинитивно није пут који води према дугорочном просперитету фирме”.

Утисак је да се последњих година много пажње посвећује породичним бизнисима кроз различите фестивале, базаре, окупљања. Како видите ту делатност и да ли та размена искустава може да помогне и самим менаџерима да боље управљају својим фирмама?

“Размјена искустава свакако може и јесте веома важна, но ипак пуко окупљање и размјена информација без да се ради на идентификацији проблема и кључним рјешењима за препреке на које се наилази у пословању, тешко да може покренути позитивне промјене. Управо то је разлог зашто Про Едуца инсистира на концепту Форума, односно истраживањима, предавањима и панел дискусијама. Најбољи начин да се одређени проблем ријеши јесте да се он најприје идентификује, те да се потраже рјешења која су патентирана и провјерена у одређеном бизнису. Заиста вјерујем да су позитивна искуства и праксе, али и теоријска знања које доносимо са сваким новим Форумом драгоцјена и примјењива, наравно, уколико су власници и менаџери породичних фирми спремни да раде на побољшању резулата пословања и отворени за промјене, које су неминовне на сваком пољу рада и развоја”.

Програм конференције и начин пријаве потражите на ОВОМ линку.

Извор: Кућа добрих вести/Communications.rs