Овогодишња изложба Каравана за климу, која се отвара у уторак, 29. септембра, у Нишу, посвећена је очувању биодиверзитета у Србији и клматским променама, најавио је Центар за промоцију науке.
Пројекат „Караван за климу 3.0 – Мали корак за човека, велики за природу – биодиверзитет и климатске промене у Србији″ је треће издање изложбе чије је званично отварање заказано за уторак, 29. септембар, у 11.30 часова, у Официрском дому у Нишу. Изложба се организује у сарадњи са удружењем Зелени кључ, које ће бити задужено за приближавање пројекта најмлађој публици.
Караван за климу је пројекат који је 2018. године осмислио Француски институт у Србији, а који се ове године реализује у партнерству са Центром за промоцију науке и уз подршку Делегације Европске уније у Србији и Канцеларије Програма Уједињених Нација за развој у Србији.
Повезујући борбу против климатских промена и заштиту биодиверзитета, Караван за климу 3.0 има за циљ подизање свести грађана о значају упознавања и идентификовања заштиц́ених врста на територији Србије.
Овогодишње издање пројекта обухвата педагошку изложбу која представља јавности различите глобалне последице климатских промена (топљење поларних ледених капа, пораст температуре и ацидификацију мора, климатске екстреме попут пожара) са директним утицајем на биолошку разноврсност, али и инвазивне врсте, високопланинска станишта, влажна станишта и биодиверзитет градова, нудећи одговоре на питање како допринети очувању биодиверзитета.
Изложба је употпуњена интерактивним експонатима које је осмислио Центар за промоцију науке, али и Кутком за друштвене мреже који је припремила Канцеларија Програма Уједињених Нација за развој у Србији. Публици ће такође бити доступна и селекција француских краткометражних филмова са истом тематиком и преводом на српски.
Фокусиран на младе, пројекат је окренут њиховом активном укључивању у борбу за очување биодиверзитета, па је реализован и видео изазов на друштвеним мрежама. Марија Страјнић, дизајнерка бренда LOVERS, придружила се бројним партнерима пројекта и за волонтере креирала лимитирану серију мајица Караван за климу од органског памука. Како би се испуниле све потребне заштитне мере у складу са тренутном здравственом ситуацијом, волонтерима ће на располагању бити и вишекратне заштитне маске од памука.
Званичном отварању присуствоваће представници Центра за промоцију науке, представници Делегације Европске Уније у Србији, Канцеларије Програма Уједињених Нација за развој у Србији, Министарства заштите животне средине Републике Србије, као и Амбасаде Француске.
Извор: Кућа добрих вести
Криза проузрокована вирусом КОВИД-19 додатно је истакла значај који би прихватање вредности Европског зеленог договора имало за ЕУ, Србију и Западни Балкан.
Сајт MIT Technology Review је објавио своју годишњу листу технолошких достигнућа за које верују да могу да помогну у решавању битних проблема. Уз листу су дали и објашњење да су технологије одабране по свом потенцијалу да промене начин на који живимо и радимо, а не по тренутној популарности.
У Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.
Центар за промоцију науке организоваће разговоре о климатским променама "Шта можемо заједно да учинимо?" у понедељак, 2. марта, у 12.00, у Научном клубу Београд (Краља Петра 46).
Делегација Европске уније позива средњошколце да учестује на конкурсу “Европа и ја”. 15 најбољих радова биће награђено путовањем у једну или више земаља ЕУ, где ће моћи да се упознају са занимљивостима свакодневног живота Европљана. Теме радова могу бити следеће:
У Југословенском драмском позоришту биће одржан једнодневни отворени догађај “Грађани покрећу град будућности“ у организацији Министарства за заштиту животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП) а у партнерству са Адриа Медиа Групом.
Трећи Women’s Leadership Summit 2019. биће одржан 24. и 25. октобра у Београду.
Грета Тунберг је рођена 3. јануара 2003. године у Шведској. Како сама каже, први пут чула је за климатске промене када је имала осам година и није могла да разуме зашто се свет недовољно бори против њих.
Најновији извештај УН установио је да међусобни утицај климатских промена и земљиног копна ствара зачарани круг. Промена климе коју је изазвао човек води деградацији тла, а начин како човек користи земљиште убрзава климатске промене. Последица је да храна постаје скупља, има је све мање и опада њена хранљива вредност.