Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавноздравствени проблем. Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF), које су промовисале овај дан, процениле су да ће се број оболелих људи од дијабетеса у свету до 2045. године повећати на 629 милиона.

Иако се највише стопе инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст броја оболелих очекује се у земљама у развоју, међу којима је и наша земља.

У Србији, као и у развијеним земљама у свету, дијабетес је пети водећи узрок смртности и пети узрок оптерећења болешћу. У нашој земљи годишње умре око 3500 особа од ове болести. Процењује се да је готово половина оболелих у нашој земљи старија од 65 година, али и да око 38 % особа са типом дијабетес 2 нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.

Дијабетес је један од највећих проблема данашњице, свака 11. особа има дијабетес, док према подацима светске здравствене организације, у свету има 425 милиона оболелих, од чега је чак милион деце и адолесцената са типом И. У нашој земљи оболелих има око 860 000, док је проценат недијагностикованих 35%, због чега је шећерна болест пети водећи узрок смрти у Србији. Рана дијагноза и редовне контроле могу да држе ову болест под контролом. Ипак, услед пандемије вируса Kовид-19, тек 20% оболелих долази на редовне заказане прегледе и стога се телемедицина намеће као једно од решења у даљој нези пацијента, а може укључивати дијагнозу, праћење стања или чак лечење пацијента.

Дијабетес као хронична, доживотна и прогресивна болест по току има дефицит имуноглобулина и већи ризик за развој и лечење инфекција било којим агенсом, па тако и вирусом Kовид-19. Свака инфекција редукује већ смањени имунитет пацијента дијабетичара, а Kовид пандемија због страха од глобалне пандемије, за сопствени живот, ослабљеног кретања и учествовања у социјалној култури, повећаног уноса хране, као и ређа контрола параметара болести и немогућности доласка код надлежног лекара по савет за корекцију терапије и савет. Стога је примена телемедицине у ендокринологији и дијабетологији у напредовању, посебно у развоју свести лекара и пацијената за потребом ове напредне технологије комуникације за добробит пацијента, како у заштити и лекара и пацијента од инфекције, тако и за добијање адекватних информација, односно препорука превенције и лечења дијабетичара.

Др Љиљана Миловановић, специјалиста ендокринолог, која је и активни корисник овог типа медицине, сматра да су могућности велике: почев од момента дијагностиковања болести преко доступних тестова за дијагностику болести, па до потврде дијагнозе на основу виђених налаза, контроле болести пружањем терапије, превенције компликација и препоруке за даље лечење. “Стање оболелог преко тражених познатих параметра добре контроле болести се прати, коригује се или мења терапија, едукује се пацијент о самоконтроли и подешавању дозе лекова или инсулинске терапије према мереним вредностима тражених анализа, посебно и најчешће гликемијама”, рекла је др Миловановић.

Комуникација је једноставна, захвална и тражи се само од пацијента да има неки валидан налаз код себе, већ припремљен, а ако нема, добија упутство шта треба да припреми за следећи сусрет. “То је одличан модел лечења дисциплинованих пацијената, провера њихове самоконтроле и упућивање новооболелих о статусу болести, контролама и превенцији акутних погоршања. Зато је моја порука пацијентима свих старосних група овим путем: јавите се и олакшајте себи живот са дијабетесом”, додаје др Миловановић, са којом се можете консултовати на платформи за бесплатне здравствене консултације ДокТок.

Извор: Кућа добрих вести