A+ A A-

ИЗВЕШТАЈ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА: Препоруке о заштити од азбеста

Оцените овај чланак
(3 гласова)

evropskiparlmaentttttАко неко до сада није знао шта је азбест и које су његове штетне последице, знаће после извештаја који је Европској комисији припремио Одбор за запошљавање и социјална питања Европског парламента и његов известилац.

 

Са овим сазнањима који се износе у извештају многе земље ће се запитати шта да раде са том материјом са којом је грађен велики број зграда у претходним деценијама и како да заштите раднике, пре свега у грађевинском сектору али и грађане од излагања овом штетном минералу.

 

Азбест је природни силикатни минерал, сачињен од меканих свиленкастих влакана. Слабо проводи топлоту, не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватрe.

 

Азбест је био широко коришћен током 20. века до 1970-их, када је јавно препознавање опасности по здравље од азбестне прашине довело до његове забране у редовној градњи и ватроотпорним инсталацијама у већини земаља. Упркос томе, а делом и зато што последице изложености могу потрајати деценијама, сматра се да најмање 100.000 људи сваке године умре од болести повезаних са изложеношћу азбесту.

 

Упркос озбиљности болести повезаних са азбестом, материјал је широко коришћен у целом свету, а сматра се да већина зграда изграђених пре 1980-их садржи азбест.Многе земље у развоју и даље подржавају употребу азбеста као грађевинског материјала, и експлоатација азбеста је и даље у току, а највећи произвођач Русија је имала процењену производњу од 790.000 тона у 2020. години. одине 1989, америчка агенција ЕПА је забранила даљу употребу азбеста, чиме се спречава улазак нових азбестних производа на тржиште у САД.

 

Шта пише у Извештају

 

У образложењу се наводи да најновији расположиви знанствени подаци (The Lancet, листопад 2020.) показују да је годишњи број смртних случајева повезаних с азбестом у 28 држава чланица ЕУ-а у 2019. години досегнуо 90 730.

 

Азбест је био и остао једна од главних карциногених ствари на радном месту. Очекује се да ће у ЕУ-у до 2030. године више од 300 000 грађана умрети од мезотелиома, а велика већина тих случајева повезана је са изложеношћу азбесту на радном мјесту. Азбест је и даље у великој мјери присутан у грађевинама и инфраструктури изграђенима прије 2005., када га је ЕУ коначно забранио. Радна снага у ЕУ-у и даље му је изложена, посебно у грађевинском сектору, иако то није једини сектор у којем су радници изложени азбесту.

 

Зелени план и нови вал обнове подстаћи ће енергетску обнову милиона зграда у ЕУ-у. Бетонски зидови, подови, стропови, кровови, цијеви, изолација и многи други материјали који су произведени прије забране азбеста могу садржавати врло опасна влакна азбеста. Европским планом за борбу против рака ЕУ-у и његовим државама чланицама пружа се прилика да узму у обзир хоризонталну нарав здравствене претње коју представља азбест те да осигурају да се одстрањивање азбеста проводи на најучинковитији начин у погледу људског здравља и сигурности, али и у организацијском и финансијском погледу.

 

Предлаже се израда Европске стратегије за одстрањивање азбеста у ЕУ

 

У извештају се предлаже израда свеобухватне Европске стратегије за одстрањивање свог азбеста у ЕУ-у искориштавањем синергија између неколико подручја политике како би се азбест једном заувек на сигуран начин одстранио из изграђеног окружења, како би се на тај начин заштитили грађани и радници, сада и убудуће. Та подручја политике обухватају зелени план и вал обнове зграда, проведбу еуропског ступа социјалних права, Европски план за борбу против рака, вишегодишњи финансијски оквир ЕУ-а (VFF) и план опоравка, нови стратешки оквир ЕУ-а о здрављу и сигурности на раду и ревизију Директиве 2009/148/ЕЗ о азбесту на радном мету, као и акцијски план за кружну привреду у делу који се односи на грађевински сектор и зграде.

 

Циљ је овог извештаја дати препоруке у вези с неколико кључних елемената које би требало укључити у Европску стратегију за одстрањивање свог азбеста.

 

Оквир за ту стратегију требао би се поставити европском оквирном директивом за националне стратегије одстрањивања азбеста, укључујући процену постојећег азбеста у изграђеном окружењу, јасне рокове и кључне етапе за његово сигурно одстрањивање, минималне стандарде за јавне дигиталне регистре азбеста у којима ће се мапирати сав постојећи азбест у некој држави или регији, кампање информисања јавности и финансијски оквир за потпору власницима зграда, сигурно и документирано одлагање азбестног отпада и одговарајуће мере за контролу и извршење као што су појачане инспекције рада. Радници и предузећа, власници, станари и корисници зграда требали би имати приступ регистрима азбеста и ти би се регистри требали редовно ажурирати. Регистрација азбеста у изграђеном окружењу такође је важан елемент стратегије за кружну привреду и стратегије за отпад, за које су идентификација, регистрација и документирано одлагање опасних материјала од средишње важности.

 

Здравствени ризици који произлазе из азбеста погађају раднике, али и станаре, кориснике и особе које живе у близини контаминираних зграда или инфраструктуре. Директивом 2009/148/ЕЗ („Директива о азбесту на радном месту”) утврђени су минимални европски стандарди за подузимање мјера којима се осигурава заштита радника док се баве одређеним делатностима попут рушења, одстрањивања азбеста, поправака и одржавања. Од њене последње ревизије прошло 12 година и неки су аспекти те директиве застарели те више нису усклађени с најновијим научним спознајама и најсавременијим технологијама. Директиву би требало ажурирати у погледу неких поступовних и техничких захтева, требало би успоставити равноправније услове у Еуропи за оспособљавање радника и компетенције подузећа те би требало снизити граничну вредности за изложеност на радном месту у складу с најновијим доступним спознајама из знанствених медицинских истраживања.

                                                                  azbestdfdfddfdfdfd

Жртве професионалних болести повезаних с азбестом морају се признати брзо и без бирократизирања те добити одговарајућу накнаду. Професионалне болести увијек су изравно повезане с одређеним радним мјестом и одређеном ђелатношћу те би право на њихово признање и накнаду за њих стога требало бити саставни елемент заштите здравља и сигурности радника на радном месту и радних услова. Надаље, висока разина мобилности радника, која и даље расте, у комбинацији с дугим раздобљем латенције болести повезаних с азбестом, значи да се ради о питању од важности за целу Европу. Новим законодавством с минималним европским стандардима за признавање професионалних болести и одговарајућу накнаду за њих, укључујући све познате болести повезане с азбестом, требало би се помоћи радницима који болују од неке болести. У извештају се предлаже да се препорука од 19. септембра 2003. о европској листи професионалних болести ажурира и искористи као материјална основа за нову директиву која би, међу осталим, требала садржавати елементе као што су ревизија терета доказивања у поступцима признавања, успостава националних јединствених контактних точака за сва питања повезана с професионалним болестима и правобранитељи који ће погођеним радницима помоћи у поступцима признавања.

 

Директивом 2010/31/ЕУ о енергетским својствима зграда поставља се оквир за енергетску обнову и том би директивом такође требало провести захтјев за обвезну провјеру азбеста и других опасних материја и након тога за њихово одстрањивање пре почетка радова на обнови. У извештају се предлажу циљане измене у том погледу.

 

Обвеза власника зграда да наруче проверу зграде с циљем лоцирања и идентификовања материјала који садрже азбест прије продаје или изнајмљивања зграде важан је аспект успоставе сертификата о азбесту који би се требали уносити у јавне регистре азбеста и ставити на располагање радницима који обављају радове на обнови или одржавању, а исто је тако важан аспект заштите купаца и најмопримаца од здравствених и сигурносних опасности и од финансијских проблема. У извештају се позива на законодавни предлог за обавезну проверу прије продаје или изнајмљивања зграда те за увођење сертификата о азбесту за зграде изграђене прије 2005. Будући да је азбест наслеђени проблем који утјече на европско друштво у целини, власници зграда који проводе одстрањивање азбеста требали би добити одговарајућу потпору и требала би им се ставити на располагању финансијска средства како из европских тако и из националних фондова.

 

Европски парламент тражи од Комисије да након саветовања са социјалним партнерима у складу с чланком 154. поднесе на темељу чланка 152. ставка 2. и чланка 192. ставака 1. до 5. УФЕУ-а оквирну директиву којом се утврђују минимални захтеви за националне стратегије одстрањивања азбеста, узимајући у обзир барем следеће елементе:

 

-              процену количина и најчешћих врста материјала који садрже азбест, а које је потребно одстранити из зграда и инфраструктуре у некој држави чланици или регији;

-              рокове за одстрањивање азбеста, укључујући приоритизирање одређених грађевина попут школа, здравствених установа, спортских центара или објеката за социјално становање, кључне етапе и редовите оцене постигнутог напретка које ће се проводити барем сваких пет година;

-              финанцијски оквир, темељен на употреби финанцијских средстава еуропских структурних и инвестицијских фондова, за потпору власницима зграда те повезивање одстрањивања азбеста с другим јавним политикама и програмима (попут енергетске ефикасности, побољшања увјета живота и социјалног становања, спречавања болести) ради учинковитости и искориштавања синергија;

-              минималне критеријуме за националне дигиталне регистре азбеста којима би требало мапирати сав постојећи азбест у некој држави чланици или регији, укључујући барем слдеће захтјеве:

-              бесплатну јавну доступност, укључујући за раднике и предузећа који раде у згради или инфраструктури, власнике, становнике, ватрогасце те друге хитне службе и кориснике, у складу с Уредбом (ЕУ) 2016/679;

-              годину изградње предметне зграде или инфраструктуре (прије или послије националне забране азбеста);

-              информације о врсти зграде или инфраструктуре у којој се азбест налази (приватна, јавна или пословни простор);

-              точну локацију штетних твари и дијелова уграде који су прегледани на азбест;

-              назнаку места где  ће се радови изводити или гђе су изведени (унутра/споља), као и дијела зграде (подови, зидови, стропови, кровови) или инфраструктуре;

-              врсту материјала (азбестни цемент, изолација, кит итд.) те процјену удела тих врста материјала;

-              врсту радова које је потребно обавити те назнаку метода рада којима би се могли пореметити материјали који садрже азбест (бушење, резање итд.), заједно с њиховим очекиваним трајањем;

-              рокове за одстрањивање и план управљања;

-              везу са свим примењивим националним прописима о заштити здравља и сигурности на радном мјесту у складу с Директивом 2009/148/ЕЗ;

-              план за сигурно, наџирано и документирано одлагање отпада који садржава азбест којим се осигурава доступност одговарајућих постројења за господарење отпадом у складу с националном праксом; план би требао укључивати решење за целокупно одвајање циклуса отпада у складу с начелом нулте стопе онечишћења азбестом у отпадне циклусе, чиме би се спречила поновна употреба грађевинских материјала и осигурала максимална заштита радника у подручју кружне привреде и еколошки сигурно складиштење азбестног отпада у складу с најбољим расположивим технологијама;

-              стратегију за контролу и извршење предвиђених мера, укључујући инспекције и учинковите, пропорционалне и одвраћајуће казне за случај непоштивања;

-              активно суђеловање социјалних партнера и осталих одговарајућих

                                                  eda

Азбест је и даље један од најважнијих изазова у подручју здравља на раду и да је широм света азбесту на радном месту изложено 125 милиона људи, упркос чињеници а да су ризици које представља за здравље познати већ више деценија;

 

Истиче се да сваке године око 250 000 људи умре због излагања азбесту. Истиче да се стопа смртности од азбестних влакана посљедњих година чак убрзала; наглашава да би рањиве скупине становништва које највише пате од тих здравствених последица и често имају ограничен приступ здравственој скрби требало подупрети наменским финансирањем;

 

Наглашава се да, са обзиром на то да ће потражња за радом повезаним с азбестом вероватно знатно порасти с валом обнове, постоји кључна потреба за подупирањем истраживања и развоја како би се осигурао највећи могући ниво заштите радника и локалног становништва изложених азбесту тијеком операција санације и рушења те побољшала поузданост и брзина прегледа, мерења, уклањања и сигурног господарења азбестом;

 

Детаљније, извештај можете прочитати ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести/СДА

 


Последњи пут измењено субота, 30 октобар 2021 21:43

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани