Ево како то најчешће изгледа у пракси:
Тескоба и страх
Храна: тестенине, пециво, сладолед, чоколада
Зашто: рафинисани угљени хидрати брзо подижу серотонин и пружају лажни осећај сигурности
Скривена потреба: регулација нервног система, осећај контроле и стабилности
Туга и усамљеност
Храна: млечне посластице, колачи, слаткиши
Зашто: масно + слатко имитира емотивну топлину и бригу
Скривена потреба: нежност, припадност, емотивна блискост
Љутња и фрустрација
Храна: слана, крцкава, зачињена храна (чипс, пица, месо)
Зашто: интензитет укуса постаје излаз за потиснута осећања, често и несвесна самоказна
Скривена потреба: да будемо виђени, да поставимо границу, да изразимо снагу
Досада и исцрпљеност
Храна: кафа, чоколадице, газирани напици
Зашто: тражимо допамински стимуланс када енергија опадне, а одмор није опција
Скривена потреба: пауза, одмор, ресет
Радост и еуфорија
Храна: вино, десерти, грицкалице које се деле
Зашто: желимо да продужимо ужитак и поделимо га с другима, па храна постаје део ритуала
Скривена потреба: потврда да је дозвољено уживати, да радост сме да се задржи
Дакле, иза сваке несвесне одлуке о храни често стоји емоција која није примећена. Када препознамо зашто једемо, тек тада постајемо слободни да изаберемо како ћемо јести.
Извор: Totallywellness.rs
