Циљ догађаја јесте да се из стручне, институционалне, биоетичке и пацијентске перспективе отвори дијалог о значају здравствене писмености као једног од кључних фактора који утичу на превенцију, правовремено откривање болести, разумевање дијагнозе, доношење одлука о лечењу и укупне исходе лечења рака дојке.

На догађају су говорили представници здравствених институција, стручњаци из области јавног здравља и биоетике, као и представници удружења пацијената и саме пацијенткиње: проф. др Александра Јовић Вранеш, Медицински факултет Универзитета у Београду - Институт за социјалну медицину; проф. др Звонко Магић, председник Националног комитета за биоетику УНЕСКО комисије Србије; Дејана Балтес, психотерапеут, чланица удружења „Једна уз другу“ и Европа Дона Србија; Сара Бојанић, комуниколог, коауторка и главна координаторка развоја платформе „ОнкоВодич: Рак дојке Србија“.

Проф. др Александра Јовић Вранеш, са Медицинског факултета Универзитета у Београду, Института за социјалну медицину, истакла је: „Све димензије здравствене писмености су подједнако важне. Важно је добити тачну информацију, затим је важно да се та информација разуме, да се та информација процени и да се на крају примени. Бројни су изазови када говоримо о свим овим димензијама, од тога како доћи до информација, како препознати те тачне, праве, истините информације, затим разумевање информација, које често зависи од тога како су нам информације представљене, затим имамо процену и на крају, један исто важан корак, а то је примена тих свих информација. Здравствена писменост није само индивидуална одговорност. То јесте са једне стране одговорност самог појединца, али исто тако је и одговорност целог друштва и система. И то указује на чињеницу да сви заједно треба да радимо на очувању и унапређењу и здравља и здравствене писмености нашег становништва, јер ако имамо здравствено писмено становништво, то значи здраво становништво, а то је један неисцрпан ресурс за све друге активности.“

Проф. др Звонко Магић, председник Националног комитета за биоетику УНЕСКО комисије Србије, изјавио је: „У свету се много више ради о овом проблему здравствене писмености него код нас. То је због тога што је уочено, сасвим јасно, да су трошкови здравствене заштите знатно већи уколико популација која се обраћа лекарима није довољно здравствено писмена, комуникација је знатно лошија, и оно што је најважније јесте да су исходи лечења знатно лошији код оних који немају довољну здравствену писменост. Због тога се пуно ради на томе да се здравствена писменост као таква уведе и у основне и у средње школе, да буде континуирана, да се повеже са дигиталном писменошћу која је данас веома заступљена и неопходна да би се разумела у пуној мери здравствена писменост.“

Рак дојке представља најчешћи малигнитет код жена, а упркос напретку савремене медицине, искуства пацијенткиња показују да су разумевање медицинских информација, комуникација са здравственим системом и доступност поузданих информација и даље велики изазови.

Дејана Балтес, психотерапеут, чланица удружења „Једна уз другу“ и Европа Дона Србија изјавила је: „Важно је да пацијенткиња која се нађе у ситуацији да се суочава са дијагнозом канцера дојке, има тај простор где се информише о томе који је начин на који може даље да уђе у систем подршке и лечења. Тај моменат преузимања одговорности и тражења подршке је веома важан, зато што ми знамо из искуства да је јако тешко када добијемо дијагнозу и да се природно повучемо у себе, а у ствари постоји добар систем и у удружењу Европа Дона које се бави овом темом и чије чланице раде на подизању свести и превенцији и на томе да се системска подршка ојача.“

Сара Бојанић, коауторка и главна координаторка развоја платформе „ОнкоВодич: Рак дојке Србија“ истакла је: „Кроз Онко-Водич усмеравамо пацијенте у правцу здравствене писмености, ово није краткорочан пројекат, ово је нешто што желимо да развијамо на дуже стазе, да се пацијенткиње информишу зарад бољег квалитета живота. Надамо се да ћемо бити препознати од стране институција и Министарства здравља, и да ћемо бити имплементирани у примарној здравственој заштити јер овакви алати могу помоћи лекарима који тамо раде а који имају пуно посла, немају много времена да пренесу све информације које су потребне пацијенткињама, и добро је имати овакав стручно верификован поуздан ресурс информација а прилагођен разумевању свих особа, и да жене када се опораве од тог примарног шока могу негде да се информишу, као и чланови њихових породица и неговатељи. Постоји заиста широка примена овог водича.“

Посебан део догађаја посвећен је платформи „Онко Водич - Рак дојке Србија“ на сајту rak-dojke.com, дигиталном алату развијеном са циљем да пацијенткињама са раком дојке приближи информације о дијагностици, лечењу, правима и сналажењу кроз здравствени систем Србије.

Извор: Кућа добрих вести