Кућа Добрих Вести

Login

Летња школа програмирања – прилика за додатно усваршавање

Оцените овај чланак
(4 гласова)

petljainformatikaРади веће популаризације математике и информатике, Друштво математичара Србије у сарадњи са Фондацијом „Петља“ у току лета 2019. организује низ летњих школа.

 

Једна од њих је и Летња школа програмирања која представља едукативни камп намењен ученицима основних школа.

 

Летња школа се већ трећи пут реализује на Дивчибарима: у периоду од 10. до 18 августа (прва смена) и од 18. до 26. августа (друга смeна). Број учесника школе је ограничен на 60 ученика (30 ученика у првој и 30 ученика у другој смени).

 

Организатор Летње школе програмирања је Друштво математичара Србије, а покровитељи Мајкрософт Развојни центар – Београд, FIS Global – Београд и Фондација „Петља“ – Београд.

 

Са ученицима ће радити најистакнутији стручњаци за рад са обдареним у области рачунарства (чланови државне комисије, некадашњи и актуелни олимпијци и истакнути професори практичари).

 

Милан Вукделија, дугогодишњи професор и програмер део је ове приче. У разговору за ,,Кућу добрих вести" открива нам одакле црпи свој ентузијазам и зашто верује да су баш ови клинци нешто изузетно што би требало да подрже донатори, друштвене организације и држава Србија. 

 

„Радио сам седам година на факултету, затим 12 година као наставник програмирања у Математичкој гимназији, као програмер, око 14 година, од којих сам 11 година радио у Мајкрософту. Сада сам запослен у Петљи и уједно сам њен оснивач“, рекао нам је укратко своју биографију и одмах прешао на Школу летњег програмирања, због чега се и обрео на Дивчибарама.

 

„Летња школа програмирања је организована у сарадњи Друштва математичара Србије, Мајкрософт Развојног Центра и Петље. Друштво математичара има велико искуство у оргнизацији, а Петља се потрудила да обезбеди стручну подршку. Спонзори летње школе су Мајкфософт Развојни центар и ФИС Глобал. Имамо неколико смена ученика. Ових дана почиње прва смена ђака која је највећим делом спонзорисана, а делом су учесници платили учешће“, објашњава Вукделија.

milanvuikdelija 

 

Он додаје да првих десет ученика, који су и најбољи полазници су бесплатно у Летњој школи, следећих десет плаћа 20 одсто, а наредних десет 40 одсто учешћа. Друга смена ђака је потпуно комерцијална и ученици сами плаћају боравак и стручно усавршавање.

 

Према његовим речима, ово јеј већ трећа година да Друштво математичара Србије и Петља организују ову школу и веома су задовољни досадашњим резултатима.

 

„Требало је времена да уходамао да видимо шта нам све треба. Уклапамо да математичари одрже неко предавање математике програмерима и обрнуто, да направимо неку врсту те размене. Ово су деца која су награђена или понуђена да учествују у летњим школама захваљјући својим високим резултатима на такмичењима.

 

Они већ одскачу од опште популуације, а ово је њихово даље усавршавање. Покривају се напредне теме, од којих се неке на редовном школовању појављују тек на факултету. Ко се у средњој школи определи за рачунарски смер може нешто о томе да чује у средњој школи. Наравно, прилагођени су нивои тако да ђаци то могу лепо да испрате и успевају да решавају задатке и проблем у тој области. Овде су тренутно ученици шестог, седмог и осмог разреда. Поделићемо их у две групе, биће једна група слабија, а  једна јача и притом се не деле по узрасту него по предзнању и имамо програм за обе групе“, објашњава Вукделија принцип рада.

 

Упитали смо га и о алатима које ученици користе у овој школи.

 

„Ово су програми за одабране. То су све алгоритамски проблеми и то је област која је мало позната у широј популацији. Када се говори о програмирању, људи слабо говоре о овоме, обично се мисли на прављење сајтова или базе података за предузећа, евиденције пословања и слично. Ово су проблемски задаци какви се срећу само у ретким компанијама.

 

Деца која прођу кроз овакве ствари кандидати су да раде у највећим софтверским фирмама широм света. Ту има проблема од једноставнијих, као што је динамичко програмирање, претраживања драфова, разни напредни алгоритми са геометријским проблемима, однос тела у простору... Задаци са много теорије и много размишљања, профилисани су, има пуно логике. Није, дакле реч о програмирању које је видљиво и познато широј јавности“, каже Вукделија.

 

Њему није познато да оваквих сличних школа има, рецимо, у Америци. Има других школа, где се уче ствари које су потребније тржишту, као што је, на пример, од чега се састоји веб, како се прави интернет сајт, али је ово доста другачије и пре свега је за одабрану и надарену децу.

 

Интересантно је и то да по први пут Вукделија неће бити у овој школи у улози професора, већ ментора. Ђацима ће предавања држати њихови четири године старији другари.

„Ови клинци програмијрау у C ++. Предавачи су гиманизајалци из Математичке гимназије који следеће године треба да крену у четврти разред. Они су много научили у редовној настави и имају жељу да врате то знање млађим ђацима.

 

Професор Филип Марић и ја ћемо помоћи тој деци, као консултатни и ментори. Та деца имају 17 или 18 година, али су врло способни, одговорни, вредни и искуство тек треба да стичу. Та пракса да ученици држе предавање ученицима се у последње време много шири. У школама се слично ради и то постаје један од начина за преношење знања. Људи који то знају, не раде у школама, они раде неке друге послове који су плаћенији. Тако, да, кад погледамо, ови момци су четири године старији од својих слушалаца“, истиче Вукделија.

 

Нашег угледног професора смо упитали и за утисак о увођењу програмског језика Пајтон у школе.

 

„Ја нисам упућен како је то у школама примљено. Учествовао сам у прављењу материјала који је окачен на порталу Петље као подршка настави,али не могу да вам кажем какве су реакције. Знам да је велики број наставника прошао обуку и да користе више од 90 одсто наставника користи њихове материјале.

 

Ми смо пратили активност на нашем сајту и приметили смо да две трећине генерације користи наше материјале, али како је савладано, немамо поврате информације. Надамо се да су задовољни нашом подршком. Имали смо анкету кроз коју смо чули шта наставницима недостаје, чиме су незадовољни, како би знали да планирамо још бољи наставни материјал у будућности“, закључује Вукделија.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 19 август 2019 13:49

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија