Кућа Добрих Вести

Login

Радио "Утицај“ нови гласник интернет заједнице

Оцените овај чланак
(3 гласова)

uticajБЕОГРАД - Отворена и аргументова дискусија о различитим друштвеним темама  већ дуго се води на друштвеним мрежама и форумима, али без одјека у реалном животу. Та размена идеја и мишљења у толикој мери је квалитетно заступљена на интернет заједници, да се једноставно више не може дозволити да буде у "сенци“  запостављена и доступна  малом броју људи.

 

 

 

Утицај интернета на радио

 

Управо је то као проблем препознао Петар Јелача, идејни творац и коаутор радио-емисије "Утицај“ која ће се ускоро појавити на некој од радио станица у Србији.

„Наша идеја је за почетак да квалитетно приближимо све оно што се дешава у интернет заједници. Желимо да кроз ову емисију подржимо оне ствари које могу у мањој или већој мери донесу бољитак за друштво. Да ли је реч о једноставном добитку, тако што ћемо  људе упознати са најновијим карактеристикама неког мобилног телефона, или ћемо им понудити неке информације о друштвено битним темама и проблемима, хуманитарним акцијама, свеједно. Важно је да о томе што више људи из реалног живота за то чује  и прикључи се тим иницијативама, покренутим на друштвеним мрежама“, каже у разговору за "Кућу добрих вести“ Јелача.

„Идеја је да емисија иде једном недељно, да траје сат времена и да се у тих сат времена бавимо најзначајнијим темама које су се он- лине заједници наметнули у претходној недељи. Емисију ћу заједно радити са Тањом Татомировић. Нас двоје ћемо бити уредници и водитељи емисије. Доводићемо важне госте да говоре на различите теме, омогућићемо да корисници и наши слушаоци, пратиоци у реалном времену, уживо са нама комуницирају преко свих могућих канала комуникације, да дају своје коментаре, постављају питања, деле саветима, критикују, утичу и на садржај и ток емисије. Та животна спонтаност је оно што ми хоћемо и што ће бити главна карактеристика наше радио емисије. Све ће се дешавати у реалном времену, јер је то заправо живот“, објаснио је  Јелача.

Све време испред себе водељи ће имати лаптопове и паралелно са дешавањима у емисији моћи ће да твитују. Поред телефонских укључења, слушаоци ће моћи да учествју путем коментара на Фејсбуку, твитеру, мејлу, скајпу – свим модерним каналима комуникације. Дакле, неће бити класичне, линеарне структуре – да се нешто прича, најави, да уследе телефонска укључења и да ту буде крај.

 

Дубоки јаз

 

Јелача је уочио да постоји велики "јаз“ између онога што се може чути на друштвеним мрежама и информација које преносе класични медији, као што су радио, ТВ и штампа.

„То "преливање“ догађања са друштвених мрежа у реалност које овом емисијом желимо да обезбедимо заправо значи да оно што се покрене или о чему се ради у интернет заједници не остане у виртуелном свету, него да има своје последице у размишљању и делању људи у реалном животу. На пример, када су организација 99 одсто и још један покрет организовали протесте против Бус плуса, или када је на друштвенм мрежама покренута он лине петиција да се спречи затварање клуба "Академија“, то је на интернету подржало на хиљаде људи. Али, када је требало да се те акције спроведу у дело одјек је био мизерно мали. Наша идеја је да се неке акције тог типа, или рецимо, анализе ситуације, информације, "прелију“ у реалан свет, да људи који нису на интернету за те ствари чују, почну да се укључују у он-лине заједницу, пишу блогове и да, у крајњој линији,  тако, граде себе и напредују. Жеља нам је да донесемо неки бољитак  тиме што ћемо путем емисије интегрисати те две стварности“, каже Јелача.

Јелача истиче да је тренутно проблем то што се ТВ и дневне новине као медији који имају највећи утицај,  друштвеним, новим медијима и блоговима баве у највећој мери на естрадно-таблоидном нивоу. Твитер се прати да се види шта је нека певачица провакативно поставила и да ли су се неки политичари између себе препуцавали. А у томе није суштина, већ да неко озбиљно и систематично прати оно што се дешава у он-лине заједници, да испрати и подржи те квалитетне акције, идеје, анализе, предлоге људи из он-лине заједнице и да онда слушаоци, конзументи медија који нису на интернету или нису на прави начин на интернету за то могу да сазнају и да делају. На друштвеним мрежама је доста аналитичних текстова, информација, које класични медији врло често не смеју да објаве, а важне су за функционисање друштва у целини.

 

Никола Тесла

 

Према његовом мишљењу постоји не  "рупа“ већ "кратер“ у обавештености грађанина који само прати класичне медије.

"Рецимо, догађај дана пре неког времена на друштвеним мрежама је био један стрипић који је један амерички твитераш и блогер направио о Николи Тесли. То је на светском нивоу у он лине заједници био догадјај дана и имало је велики ефекат. Наши класични медији, па чак и њихови он-лине портали, су се тиме бавили после пет дана, што је катастрофално кашњење“, објаснио је Јелача.

 

Без отпора

 

Имајући у виду потенцијални утицај емисије на јавно мнење, питали смо Јелачу да ли очекује да наиђе на отпор, можда чак и неку врсту "саботаже“!.

"Када се бавите овим послом то је увек ризик. Не могу да кажем да очекујем или верујем да ће код нас то да произведе револуцију. Али, да мислим да друштво треба да се мења и да је свака добронамерна сугестија добродошла, то да. Да ли ћемо имати проблема?  Мислим да су се и код нас те ствари промениле. Имате већ довољан број политичара, јавних личности и људи из бизниса који су врло активни на твитеру и који свакодневно одговарају  чак и на неке врло вулгарне критике, претње, безобразлуке, културно и цивилизовано, и на тај начин придобијају људе за себе. Тим својим начином комуникације људе, који су их нападали врло жестоко,  претворили су у своје озбиљне критичаре. Врло поштујем ту храброст и тај начин комуникације који су почели да употребљавају, јер су постали свесни да је то за њих корисно.

 

Фоторобот просечног твитераша

 

Фоторобот просечног твитараша немогуће је направити, тврди Јелача и напомиње да је погрешно уверење људи који су ван интернет заједнице да се на тим мрежама појављују "дангубе“ и "лењивци“ који по цео дан шаљу поруке путем интернета.

По оцени Јелаче већ постоје интелектуалци, стручњаци и познаваоци разних области, који су анонимни и нису познати широј јавности, а наметнули су се у твитер заједници

"Најутицајнији твитераши код нас су људи који су широј јавности потпуно непознати. Такви људи имају фантастичне идеје и покренули су фантастичне ствари. Између осталог, оррганизатори овогодишње "Блогоманије“ су широј јавности потпуно непознати“, каже Јелача.

На твитеру је од 70.000 до 80.000 људи, а они који се прате, наметнули су се својим знањем, као стручњаци. Твитер је, тврди Јелача, јако користан и добар због брзина којом се вести шире и могућношћу да се захваљујући тој брзини неке ствари десе. На пример, прво смо на твитеру, а затим на другим медијима сазнали за земљотрес у Краљеву, па су се шириле информације, или Србија је преко твитера сазнала да је добила кандидатуру за ЕУ. Прво је Ван Ромпеј на твитеру објавио ту вест, па је тек сутра она званично потврдјена.

Где су у целој овој причи грађански покрети, невладине организације и грађанске иницијативе? Да ли је ова радио-емисија нека врста замене њихове ангажованости?

"Мислим да би одговор на то питање захтевао једно озбиљно истраживање. Моје мишљење је да и те организације имају своју сврху и мисију, али да се њихово деловање разликује од акција које се ад-хок покрећу на друштвеним мрежама и захтевају брзо  деловање. Питање је колико нека НВО која има одређен буџет, стратегију, план, да дугорочно решава неки проблем, може брзо да делује, рецимо, када падне снег и одсече пола Србије, или када се догоди земљотрес.

Са друге стране, преко друштвених мрежа може да се покрене нека акција која ће у реалном, офф -лине свету довести до удруживања, стварања неке НВО или грађевинске иницијативе са дугорочним планом. Мислим да постоји разлика у деловању и не мислим да ће овакав начин организовања људи уништити грађанске иницијативе. Чак супротно, мислим да друштвене мреже и грађанске иницијативе и НВО могу врло лепо да сарађују. Невладине организације већ у великој мери користе друштвене мреже као канале комуникације за своје акције и за своје стратегије.

 

Када ће стартовати емисија?

 

"Емисија би требала да стартује ускоро. Преговори са радио станицама су још увек току, те је још увек рано рећи на ком радију ће се емисија слушати, али свакако није рано причати о емисији, њеном потпуно новом и специфичном концепту и шта он са собом доноси. Више детаља може се сазнати праћењем налога на твитеру, као и на интернет адреси www.утицај.инфо.  Направљена је и Фејсбук страна. Емисија ће бити едукативног карактера, јер ће представљати интернет обичним слушаоцима. Предвиђена су и гостовања и сучељавања, тако што би један гост био из онлине а други из оф-лине света. Рецимо, не би била лоша идеја сучелити у емисији некога ко се бави марктингом на интернету и некога ко има фирму, а има отпор према томе, не верује у маркетинг преко интернета, верује да је то прескупо, да нема довољно ефекта, сучелити ставове и пружити могућност људима да чују и подрже једну или другу страну. У разговору са блогерима и твитерашима на "Блогоманији“ из земље и региона ова радио-емисија је добила недвосмислену подршку. И они сами виде колико је добрих и квалитетних идеја и акција и анализа стварности потекло из он-лине заједнице, а да у нашим класичним медијима није било никаквог одјека.

                                           Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 децембар 2012 15:36
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија