Због тога је потребно оформити координационо тело које би укључивало МУП, царину, власнике права, РНИДС и продајне платформе где би ове службе и институције заједно радиле на сузбијању ове појаве, речено је на округлом столу о проблемима кривотворене робе путем интернета у Србији одржаном данас у Привредној комори Србије.
Продаја кривотворене робе путем интернета представља велики проблем, али још увек нема адекватних и довољно озбиљних одговора. Светска искуства говоре да се трендови у тровини путем интернета брзо мењају, а законодавство тешко може да прати њихову промену.
Годишња вредност међународне трговине кривотвореном робом износи више стотина милијарди долара, од овог проблема није изузета ни Србија, али проблем је у томе што судови, и поред кривичних пријава не доносе пресуде, истакнуто је овом скупу.

Домаће продајне платформе углавном имају дефинисане услове коришћења

Представник Међународне организације за заштиту жигова (INTA) Милан Милојевић казао је да све може да буде кривотворено - од ципела до електронских уређаја и лекова, а вредност међународне трговине кривотвореном робом у 2011. години достигла је 380 милијарди долара.
Како је навео, Светска здравствена организација процењује да је 10 одсто свих продатих лекова кривотворено, а та цифра у Азији и Африци достиже и 60 одсто.
Милојевић је објаснио да се промет кривотвореном робом одвија преко интернет страна које стварају заблуду да се ради о овлашћеним доменима и он-лајн продавницама, путем посредничких интернет платформи и корисничких налога на друштвеним мрежама.
Говорећи о проблемима који се јављају на посредничким платформама, Милојевић је навео да домаће платформе углавном имају дефинисане услове коришћење којима сарађују са власницима права и МУП-ом, затим практикују скидање огласа који продају кривотворену робу и забрану даљег оглашавања, додао је Милојевић.

Највише кривотворене робе из градова у близини границе

Извршна директорка компаније Лимундо Олга Максимовић казала је да би на посредничкој платформи Купиндо, која послује у оквиру ове компаније, до краја године требао да буде постављен и милионити артикал. Максимовић је навела да је до септембра било 3,3 милиона активних предмета, а продато је више од 1,4 милиона предмета.
Од почетка године пријављено је око 15.000 проблематичних предмета, што је 0,45 одсто свих предмета који постоје на овим платформама. Око 1.330 предмета (девет одсто) су пријавили чланови , 895 заступници робних марки, а остатак је детектовала сама компанија.
Неке статистике указују да у Србији највише кривотворене робе која се породаје преко интернета долази из градова у близини границе, тако на пример, из Зајечара долази највише одеће, из Пирота парфема, из Пријепоља патика са лажним етикетама.
Представница компаније Лимундо рекла је да се број људи који су купили робу преко интернета у Србији ове године повећао за 6,9 одсто у односу на претходну и да сада износи 900 000. Полицијске службе које би се бавиле криминалом у овој области нису се повећале, рекла је Максимовић и подсетила да ни судство не узима овај вид криминала озбиљно, о чему сведочи податак да ни једна пресуда до сада није донета.
Олга Максимовић је истакла да треба ојачати државне капацитете, направити потребне измене у закону о поштанским услугама, као и у закону о заштити података о личности.

Без међународних правила

Интернет је одлично средство за продају, тражњу и куповину производа, али интернет такође омогућава да се продаја кривотворене робе повећава и усложњава, рекла је Мирта Хуртада, представница фирме Новартис, и указала да чак и кад закони и правила постоје, мало је оних који знају да их користе.
Нема међународних правила ни прекограничне јурисдикције у овој области, што проблем чини још сложенијим у условима када је трансфер садржаја с једног сајта на други могућ у веома кратком времену.
Да би се проблем продаје фалсификата преко интернета ублажио, потребна је сарадња међу привредним субјектима, свест јавности и учење на искуствима најбољих примера заштите којима располаже Међународна организација за заштиту жигова INTA, закључено је на округлом столу, који су организовали Удружење за саобраћај и телекомуникације Привредне коморе Србије и Међународна организација за заштиту жигова – INTA.

                                                                                     Извор: Кућа добрих вести/Привредна комора Србије