Кућа Добрих Вести

Login

„Agroklub.rs“ – нови портал за пољопривреднике у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

agroklubbbbb


Хрватски портал „Агроклуб“ са садржајем информација из области пољопривреде стартовао је 2008. године и данас са 20.000 посетилаца дневно, више од 30.000 фанова на друштвеним мрежама и 17.000 објављених вести чини један од најбољих и најцеловитијих портала у региону.


Информациони систем Агроклуб присутан је у више држава Европе и тренутно броји више од 10.000 регистрованих чланова.


Тренутно послује у Босни и Херцеговини а са првим даном овогодишњег Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду почела је званично с радом регионална онлајн платформа за информисање и повезивање пољопривредника прилагођена потребама српских фармера и произвођача хране.


У разговору за Кућу добрих вести, Ведран Стапић, један од власника овог портала каже да ће портал на српском тржишту бити од велике помоћи пољопривредним произвођачима.


Према његовим речима ту се могу наћи занимљиви садржаји распоређени по различитим областима пољопривредне производње, почев од ратаства, сточарства, воћарства....Ту се налазе и анализе, препоруке, стручни савети, информатива о регулативи, ЕУ трендова у пољопривреди.


Могућности бесплатног оглашавања


„Садржај је развијен тако да има интернационалних текстова, како на пример што је светско тржиште житарица или ЕУ норми које се само језички адаптирају за „Agroklub.rs“. Трудимо се и да буду заступљене теме локалног садржаја, да при одабиру аутора покушамо да задовољимо тематско-географску распрострањеност и да имамо изворе информација са различитих делова Србије“, додао је Ведран.


Он је у наставку разговора објаснио шта све још нуди овај портал.


„Други део портала који је активан на српском тржишту је огласник. Тренутно је ту 4.000 огласа, омогућују спајање понуде и потражње, механизације, људи из региона. Трећи сервис који је доступан је Агро Kлуб. То је друштвена мрежа за пољопривреднике, а преко тог модула они могу комуницирати, објављивати шта раде, писати приватне поруке. Првобитно смо хтели отворити могућност креирања садржаја од стране корисника и онда смо на крају дошли до тог решења, да кроз клуб могу искомуницирати шта желе. Већ од раније постоји могућност давања коментара и некакве интеракције, али, међутим,  клуб отвара и неки мултимедијални свет, где они могу комуницирати са фотографијама и другим мултимедијалним садржајем“, објашњава Ведран.


„Свако може да окачи свој производ, да пита о некој штеточини, или да добије савет за куповину трактора. Цео пројекат је према крајњем кориснику бесплатан. Нама је циљ да дамо пољопривредним произвођачима што више информација како би у овим временима успели да донесу неке добре одлуке за будућност свог посла али и државе. Наплатни модели тренутно нису актуелни у Србији али то јесте у плану. Реч је о сервисима који омогућавају маркетинг производа као и неки напредни алати за документирање производње. Имамо апликацију за документирање производње, где они воде својеврсни технолошки дневник и на тај начин задовољавају регулативне захтеве, оно што законодавац поставља пред њих а са друге стране и тржишне јер се трговински ланци такође занимају за квалитет хране, сертификате које произвођачи имају и испуњење норми које тржиште тражи“, додаје.


Регионално повезивање


"Направили смо и специфичну платформу која омогућује привредницима да уз нашу помоћ а преко портала, имају своју интернет странице. Та услуга се плаћа годишње и у тој минималној цени је урачуната страница и њено одржавање. Ми им помажемо да се на интернету представе. Таргет група за такву врсту презентације у Хрватској су средњи виноградари који немају неки велики буџет, али са оваквим алатом могу направити добар маркетинг уз нашу помоћ. Добијају свој садржај, интернет домен а то је све повезано са нашим агроклубом. Производе који они представљају приказују се на њиховом вебу, а текстови којима се ти производи описују су део портала", објашњава Ведран.


Упитали смо Ведрана да ли на порталу постоји и посебан сегмент за ЕУ, пре свега када је реч о апликацији за средства из њених фондова?


“Делимично има садржаја у овом порталском делу. Али ми припремамо пројекат који ће се бавити том тематиком и заједничкиом пољопривредном политиком од 2014-2020. То је нешто што је у припреми и биће актуелно од 2016. Године. У будућности ћемо се базирати да дамо на једном месту приказ свих информација, мере које се односе на рурални развој и плаћања. Произвођачи од шуме не знају шта је њима намењено, поготово они који су нови у тој бранши. Они наилазе на огромну шуму података у којој је тешко наћи нешто за себе и у том пројекту планирамо анализирати огледне примере који се могу поређивати. Желимо да препричавамо успешне приче. Да произвођач кроз пример сличне фирме и идеје види шта би могло да му одговара, да може да препозна шта се може финансирати, на који начин, каква је то процедура, ко му може помоћи“, каже Ведран.


На питање, да ли већ зна за успешне примере регионалног повезивања он одговара потврдно и наставља: „Трговина и бизнис не требају имати национални предзнак. Неки откупљивач који има шећерану у Осијеку која откупљује шећерну репу из Војводине. Индустрија треба сировине и обрнуто и они се тако и повезују. Штеточина је исти на уљаној репици и у БиХ, Хрватској и Србији. На крају светско тржиште диктира и цене и услове, тако да се сви у том ланцу морају подједнако понашати, без обзира у којој држави живе“.


Ширење интернета у руралним подручјима


Ведран је оснивајући овај сајт заједно са својим пословним партнерима добро препознао трендове који су већ заступљени у свету, а то је да у руралним срединама расте употреба интернета те да управо у руралном подручју налази потенцијал за раст броја корисника.


„Пре неколико месеци сам сазнао да у Хрватској, где се захтеви за исплату подстицаја реализују преко интернета, да у укупном броју од 100.000 регистрованих произвођача који су у систему подстицаја, око 21 одсто поднесе захтев преко интернета. Ако имамо у виду и то да наш портал има око 20.000 посета дневно и ако се успостави паралела то је отприлике тај однос. Ви имате сада процес дигитализације у Србији и људи сада за мале новце могу добити интернет у својој кући. Он није ни ствар престижа, мобилан је, доступан, и оно што нама иде у прилог који се бавимо ИТ индустријом је то да су провајдери телекомуникацијских решења све агресивнији те је све већи број корисника и велики су могућности на том руралном простору у расту броја корисника. Светски трендови су такви да су у тој области велике стопе раста. У Србији интернет користи 50 одсто становништва с тим што имате велики раст кроз године. У данашњем свету где се брзо доносе одлуке и где је потребна брза рекација не видим други начин како се може човек адаптирати на новонастале услове. Ако се немате праву информацију, они који технолошки то не прате, биће „поједени“ од ових других који то чине“, закључује Ведран.


За крај смо Ведрана упитали одакле идеја за овај портал.


„С обзиром да смо из Осијека где је већи део индустрије базиран на пољопривредној производњи и да се нико на тржишту не бави тим сегментом информација, бар на овај начин како смо ми мислили да треба ми смо то препознали и решили да уђемо у овај пројекат“, каже Ведран а ми додајемо да нису погрешили у својој визији и процени и да су са својим размишљањима у ком правцу би ствари могле да се крећу – отворили пут за развој пољопривреде и међусобног повезивања на Балкану, много брже него што то раде бројне државне институције.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 11 мај 2015 13:18
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија