КАКО: Дешифрујете шта се тражи у огласу за посао
Рад у сектору за људске ресурсе и регрутацију дуги низ година показао је једну ствар: већина кандидата не гледа описе за посао на исти начин као регрутери.
ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА: Србија-Кина и пословни сусрети привредника
Поводом посете делегације из кинеске провинције Ђијангсу, Управа за трговину провинције Ђијангсу, уз подршку Привредне коморе Србије, организује Економско-трговинску конференцију Србија - Кина (Ђијангсу) као и пословне сусрете са привредницима из НР Кине, провинције Ђијангсу.
ВАШ БИЗНИС: Четири психолошке студије које могу помоћи
Како ваша циљна публика доноси одлуку шта ће лајковати или поделити на друштвеним мрежама, на шта ће кликнути, и чиме се води приликом одлучивања шта ће купити? У добијању одговора на ова питања од велике помоћи је разумевање основа бихевиоралне психологије која нам, кроз следећих неколико експеримената, открива како можете унапредити свој приступ онлајн свету.
И БЕЗ РАДНОГ ИСКУСТВА МОЖЕШ ПРИВУЋИ ПАЖЊУ ПОСЛОДАВЦА: Ево како то да учиниш
Не треба ти десет година искуства да би био запошљив. Треба ти јасноћа, присутност и спремност да одеш корак даље од других.
КАРИЈЕРА У ЏЕПУ: Како Mjob апликација помаже младима да пронађу посао током школовања
У времену када се тржиште рада убрзано мења, а млади људи све раније размишљају о својој будућности, практично радно искуство постаје кључна предност.
КАКО ЗАРАДИТИ НОВАЦ ОНЛАЈН:Неколико добрих идеја
Могућности за зараду путем интернета како у свету, тако и у Србији су бројне и разноврсне. Било да желите додатни приход или планирате да радите од куће, интернет пружа платформу за остварење тих циљева.
ПОТРАГА ЗА ПОСЛОМ: Знање и вештине треба знати продати
Тржиште рада је у претходној години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Према подацима сајта Послови Инфостуд ту су се нашли трговина или продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и наравно ИТ сектор.
Сведоци смо да последњих година дефицит радне снаге највише погађа занатски сектор и да послодавци муку муче да пронађу фризере, зидаре, лимаре, пекаре, водоинсталатере, куваре.
Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица сматра да за то постоје два разлога. Први је да младима који почињу да траже посао није интересантно да буду конобари и керамичари, односно не употпуњује им слику о животу који они замишљају, а други су миграције радне снаге:
Наше тржиште рада није довољно вредновало занатлије и они су отишли у земље Западне Европе. Плате тамо јесу више, али се више и потроши. Процентуално је све то приближно као и овде ако се у обзир узму трошкови живота, али је зато уважавање радника на знатно вишем нивоу. Зато људи одлазе, а ми смо сада суочени да увозимо раднике са Далеког истока.
Млади људи у Србији, сматра он, имају лепу поставку живота и не мире се са моделом старијих генерација које сматрају да се обавезно иде на посао од девет до пет. Узелац објашњава да данас сви имају све и све им је доступно:
Млади боље разумеју да је потребно минимално радити, док је досадашњи систем био успостављен на другачијим основама. Сваки степен образовања гарановао је већу плату, а одређен број година стажа и више дана годишњег одмора. Данас све функционише другачије. Послодавац понуди 50.000 ако хоћеш хоћеш, ако не има ко ће. Газде запошљавају оне који доносе највиши профит, а по правилу ти људи који су најмање плаћени. За то постоји контралек, тражите већу плату.
То, сматра он, не мора да буде окршај и да почиње реченицом: "Ја захтевам", већ да буде отворени дијалог. Ми, на жалост, нисмо научени да продајемо, чак ни своје знање и вештине, али зато младе генерације јесу.
Пошто развој друштва не можемо да ограничимо, онда ћемо морати своје способности да монетизујемо у постојећем систему. У тој причи су најоштјећенији они који су ограничени системом попут учитељице, па за њих тржиште не постоји. Млади то врло добро знају и зато бирају послове.
Погрешан је приступ да пођу од плате у избору професије. Тачно се данас препознају програмери који раде само због плате, они је и зарађују, али је то скупо плаћено, није им лако да науче нове технологије, нервозни су. Њихове каријере су сличне са каријерама професионалних спортиста, на почетку одлично зарађују, под притиском некад не савладају игрицу управљања финансијама и баш због тога ће им бити теже у остатку радног века.
Статистика показује да су у претходном периоду у Србији највише зарађивали лимари, а високо се котирају возачи, па чак и телефонски оператори.
Ствар је јасна, док не будемо направили роботе који ће радити као лимари, они ће бити све плаћенији. Када компаније израчунају колико су потрошили за раднике на таквим позицијама, они траже начин уштеде. Робот је идеалан не само што не тражи плату, већ му не треба пауза, не организује штрајк, не иде на боловање и годишњи одмор – закључује Узелац.
Извор: Е капија/Кућа добрих вести
МОЈА МАЛЕНА: Неуиништиви цегери
У жељи да стану на пут масовној употреби једнократних пластичних кеса, Светлана и Миња Петровић започели су свој пословни подухват прављења вишенаменских цегера.
ОДГОВОРИ ЗА СРЕДЊЕ ДОБА: Да ли сте превише стари за промену посла?
Најкраћи одговор би био не, јер многи данас познати људи су тек у каснијим годинама открили за шта су заправо талентовани и одважили се да се упусте у нове каријере, пише Инфостуд.
ДИЛЕМА: Да ли стварно слушамо запослене – или чекамо да оду?
Бојан Станковић је менаџер за маркетинг и брендирање послодаваца у Infostud-у, највећој домаћој платформи за запошљавање и људске ресурсе, а за МенаджерSAM Newsletter пише о задовољству и мотивацији запослених као предуслову за успешно функционисање компанија.
Да ли стварно слушамо запослене – или чекамо да оду?
„Како да знамо да су нам запослени задовољни?“
„Па нико се не жали…“
„А да ли су мотивисани?“
„Мислим да јесу, изгледа да раде...“
Овако отприлике изгледа неформални разговор између менаџера у многим компанијама. И ту негде почиње илузија – да је све у реду док не постане предоцко.
У време када се све чешће говори о флуктуацији, кризи менаџмента, лојалности и „quiet quitting“-у, питање ангажовања запослених више није HR тренд – већ кључно питање дугорочног опстанка и успеха организације.
Зашто је ангажовање запослених више од само „лепог односа”?
Запослени који су ангажовани не само да обављају свој посао – они брину о компанији, размишљају као интерни амбасадори бренда и често померају границе своје улоге. Њихова мотивација и задовољство директно утичу на:
продуктивност тима,
квалитет услуге или производа,
задржавање клијената и корисника,
дугорочну конкурентност компаније.
Бројна истраживања то потврђују. Глобални Gallup извештаји показују да компаније са високо ангажованим тимовима имају и до 21% већи профит и до 59% мању флуктуацију запослених. Ангажовање запослених, дакле, није „софт“ тема – то је бизнис тема.
Како знамо да ли је неко стварно ангажован и мотивисан?
Не знамо – ако не питамо.
А још горе – ако питамо, а ништа не урадимо са одговорима.
Истраживања задовољства запослених често се раде форме ради. Анкете се дистрибуирају, подаци сакупе, резултати (можда) прикажу, а онда их захвати прашина неодговорених очекивања. Infostudова истраживања показују да око 75% компанија у Србији мери задовољство запослених, али је и даље непознато колики проценат стварно нешто и предузме након тога.
То не обухвата само редовне анкете о задовољству. Ту су, на пример, и излазни интервјуи. Кроз контакт са великим бројем домаћих послодаваца, приметили смо да чак и они који их редовно спроводе, о овим подацима ретко говоре. Не зато што нису важни, већ најчешће зато што су – непријатни. Они нас терају да се суочимо са грешкама, лошим менаџерским праксама, пропуштеним приликама за развој и игнорисаним сигналима. Зато се ти подаци често везују за конкретно име и презиме и „склоне са стране“ – јер захтевају промену, а промена је непријатна. И тако долазимо у парадокс: имамо вредне информације, али бирамо да их не користимо – све док се исти проблем не понови са новим именом и презименом.
Шта запослени заиста желе?
Заправо, запослени желе врло предвидљиве ствари.
Вишегодишњи резултати наших истраживања су прилично константни:
стабилна и задовољавајућа финансијска примања,
флексибилно радно време,
рад од куће,
додатни слободни дани,
четвородневна радна недеља,
добровољно здравствено осигурање,
могућност за напредовање и прилике за лични развој,
генерално бољи баланс приватног и пословног живота.
Шта је ту проблем?
Велики број запослених то не добија у мери у којој би желели. Логично је да ће људи да мењају запослење ако зарада не може да им покрије животне потребе, али наша истраживања показују, да на пример око 40% запослених мења посао због недостатка развојних прилика, лошег баланса приватног и пословног живота, те осећаја да стагнирају. Велика је заблуда (а понекад и само изговор) да ако тренутно не можете да утичете на ниво плата, да онда не можете да утичете ни на шта.
У многим компанијама се и даље негује култура у којој је лакше игнорисати проблем него га адресирати. А цена таквог приступа је висока – губимо поверење, таленте, енергију и кредибилитет.
Зато подстицање ангажовања запослених почиње пре стратегија – у култури свакодневне комуникације, у отворености да чујемо шта није у реду и да реагујемо. Да будемо транспарентни. И доследни.
Улога лидера и снага поверења
Култура организације се не гради документима, већ понашањем. Можемо имати најбоље стратегије, вредности исписане у презентацијама и на зидовима, савремене HR алате – али ако менаџмент не разуме важност свог утицаја, све то пада у воду.
Лидери, директори, менаџери – сви они су сваког дана у улози архитеката поверења. Њихово присуство, доступност, реакције на грешке, начин на који дају фидбек – све то гради или руши ангажовање и мотивацију људи.
Наше истраживање „Шта то ради запослене” је показало да чак 48% менаџера у Србији не жели да буде на менаџерској позицији! Истовремено, само 23% запослених је задовољно подршком свог менаџера.
То су озбиљни бројеви. Зато што управо ти менаџери – а нарочито средњи ниво – пресудно обликују свакодневно радно искуство људи. Они су први контакт, прва линија мотивације – или демотивације. И то није ствар „додатног труда“. То је срж њихове улоге.
Управо на то мислимо када понављамо да је ово постало питање дугорочног опстанка и успеха компанија. И зато није случајно што смо овогодишњу конференцију HR Experience посветили томе како повећати ангажовање, задовољство и мотивацију запослених. Истакнути домаћи и међународни говорници ће говорити о конкретним примерима, изазовима и праксама које могу помоћи лидерима и организацијама да изађу из зоне комфора и стварно се позабаве овим питањима. Вештачка интелигенција нам може олакшати ствари на практичном нивоу, али нам у питањима мотивације, лојалности, поверења - неће ускоро (а можда и никада) смањити важност односа човека према човеку.
Јер како очекивати од људи да буду посвећени ако не виде смисао?
Како да се труде ако не знају да ли то неко види?
Како да остану – ако више не осећају да припадају?
Нема више времена за претварање
У кризним временима, највредније што имамо нису ни алати ни буџети – већ људи који желе да остану и дају свој максимум. Али то се не подразумева. То се гради.
Хајде да стварно погледамо у наше тимове. Да питамо. Да слушамо. Да разумемо. И – најважније – да нешто урадимо.
Зато што задовољни људи нису луксуз.
Они су предуслов.
За све.
Извор: Српска асоцијација менаџера

