Песник Љубивоје Ршумовић је први српски великан који је прекорачио праг Адлигата, а сада је члан Управног одбора, живо заинтересован за напредак храма књиге. Стога су се у Адлигату радо одазвали његовом позиву на изложбу фотографија „Људи које срећом срећем“, отворену 10. јула у Галерији РТС.

Изложбом славни Ршум обележава осамдесет година живота и шездесет година рада, мада би се, како је приметила песникиња Мирјана Булатовић, председник Извршног савета Адлигата, према величини његовог књижевног дела и према његовом изгледу, рекло обрнуто – да слави осамдесет година рада и шездесет година живота!

Уз Мирјану Булатовић, лепоти Ршумове вечери допринела је и наша стална сарадница Елена Станисављевић, која је уз гитару певала руске песме, потом мр Гордана Брун, као и Илија Церовић, вршилац дужности директора Телевизије Србије.

Отварање изложбе, која обухвата 77 портрета махом песникових пријатеља писаца, зачињено је Ршумовићевом поезијом. Говорио је песме посвећене Стевану Раичковићу, Десанки Максимовић, Слободану Марковићу, и другим песницима, а најзад је свима њима, као и пријатељима у публици, посветио завршну песму –

Људи које срећом срећем

Кад почнем да губим веру

И тежњу ка нечем већем

Мени нађу праву меру

Људи које срећом срећем

Кад коракнем ка амбису

Хвала оку свевидећем

Са мном су и када нису

Људи које срећом срећем

Кад ме изда оно друго

Ја јурим ка нечем трећем

Са мном јуре истом пругом

Људи које срећом срећем

Кренем међу оптимисте

А пут засут ружним смећем

Пут и душу одмах чисте

Људи које срећом срећем

Када заспим сред туђине

Златибор ме буди цвећем

А живот ми лепим чине

Људи које срећом срећем

Виктор Лазић је срећом срео Ршума безброј пута, а након отварања изложбе попричали су о могућности да портрети Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Душка Радовића, Данила Киша, Матије Бећковића, Стевана Раичковића, Бранислава Црнчевића, Рајка Петрова Нога и других мајстора пера, украсе зидове Музеја српске књижевности.

Извор: Кућа добрих вести/Адлигат