Организатор предавања је Ротари клуб ,,Београд – СТАРИ ГРАДˮ.
Улаз на предавање је слободан.
Потребно је само да ваше присуство обавезно потврдите на електронску адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .
Изузетно богатство културне баштине (археолошки локалитети, просторне културно-историјске целине, богомоље, утврђења, јавни споменици, бојишта, војни меморијали и места страдања, архиви, библиотеке, музеји, галерије и др.) чине Србију препознатљивом у европским и светским оквирима.
Културно наслеђе, у сва три своја појавна облика (покретно, непокретно и нематеријално), представља један од темеља идентитета, али и непресушан образовни, научни, уметнички, привредни и туристички ресурс.
Шта чини културно наслеђе Србије?
Колико познајемо, на који начин чувамо и како управљамо сопственим културним наслеђем?
Шта је оно што представља светску вредност?
По чему Србија може бити препознатљива на светским културним и туристичким мапама?
Шта би то могао бити српски културни производу?
На који је начин Србија присутна у Унескоу?
Ко је Дејан Ристић?
Дејан Ристић је истакнути историчар, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.
Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.
Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања).
Аутор већег броја научних радова и књига.
Учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Хаифи, Варшави, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Букурешту, Лувену, Андрићграду, Љубљани и др.
Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.
Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.
Успоставио Национални дан књиге.
Утемељио Националну награду у области библиотекарства ,,Јанко Шафарик''.
Основао Фондацију Народне библиотеке Србије.
Добитник бројних награда и признања.
Извор: Кућа добрих вести