Богатство и разноврсност живог света на Балкану је од светске важности. Нјегово подручје је једно од 35 истакнутих регија живог света наше планете, такозване „вруће тачке биодиверзитета“. Ту је у односу на целу површину планете на релативно малом простору број врста посебно велик. Сачување ових подручја је од неизмерног значаја ца аспекта разноврсности, као и ца аспекта лјудског живота. Ова разноврсност не значи само мноштво занимљивих живих бића, него и основну разноврсност флоре и фауне чије упознавање и истраживање захтева међународну сарадњу стручњака.

„Вруће тачке биодиверзитета” Земље

Балкан је и сам по себи интересантна и атрактивна територија за истраживања, али се не може разумети ни настанак флоре и фауне Мађарске без упознавања живог света Балкана. Тако је истраживање живог света Балкана већ вековима једно од значајних подручја рада мађарских природњака.

Од 1990-тих година је нова генерација истраживача модерним методама и захвалјујући новим могућностима донела квалитетну промену у сарадњи биолога Мађарске и биолога балканских земалја. Стручњаци мађарског Природњачког музеја су у току три деценије учествовали у скоро 300 експедиција на Балкану.

Посебно је важно да су ове експедиције заједнички радиле са локалним стручњацима. сци су допринели резултатима својим знањем и искуством. Међународне групе су јачале вез е мђу њима, уједно су сви раили на упознавању и преношењу спознаја о живом свету овог значајног подручја.

Данас је разноликост земалјског живота угрожена због најразличитијих утицаја као што су уграђеност животног простора, уништавање шума и испаша, на чијем месту се стварају пустиње, ерозија тла, загађеност вода, инванзивне врсте или епидемије.

Према истраживачима годишње је више стотине врста, а по некима чак и више десетина хилјадај оних врста које дефинитивно изумиру. Од масовног таласа изумирања на крају средњег века геолошке историје – који је између осталог значио и крај диносауруса – на Землји није било тако великог губитка врста.

Сачување разноликости је битно и за лјудски живот, зато је пазноврсност живог света Балкана је истакнути задатак, његово очување је у интересу свих нас.

Зашто нам је важна многоврсност живог света?

Једно од истакнутих подручја наше Землје, које је богато врстама јесте Балканско полуострво. Огромна геоморфолошка, петрографска и микроклиматска разноликост омогућава да унутар мале територије опстану многобројне врсте животиња и билја које су се прилагодиле посебним околностима и нашле погодне животне услове.

Често не познајемо богати живи свет ових подручја у појединостима, међутим стручњаци умеју да уоче настале еколошке промене. Оне се одлично могу пратити путем испитивања промена осетлјивих биолошких индикатора чији је добар пример балкански поскок. Пратећи начин живота, промене броја јединки и понашање поскока, добијамо информације о променама његових станишта, као и о утицајима људсог коришћења терена.

Живот у вечном мраку – свет пећина

Више од половине Балканског полуострва је кречњак. Значајан део оборина не пада у површинске водотоке, него процури кроз пукотине и ствара све шире мреже пукотина, све веће шупљине, а од њих пећине. Поред пећина на Балкану можемо срести многобројне и разноврсне површинске кршне појаве, као што су кршна полја, понори, долине и увале.

Пошто су предели на датој територији погодни за станишта изоловани једни од других попут мрлја, релативно лако и брзо долази до развоја посебне врсте баш због изолованости растуће популације. Тако се разуме зашто је на Балкану и у светским размерима веома висок однос аутохтоних врста које нигде другде не живе у групама које су карактеристичне за пећиснке и друге кршне формације.

Човечја рибица (Proteus anguinus) је специјални амфибиј Европе, који живи исклјучиво у хладним водама богатим кисеоником пећинског система Динарског крша. У сталном мраку њена кожа је постала прозирна, а очи су јој атрофирале. Пошто и плен мора да нађе у потпуном мраку, њено чуло мириса, окуса, слуха, као и електромагнетска сензибилност су посебно развијени. Нјен метаболизам је толико спор да може издржати чак 10 година без хране. Према проценама човечја рибица може да живи више од 100 година.

Склониште у леденом добу

У настанку чудновате биолошке разноврсности на Балкану велику улогу играју климатски догађаји прошлих времена. За прошлих два и по милиона година у геолошкој епохи званој Плеистоцен (или Ледено доба) – слично као на два велика полуострва Јужне Европе, у Анатолији, и не узимајући у обзир горње регије планина – Балкан је остао до краја тог периода без леда. Тако је пружио склониште животињама и билјкама које су за време леденог доба биле истиснуте са севернијих подручја Европе. Преживеле јединке су се за време загрејавања између ледених периода могле вратити на своје изворно станиште.

Врсте које су преживеле на Балкану – слепо куче

Слепо куче је најспецифичнији сисар целе регије. Те животиње су се изузетно добро прилагодиле подповршиском животу, што је суштински утицало на конструкцију њихових тела, на животне функције и понашање. Немају ушне школјке, уши се налазе са две стране главе као ушни отвори који се затварају, а очи покрива кожа и длака. Дакле, слепо куче је потпуно слепо, али му је у мраку одличан мирис, одличан слух и оријентише се регостровањем магнетног полја Земље.

Затечена еволуција

Иако је слепо куче аутохтоно на Балкану и у Карпатском басену по сполјашњем изгледу скоро потпуно исто, на основу анатомских и генетичких истраживања истраживачи су разврстали више од 30 врста или подврста. Ова невероватна разноврсност је резултат неколико промена климе у протеклих 2 милиона година. Преци слепог кучета које се сада може да се уочи на травњацима Карпатског басена живе данас у балканским планинама, изнад границе зоне дрвећа. Слепо куче је током процеса загрејавања освојило равна севернија подручја, док су се јединке изоловане од својих рођака претвориле у нове врсте. Ови процеси еволуције одвијају се и данас, а променом климе се наставља и развој ове врсте.

Извор: Кућа добрих вести