Тридесет и шест година колекционарског искуства и рада, као и брижљив одабир дела руских мајстора сликарства, уврстили су Владимира Пешића у једног од најзначајнијих колекционара руске уметности ван граница Русије.

По својим дометима, ова збирка превазилази уобичајене резултате колекционарског прегнућа и по беспрекорно осмишљеном одабиру уметника и њихових дела – а за појединим делима и њиховим ауторима Владимир Пешић стрпљиво је трагао годинама, чак и деценијама – пре би се могла назвати музејском збирком најзначајнијих токова руске ликовне уметности друге половине ХIХ и прве половине ХХ века.

После представљања Збирке на престижним руским изложбама и салонима уметности и антиквитета, Владимир Пешић је, под насловом „Сјај руских сликара“ три пута представио дела из своје збирке српској јавности, најпре у Вршцу, а потом у два наврата и у Руском дому у Београду.

Изложба која се организује у Салону Музеја града Београда, као и претходне изложбе, јединствене су и по томе што је данас то једина прилика да се оригинална дела руских класика виде ван Русије! А ствараоци представљени на изложби неспорно заслужују пажњу. То су академици сликарства и признати уметници који су школовање и стваралачко обликовање стицали у средини која је била један од најважнијих уметничких центара Европе.

Поставку изложбе „Сазвежђе знаменитих руских уметника ХIХ–ХХ века из Збирке Владимира Пешића“ у Салону Музеја града Београда, где је акценат стављен на московске сликаре, чини 36 слика и 8 икона.

Централна места на изложби заузимају ремек-дела „Поток“ Станислава Жуковског, једног од најзначајнијих руских пејзажиста, а изложена слика припада пику његовог стваралаштва, и „Супрематистичка композиција“ Ивана Кудрјашова, изузетног ученика.

Казимира Маљевича. Обе слике се први пут приказују јавности. Леонид и Рима Браиловски су донели дух Москве у Београд, где су живели и стварали.

Њихова дела постала су део српске културне сцене, претворивши се у мост између два града и две традиције, па зато управо њихово дело „Храм Василија Блаженог у Москви“, насликано у Београду почетком 1920-их, симболички репрезентује изложбу.

Посебно место на изложби заузима загонетни портрет принцезе Мафалде Савојске, унуке краља Николе Петровића Његоша, дело Степана Колесникова, великог сликара кога су Срби заволели и кога доживљавају као свог уметника. Још два његова дела налазе се на овој изложби – изванредан пејзаж „Пролеће 1946“ и „Павиљон Министарства социјалне политике. Изложба радних инвалида“.

На изложби ће бити представљене и две минијатуре. Њихово стварање захтева врхунско мајсторство због чега се ретко срећу у ликовној уметности. Прва је слика „Позив на крштење Словена“ велелепног сликара руског императорског двора Адолфа Шарлемања. На слици је приказан кнез Владимир који је од свих вера изабрао православље, јер је његовој души било најближе, а због старословенског језика и писма најразумљивије. На слици је приказан кнез Владимир како позива Пољане, племе које је живело на територији Кијевске Русије, да приме православно хришћанство. Земља којом је владао звала се Кијевска Русија, а данас се, уз тај назив, користи и Древноруска држава или Древна Русија. Главни град био је Кијев. Друга минијатура је „Портрет цара Николаја I“, ремек-дело Ивана Винберга.

Изложбу ће красити и „Девојка са цвећем“ Николаја Кузњецова, „Портрет одојчета“ Бориса Пастухова и „Портрет Тамаре Бибе“, рођаке Владимира Пешића, који је насликао Александар Толстој.

После 95 година биће изложен акварел Степана Уварова. Љубитељи уметности су могли да га виде први и једини пут 1930. године у павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану у Београду на врхунској изложби „Велика изложба руске уметности“. У Београду је 1933. године самосталну изложбу имао Филип Маљавин. Дело са те изложбе „Два живота“ налази се у Збирци Владимира Пешића и биће изложено заједно са портретом генерала војске Краљевине Југославије. Током боравка у Београду Маљавин је насликао портрет краљице Марије Карађорђевић, који се чува у Народном музеју у Београду.

О дубокој испреплетености српског и руског народа говори слика „Богатир Добриња Никитич“ Константина Кузњецова с Писмом захвалности Олги, Николи и Беби Табаковић које је потписао руски генерал коњице Николај Николајевич Баратов.

Петар Соколов стекао је у ХIХ веку велику популарност као акварелиста, и то делима на тему лова и сељачког живота. На овој изложби заступљен је акварелом „Руска тројка“. Потом следе дела бриљантних сликара који показују сву раскош руске сликарске школе пејзажа – Михаила Суздаљцева, Александра Лажечникова, Иполита Мајковског, којима се придружује реалистички беспрекорна панорама Црвеног трга у Москви, дело Василија Голикова, цењеног филмског уметника и сликара. Дмитриj Мартен насликао је 1893. прелепу кошницу која код савремених гледалаца буди најразноврсније асоцијације.

Кроз 6 дела Александра Туманова на овој изложби можемо да се упознамо с московским наивним сликарством.

Изложбу заокружују иконе које су посебно интересантне српској публици. Насликане су на дрвету и, за разлику од српских икона, налазе се у позлаћеним и посребреним оковима. Чувају се у реликвијарима.

Свечано отварање изложбе „Сазвежђе знаменитих руских уметника XIX–XX века из Збирке Владимира Пешића“ је у уторак 21. октобра у 12 часова.

Изложба је отворена сваким даном од 12 до 20 часова.

Улаз је бесплатан.

Све информације о изложеним делима налазе се на веб-сајту ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести